21. 08. 2010

PRESS

U poseti: Porodica Kostadinović iz sela Pokrovenik na Staroj planini, uzgajivači srpskih rasa stoke

Mangulica - šansa za zaradu

Zarada ne leži u samom uzgoju već u proizvodnji prerađevina od mesa ove svinje koje su neverovatno skupe na tržištu Evropske unije

Mangulica, autohtona srpska rasa svinja za koju kažu da je „drugo koleno" divlje svinje, sve je popularnija na Staroj planini, gde su idealni uslovi za njeno čuvanje. Za mesom mangulice, a naročito mesnim prerađevinama, vlada ogromna potražnja na razvijenom i zahtevnom tržištu zapadne Evrope.

 S obzirom na to da je Stara planina pravi raj za mangulice i druge vrste autohtonih domaćih životinja koje predstavljaju neprocenjive genetske resurse, ovo bi mogao da bude upravo biznis koji bi, ukoliko bi se omasovio, mogao da spase staroplaninska sela od sigurnog nestanka koji im preti.

Rođaka sa divljom svinjom

Jednu od najvećih farmi od stotinak mangulica na Staroj planini drži porodica Kostadinović iz staroplaninskog sela Pokrovenik. O njima se najviše brine najstariji Kostadinović, Ljubomir, koji kaže da je reč o veoma dragocenoj autohtonoj životinji.

- S obzirom na to da je mangulica veoma bliska rođaka sa divljom svinjom, uslovi koje zahteva za držanje su gotovo identični uslovima u kojima žive njeni divlji preci. Traže dosta prostora kako bi mogle da riju i hrane se crvima, idealno bi bilo da ima šume, žira, jedino što ih prihranjujemo malim količinama kukuruza, otprilike šakom kukuruza dnevno na svako grlo. Otporne su na sve moguće bolesti od kojih moderne rase svinja obolevaju vrlo lako, a zbog krzna bez ikakvih problema podnose i najgore vremenske uslove. Mi smo na porodičnom imanju na Staroj planini, nedaleko od Zavojskog jezera, ogradili deo šume, napravili im i boksove, obezbedili dovoljne količine vode za brlog, koji im je takođe potreban i tako im stvorili idealne uslove za uzgoj. Trenutno imamo stotinak grla, a potražnja za mangulicama je velika. Naročito zbog toga što su sa Stare planine. Cena žive vage mangulice je četiri evra po kilogramu žive vage, što ostavlja prostora za finu zaradu, a od velike pomoći su i subvencije koje država daje, pošto je reč o rasi životinja koja je ugrožena - kaže Ljubomir za Press.

S obzirom na to da je reč o životinji koja je praktično genetski resurs, neophodni su veća briga i stimulacija države, što do sad i nije bio uvek slučaj.

- Zapravo, prava zarada ne leži u samom uzgoju, već u proizvodnji prerađevina od mesa mangulice, koje su neverovatno skupe na tržištu Evropske unije i za njima vlada ogromna potražnja. Stalno nas zovu iz cele zemlje i iz inostranstva i interesuju se, kako za prasad i krmače mangulice, tako i za prerađevine, ali mi jednostavno nemamo dovoljno novca za tako nešto, jer je to skup poduhvat, naročito zbog toga što je neophodno zadovoljenje mnogih standarda prilikom izvoza mesa i prerađevina na tržište EU. Planiramo da sa sinom, koji mi pomaže oko svinja, konkurišemo kod Ministarstva za poljoprivredu za sredstva koja će biti dodeljena registrovanih poljoprivrednim gazdinstvima u okviru programa Svetske banke za očuvanje sela na Staroj planini, i da dodatno osavremenimo uzgoj verovatno kupovinom elektronskih pastira ili nekih sličnih modernih uređaja koje će nam olakšati posao oko uzgoja. Do sada su nas u mnogo navrata posećivali stručnjaci iz Ministarstva poljoprivrede i dobijali smo uvek najviše ocene, a naša farma trebalo bi da postane i ogledna farma mangulica na Staroj planini. Planiramo da jednog dana, kada smognemo snage i finansije, napravimo svoj proizvod, kobasice ili kulen od mesa mangulice, što bi bio pravi pogodak i šansa za dobru zaradu - kaže Kostadinović.

Ugrožena vrsta

Na području Stare planine sve je veći broj farmi mangulica i drugih autohtonih rasa domaćih životinja.

U Dimitrovgradu se svake godine u septembru održava i jedini Sajam agrobiodiverziteta, na kome se iz cele Srbije predstavljaju vlasnici svih farmi autohtonih životinja, mangulica, zatim takođe starih rasa svinja moravki i resavki, preko drevnih goveda - buše, karakačanskih ovaca, podolskog govečeta, različitih sojeva ovaca i drugih sada već „egzotičnih" rasa životinja.

Sajam organizuje Prirodnjačko društvo „Natura balkanika" iz Dimitrovgrada, i to je jedinstvena prilika da se na jednom mestu vide rase domaćih životinja koja su stotinama godina unazad uzgajane u Srbiji i na balkanskom području, a sada im preti nestanak pred naletom modernih rasa koje su ekonomski isplativije, ali im je meso daleko slabijeg kvaliteta od drevnih rasa.   

ALEKSANDAR ĆIRIĆ