Beograd 05. 02. 2012

Press

velimir MarjanoviĆ o uspeŠnom EP za rukometaŠe

Sad moramo na Olimpijske igre

U slučaju da odemo u London, sprovodile bi se detaljne pripreme o kakvim je pričao selektor Vuković, jer bi samo takmičenje trebalo da bude kruna stvaranja reprezentacije. Najviše sam srećan zbog poruke koju smo poslali, a to je da sve može da se postigne uz mnogo rada i vere. Oboreni su svi rekordi, tri dana puna „Arena", 3.200.000 gledalaca pored TV-a

Predsednik Rukometnog saveza Srbije Velimir Marjanović smatra da je naša reprezentacija sada u obavezi da se kao druga selekcija u Evropi plasira na Olimpijske igre u Londonu. On u intervjuu za Press naglašava da će upravo od tog rezultata zavisiti razvojni put rukometa u Srbiji.



Marjanović takođe podvlači da je pored srebrnog odličja osvojenog za rezultat ostvaren na terenu, Srbija dobila i zlatnu medalju za organizaciju Evropskog prvenstva.

Da li ste nedelju dana po završetku turnira uspeli da sumirate utiske i koliko ste zadovoljni urađenim?

- Prezadovoljan sam. Rezultat na terenu, srebrna medalja, sve pohvale od učesnika i zvaničnih lica do ljudi iz EHF-a, sve je to lepo. Ali najviše sam srećan zbog poruke koju smo poslali svima u našoj zemlji, a to je da sve može da se postigne uz mnogo rada i vere. Sve što smo uradili najveće je ohrabrenje za rukometne radnike u zemlji. Način na koji se ti ljudi, od Subotice do Bujanovca, bore za rukomet, pogotovu u manjim sredinama, može da se opiše samo kao ogroman entuzijazam. Medalja će trajati večito, o njoj će se pričati, ali najveće dobro je za trenere, animatore, mlade igrače.

Jeste li mogli da očekujete onakvu reakciju publike, rasprodatu Arenu u polufinalu i finalu, s obzirom na to da je krenulo s mnogo manjom euforijom?



- Na jednom od sastanka pitao sam igrače da li Zdravko Čolić podigne publiku ili publika njega. I oni su očigledno razumeli poruku... Znali su da neće biti lako, ali i da će publika znati da ih nagradi ako daju sve od sebe. Oboreni svi rekordi, tri dana puna „Arena", 3.200.000 gledalaca na RTS-u, to su nezamislive cifre za rukomet.

Očekujete li sada veću pomoć države ili makar veće interesovanje sponzora?

- Sigurno će biti bolje. Deo podrške nismo imali u prošlosti zahvaljujući rukometnim ljudima. Kada bivši igrači i treneri loše pričaju, to ne škodi onome koga gađaju, već škodi celom sportu. Zbog svega toga dešavalo se da su nam izostale pomoći od raznih državnih institucija koje su inače uz sve sportske manifestacije u našoj zemlji.



Kako onda uspevate da zatvorite finansijsku konstrukciju?

- Finansijski smo uspevali da opstanemo i kad nije bilo nikoga. Počeli smo s dugovima prethodnih država, pa smo poslovali pozitivno. Jedno je imati dovoljno, a drugo je imati koliko je potrebno za brzi razvoj i praćenje evropskih trendova. Za to je potrebno sedište saveza, odnosno kuća rukometa, jer sada 20-30 administrativaca radi u prostoru od 20 kvadratnih metara. Nemamo ni kancelarije, ni salu za sastanke, ni prostorije za trenere, ni prostor da ugostimo nekog.

Kakvi su vaši dalji planovi?

- Treba gledati kako dalje da se radi i sa kim. Imali smo dobru i složnu ekipu u UO i Skupštini, koja je izgurala sve ovo. Međutim, teško je ići s džakom na leđima, da trpe porodica i biznis od koga živimo, a da nemate rešena osnovna pitanja za funkcionisanje saveza. Onda ili postoji bolji način rada ili bi trebalo dati nekom novom da popravi stvari. Ako smo mi došli s 49. do drugog mesta, da taj neko novi odvede ekipu s drugog na prvo mesto.

Da li je plasman na Olimpijske igre sada obaveza?

- Na neki način, one su prekretnica za planiranje daljih obaveza i aktivnosti muških selekcija. I bilo bi veoma dobro da se plasiramo. U slučaju da odemo u London, sigurno bi se sprovodilo ono na čemu je selektor Vuković insistirao, a to su prave olimpijske pripreme i da samo takmičenje bude kruna stvaranja reprezentacije. Sve što će da usledi treba da bude logičan nastavak toga. Usledilo bi i osveženje reprezentacije.

Čime će biti određeni dalji ciljevi, jer ćete sada prvi put da se susretnete s imperativom velikog rezultata na prvom sledećem takmičenju?

- Javnost bi morala, naročito u slučaju plasmana na OI, da razume da nije obaveza pikirati visoki plasman na prvom sledećem takmičenju. Treba stvarati reprezentaciju za SP u Kataru 2015, za EP 2016. i OI u Riju iste godine. Taj koncept, ako bi bio prihvaćen, bio bi sjajan put i onaj ko bude vodio reprezentaciju u Kataru, i posle do Rija, mogao bi da osvoji zlato. To je jedina viša stepenica od ove na kojoj smo sada.

Vladimir Tomković