BEOGRAD 07. 02. 2012

PRESS

INTERVJU, Zoran Cvijanović

Profesor Vujić treba svakom od nas

Na udaru - Saosećam sa mladima, jer je svaki odnos prema njima zasnovan na ideji da im se izvuče koji dinar iz džepa

Svojoj bogatoj karijeri, u kojoj je igrao u više od sedamdeset filmova i serija, Zoran Cvijanović je pridodao i rolu iz filma Zdravka Šotre „Šešir profesora Koste Vujića", u kome glumi profesora matematike.

- Svima nama fali jedan profesor Vujić već odavno. Zapravo, naši glavni „ekscesi", sportisti, imaju svog profesora Vujića - naši košarkaši, vaterpolisti. Iza njihove volje i rada njihovih profesora Vujića vide se jasni rezultati - kaže Cvijanović.

Da li jedna od upečatljivijih rečenica iz filma „da se danas suzbija pamet umesto siromaštva" ima kredibilitet i u aktuelnom trenutku?

- Svi smo podjednako učestvovali u tome da od ove naše zemlje napravimo ambijent u kome se stvorila neka gravitaciona sila na koju se vezuju samo loše vesti, tragedije, odsustvo perspektive i osećaj suvišnosti kod mladih. Ta rečenica je samo jedna konstatacija koja bi trebalo da pokrene ljude da preispitaju ambijent koji su sami stvorili i u kojem, po meni, ne može normalno da se živi. Pojedini „ekcesi" u vidu uspeha sportista ili ponekog lepog filma u stvari su samo retki trenuci koji, čini mi se, služe da nas podsete kako bi trebalo da živimo i šta mi zapravo možemo.

Spomenuli ste nekoliko puta da je i ovaj film „eksces". Čini se da su danas estradizovani kako kultura tako i zborišta kulture, publika...

- O tome smo nekoliko puta pričali, posebno o činjenici da je Novi Sad pre dve godine, posle duge pauze, dobio bioskop. U tim razgovorima nismo pričali ni o parama ni o poseti, već o tome da su neki mladi ljudi bili uskraćeni za priliku da u najlepšim godinama sede zagrljeni u mraku, sklonjeni od svih, da gledaju neki film koji će posle gledati celog života. To je esencija kulture. Potpuno se saosećam sa mladima, jer su i oni ugurani u svet konzumenata i svaki odnos prema njima zasnovan je na ideji da im se izvuče koji dinar iz džepa.

Uprkos bogatoj karijeri, dobar deo javnosti pamti vas po sjajnim ulogama u serijalu „Mile protiv tranzicije". Gde su danas Mile i tranzicija ?

- Što se tiče Mileta, on sada već pripada zaboravu i nekoj dalekoj istoriji, pošto se ideja o urbanoj televiziji koja bi bila Miletov domaćin prodala i više ne postoji. Mile je postao strano telo, organski neprihvatljivo za tu sredinu i to je njegova sudbina.

Kada je reč o stanju u kulturi, uvek se ističe neodgovornost države, ministarstva, problem svetske krize, besparice. Kolika je odgovornost medija za prilike u politici?

- Nedavno sam na Kustendorfu imao zanimljiv razgovor sa vašom koleginicom. Ona me je pitala o nekim stvarima koje su se dešavale u međuvremenu, a ja sam odgovorio da ne želim da joj o tome pričam jer je očigledno da mediji ne znaju za vest o dobrim stvarima. Međutim, stiglo je kontrapitanje: „Ali, kako ne shvataš da je ovo zemlja u kojoj ne postoje dobre vesti?" I to je, u suštini, cela priča.

Utisak je da ste jedan od retkih koji su bez krajnjih namera učestvovali u demokratskim promenama i kasnijim kampanjama. Hoćete li se angažovati i pred ove izbore?

- Moja ideja je da borba nikada ne prestaje. Kada se neke stvari srede, onda će doći neke druge na red i tako dalje. Ne znam, doduše, kako to ljudima zvuči posle ovih deset godina, kada se uporedi energija 5. oktobra 2000. godina i energija 6. februara 2012. godine... 

Tomislav Lovreković