18. 12. 2010

PRESS

U poseti: Radislav Čobanin, nekada oficir, a sada uzgajivač muznih krava iz sela Samoš u Banatu

Umem, mogu i hoću!

Ovaj banatski paor tvrdi da srpskoj govedarskoj proizvodnji nedostaju još samo podrška i razumevanje države

Pasionirani lovac, bivši vazduhoplovni oficir, mašinski inžinjer u penziji, hedonista... počeo je da se bavi uzgojem muznih krava iz ljubavi prema Srbiji.

Kada je pre deset godina realizovao prvu grinfild investiciju u selu Samoš u Banatu, nije ni slutio da će danas biti najbolji proizvođač mleka u Srbiji. Trostruki rekorder u proizvodnji mleka po grlu Radislav Čobanin sa ponosom tvrdi za sebe da je banatski paor i da, iako su teška vremena, neće napustiti ovu proizvodnju.

Samo je rudnik teži

- Farmu sam osnovao 1999. godine kupivši prvih 20 krava muzara. Danas na njoj imam ukupno 230 grla od kojih 100 aktivno muzem. Ne poričem da sam mnogo uložio, nisam siguran, ali mislim da je reč oko dva miliona evra, ali ipak sam daleko stigao. Kada sam se vratio sa rada iz inostranstva imamo sam samo zemlju u saksiji. Danas imam svojih 100 hektara i obrađujem još 150 hektara koje uzimam u najam. Već sam započeo još jednu investiciju od 200.000 evra. Proširiću kapacitete, tako da mogu da svakodnevno računam na stabilnih 2.000 litara mleka, u odnosu na današnjih 1.700 litara - kaže za Press Čobanin.

Priča ovog banatskog paora je potpuno jedinstvena. Kako sam kaže, podvukao je crtu, „životnu", i rešio da se vrati u svoju zemlju.

- Zaradio sam solidan novac. Mogao sam sa njim da otvorim nekoliko kafića u prestonici i da od toga živim do kraja života. Ali, nisam se dvoumio. Odlučio sam da novac uložim u proizvodnju mleka. To je korisno za mene, ali i za Srbiju. Verujem da sam jedini u ovom selu realizovao grinfild investiciju, jer sam kupio parče livade, i na njoj napravio štale i svu neophodnu infrastrukturu za ovakav uzgoj - kaže kroz smeh Čobanin.

Iako je u celosti zaokružio sistem proizvodnje mleka, Čobanin je daleko od zadovoljnog farmera.

- Imam svoju proizvodnju hrane, „mešaonu" hrane, proizvodnju hrane od koje pravim silažu, dakle ništa ne kupujem. Sam selekcionišem grla, uz pomoć stručnjaka. Ipak, ove godine poslovao sam sa ogromnim gubitkom. Mogu misliti kako je kolegama proizvođačima koji nemaju zaokružen sistem. Jedan od mojih aduta je i taj što imam viškove hrane koje prodajem na tržištu i tako kompenzujem gubitke u proizvodnji mleka. Stručnjak profesor Miladin Ševarlić je nedavno rekao da je proizvodnja litre mleka, po težini odmah ispod proizvodnje kilograma uglja u podzemnim kopovima. Slažem se sa njim jer je to zaista težak posao - objašnjava Čobanin.

Od kukanja nema vajde

Kada smo ga pitali za savet koji bi drugima pomogao, Čobanin je odgovorio:

- Pametnom savet ne treba. U Srbiji znamo, možemo i hoćemo da se bavimo mlečnim govedarstvom. Međutim, imamo i jednu vrlo lošu karakteristiku, a to je da ne znamo da se organizujemo. Čekali smo državu da to učini, ali od toga nema vajde. Kada smo se konačno sami organizovali dobili smo i jednu bitku, a to je da je u Odboru za poljoprivredu u skupštini Srbije usvojena naša „bela inicijativa". Ali i dalje izostaje to razumevanje države za nas paore. Mi smo isto potrošači kao i svi, a sa druge strane ovo je naš biznis. Mi od ovoga živimo. Ukoliko Vlada hoće da obezbedi mleko svim građanima Srbije, onda neka na određeni način nadoknadi sredstva od proizvođačke do potrošačke cene. Ovako, verujete niko nije spreman da proizvede nešto po 100 dinara i da ga proda po 50 dinara. To ne ide - kaže Čobanin.

Banatski paor će još dugo da se bavi ovom proizvodnjom. Zbog ljubavi pre svega, a ne škodi ni da se zaradi neki novac. Kako i sam kaže: umem, mogu i hoću!

K. Lazarević