20. 02. 2012

PRESS

Previše rada ubija

Visoka cena: Ako uvek odlazite s posla među poslednjima ili stalno uzimate dodatne zadatke, to će se možda primetiti na vašem tekućem računu, ali može da ima i znatne posledice po vaše zdravlje.

Svoje poslovne obaveze nastavljate da obavljate i posle odlaska s posla? Šefovi, kolege, klijenti... nazivaju vas u svako doba dana? Radite preduge smene? Čak i ako vam je sve to plaćeno, prekovremeni rad je krajnje neisplativa delatnost. Pogledajte zašto.

1. Veći rizik od depresije
Istraživanja pokazuju da ljudi koji rade 11 ili više sati na dan imaju dvostruko veći rizik od pojave teške depresivne epizode u poređenju s osobama koje rade standardnih sedam do osam sati na dan. Zbog posla su manje s porodicom i prijateljima i imaju manje vremena za sebe. Zbog prekovremenog rada obično i premalo spavaju, remete raspored za vežbu i ishranu. A baš su ove aktivnosti korisne za smanjivanje nivoa stresa i jačanje organizma. Jedna prošlogodišnja anketa pokazala je da je gotovo četvrtina zaposlenih širom sveta u depresiji, a čak 92 odsto ispitanih reklo je da je posao povezan s njihovim mentalnim zdravljem.

2. Šteti srcu
Ako godinama pričate da će vas prekovremeni rad dotući, možda ste u pravu. Jedna britanska studija pokazala je da oni koji rade 10 sati na dan imaju oko 60 odsto veće šanse da razviju srčanu bolest ili dobiju srčani udar u odnosu na one koji rade sedam do osam sati. Naučnici su uočili da stres na poslu i nema tako veliku ulogu jer je rizik jednak i ako prekovremeni rad nije posebno stresan za pojedinca. Naime, već samo vreme koje se provede na poslu je sasvim dovoljan faktor rizika jer preostaje manje vremena za zdrave navike koje pomažu zdravlju pojedinca.

3. Sedenje ubitačno
Predugo je sedeti i osam sati na dan, a ako radite za stolom i duže od toga, ozbiljno se igrate sa zdravljem. Naučnici su uočili da su ljudi koji provode veći deo dana sedeći izloženi većem riziku oboljenja od dijabetesa i smetnji s jetrom. Još je pogubnije to što kancelarijski radnici i dobar deo slobodnog vremena provode sedeći. Već i dva ili više sati provedenih svakodnevno ispred ekrana prouzrokuju veći rizik od srčanih problema, pa je jasno da je učinak dugog sedenja na poslu posebno štetan. Hronični problemi s kičmom još jedan su od problema koji se pogoršavaju prekovremenim radom u sedećem položaju.

4. Previše stajanja i fizički rad
Naporno je sedeti, ali oni koje odrade posao stojeći i naporno fizički radeći takođe pate. Krajnje iscrpljivanje organizma odražava se posebno na kičmu, koja doslovno nosi teret celog posla. U Južnoj Americi se ovih dana piše o fantomskoj bolesti koja uništava bubrege. Lekari smatraju da je ona zapravo rezultat hroničnog iscrpljivanja organizma jer mnogi predugo rade na velikim vrućinama i bez unosa dovoljne količine tečnosti i odmora.

5. Neispavanost
Mnogi zaposleni posao odrađuju i kod kuće, a zbog brojnih obaveza koje imaju ležu prekasno i toliko opterećuju mozak, da imaju problema i sa spavanjem. Ujutro su neispavani, pa ne čudi da mnoge američke ankete pokazuju da trećina zaposlenih kunja na poslu, a 10 odsto zbog neispavanosti i zakasni. Zbog slabe koncentracije sasvim je logično da dolazi do niza stresnih situacija zbog grešaka i međuljudskih nesporazuma koji bi se izbegli da na posao dolaze odmorniji.

6. Rizik od demencije
Kognitivno oštećenje u srednjim godinama jedan je od faktora rizika za pojavu Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Istraživanja pokazuju da prekovremeni rad u srednjim godinama dovodi do opadanja kognitivnih funkcija, pa se dovodi u vezu s pojavom demencije. Takođe, zaključeno je da na mozak ne deluje samo sveukupni broj radnih sati, nego i dužina pojedine smene.