Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

regionalna ekskluziva: kralj hrvatske

01. 02. 2012.  - Autor: Veljko Miladinović

Kralj Hrvatske: „Ne zanima me kruna"

Veljko Miladinović je u italijanskom gradiću Arecu pronašao princa Amedea od Savoje, sina Tomislava Drugog, kojeg je Ante Pavelić proglasio za hrvatskog kralja tokom NDH mada se ovaj nikada nije pojavio u Zagrebu. Princ Amedeo, inače veliki prijatelj srpske dinastije Karađorđević, za Nedeljnik govori o svom ocu, Zagrebu, Srbiji, Kosovu, Drugom svetskom ratu, Berluskoniju, krizi u EU...

s
Rodio se 1943. kao hrvatski kraljević. Princ Amedeo od Savoje i vojvoda od Aoste na rođenju je dobio i ime Zvonimir Drugi. Čak su retki i Hrvati koji znaju za njega, a Nedeljnik ga je pronašao u italijanskom gradiću Arecu, gde se danas bavi proizvodnjom vina. Pre nekoliko godina se proglasio i glavom porodice dinastije Savoja, iako pripada bočnoj dinastičkoj liniji, jer se direktni potomak kralja Vitorija Emanuela oglušio o porodično pravo - oženio se bez kraljevske dozvole, čime je izgubio sva nasledna prava.
Malo je poznata istorijska činjenica da je Pavelićeva NDH od 1941. do 1943. bila monarhija, pošto je italijanski kralj Vitorio Emanuele, na zahtev Ante Pavelića, „Tomislavovu krunu" dodelio Ajmoneu Savoju, vojvodi od Aoste, čime je ovaj italijanski plemić dobio ime kralj Tomislav Drugi. Iako je Tomislav Drugi nosio hrvatsku krunu, nikada nije posetio „svoju" zemlju. Nije došao čak ni na krunisanje koje mu je pripremljeno u Tomislavgradu, zbog tadašnjih sukoba Hrvatske i Italije oko Dalmacije.
Kada se Italija povukla iz Drugog svetskog rata, Tomislav II je abdicirao sa hrvatskog prestola. Ali samo mesec dana pre abdikacije rodio mu se sin Zvonimir Drugi, današnji vojvoda od Aoste i princ Savoje. Posle abdikacije njegovog oca, Nemci su ušli u Italiju i mladog Amedea Zvonimira zatvorili u sabirni logor u Austriji.
Na početku razgovora, princ Amedeo se izvinjava što na na srpskom jeziku zna da kaže samo „dobar dan", „do viđenja" i „hvala". Kaže nam i da može da prati religijsku službu u našim crkvama, pošto je sa majkom, grčkom princezom Irenom, često išao u pravoslavnu crkvu. Bez obzira na animozitete na Balkanu i to što mu je po rođenju Hrvatska dodeljena kao „njegova država", kaže da je posebno vezan za Srbiju, pre svega zbog bliskih rođačkih veza sa Karađorđevićima. Iako je NDH bila međunarodno nepriznata država, u porodičnim dokumentima se i dalje može naći da je ime grofa: Amedeo Umberto Kostantino Đorđo Paolo Elena Maria Fiorenco - Zvonimir.
Onda mi Amedeo priča anegdotu koja baš pokazuje kako je kratko istorijsko pamćenje na Balkanu:
„Sreo sam kod mene u Arecu na benzinskoj pumpi momka koji tamo radi i po lošem italijanskom akcentu sam primetio da je stranac. Pitao sam dečaka odakle je, on je odgovorio: 'Iz Hrvatske'. Rekao sam: 'Jel' znaš ti da sam ja tvoj kralj'. A bio sam obučen za šetnju, pa me je gledao kao da sam pobegao iz ludnice. Posle nedelju dana opet sam ga sreo, zaustavio me je i pitao da li se zovem Amedeo. Kaže: 'Pitao sam oca i stvarno mi je rekao da ste kralj.' Poklonio mi je zastavu Hrvatske, danas se uvek pozdravimo kad dođem i tako mogu da kažem da imam prijatelja Hrvata", smeje se hrvatski prestolonaslednik.

Kako, dakle, gledate na pitanje vašeg prava na hrvatsku krunu?

Rođen sam 1943. godine, a kako se rat zaoštravao, od tada se više nije govorilo o Kraljevini Hrvatskoj. Moj otac Ajmone je bio proglašen kraljem Hrvatske, ali je uvek govorio: „Ja ne znam taj jezik, ne znam unutrašnje odnose i imam previše poštovanja prema hrvatskom narodu da bih postao kralj zemlje koju ne poznajem." Ipak, morao je da posluša, jer su Hitler i Musolini imali tu ideju. Kralj Italije je rekao: „U redu, poslaćemo im vojvodu Ajmonea i on će biti kralj Hrvatske." U našoj porodici se poštuju naređenja, ali moj otac je bio protiv toga.  U nekim porodičnim spisima za mene stoji ime Zvonimir, ali to mi danas nije zvanično ime. I ne polažem pravo ni na šta u Hrvatskoj.
s

Spomenik Ajmoneu Aosti, ocu Amedea od Savoje, koji je uspeo da odbije i Hitlera i Musolinija i održao obećanje da nikada neće stupiti na tlo Nezavisne Države Hrvatske zbog krvavih zločina koje je činila ta ustaška tvorevina


Zašto vaš otac nikada nije posetio Hrvatsku?
Trebalo je da ode, ali nikada nije otišao. Nadao se da će prestati da pričaju o Hrvatskoj kao njegovoj kraljevini. On je bio šef italijanske mornarice i nije napuštao komandu.

Kako objašnjavate da je Ante Pavelić tražio od Italije da postavi hrvatskog kralja, a skoro smo otkrili da su u isto vreme italijanski vojnici ulazili u sukob sa Ustašama i organizovali odbranu ugroženih srpskih civila?
To je zaista kontradikcija i jedan od razloga što moj otac nije išao u Hrvatsku. To ima veze sa Musolinijem, a mogo je toga o tom čoveku što je i danas ostalo nerazjašnjeno.

A da li ste vi nekad bili u Hrvatskoj?
Nisam bio nikada, a želeo sam. Plašio sam se da neki ljudi ne pomisle da idem tamo da bih polagao pravo na presto. Planiram da idem u martu i voleo bih da posetim hrvatskog predsednika. Već sam razgovarao o tome sa italijanskim ambasadorom u Hrvatskoj. Planiram da sa svojom suprugom posetim Josipovića i da mu odamo poštovanje. Nadam se da će to biti u martu.

Kakva je bila uloga vašeg oca kao kralja Hrvatske tokom Drugog svetskog rata?
Moj otac i moj stric Amedeo, koji je bio vicekralj Istočne Afrike, upozoravali su na katastrofalan završetak rata. Moja strana porodice nije bila naklonjena Musoliniju, a on nije imao predstavu da će na kraju Nemačka biti poražena ne samo od Britanca, nego prvenstveno zbog kasnijeg uključivanja Amerike u rat. Moja porodica je to videla od početka. Bili su protiv rata, ne samo zato što su videli krajnji ishod, već su moj otac i stric obrazovani u Engleskoj i imali su posebno divljenje prema toj zemlji. Ali kada su morali da se bore, borili su se. I moj stric se borio protiv Engleza i poginuo u zarobljeništvu.

Da li ste bili u Srbiji?
Bio sam pre godinu dana. Bili smo nekoliko dana za vreme pozorišnog festivala na poziv Filipa Ceptera. Vrlo sam dobar prijatelj sa srpskim kraljem Aleksandrom Drugim. Kao mlađi sam dobro poznavao princa Pavla Karađorđevića. Bio je šarmantan i vrlo inteligentan čovek. I znao je mnogo. Nikada nisam upoznao kralja Petra Drugog, ali njegova supruga, kraljica Aleksandra, bila je moja prva rođaka. Ona je ćerka grčkog kralja Aleksandra, brata moje majke Irene. Tako smo Aleksandar i ja zapravo rođaci. Posebno cenim Pavlovu ćerku, princezu Jelisavetu, znam da je uveliko proslavila 70. rođendan, a izgleda kao da ima 50. Predivna žena.
a

Udario brat na brata

Dvorske intrige


Objasnite nam prirodu sukoba u okviru dinastije Savoja i prilike koje su dovele do vašeg proglašenja za glavu kraljevske kuće.

Kada se moj rođak Vitorio Emanuele oženio, nije tražio dozvolu svog oca, koji nije bio samo kralj, već i glava porodice. U našoj kraljevskoj porodici postoji pravilo da je pre braka neophodno dobiti dozvolu glave porodice. Tako je i u Španiji i Engleskoj. Ne znam da li bi mu otac dao dozvolu, ali on je nije tražio. Zato je isključen iz prava na nasledstvo trona. Ja se nisam proglasio glavom porodice, ja to jesam. Imam dovoljno dokumenata koji to dokazuju, to je naše porodično pravo koje traje više od dva veka. Postoje pisma njegovog oca koja to dokazuju.


Verujete li u mogućnost povratka monarhije u zemljama koje su posle Drugog svetskog rata postale republike?
Neki političari govore o monarhiji kao državi koja nije demokratskog uređenja. To nije tačno, monarhija može da bude garant demokratije. Prijatelj sam i sa Simeonom, bugarskim prestolonaslednikom koji se odrekao krune i na izborima postao premijer. Monarhija još ima jake protivnike, iako verujem da oni nisu većina. Narod uvek voli svoje kraljeve. Na ulici vašeg glavnog grada sam čuo da kada ljudi pričaju o Aleksandru, oni pričaju „o kralju".

Želite, dakle, da vratite monarhističko uređenje u Italiju...
Monarhija se sigurno neće vratiti sutra ujutru. Ali može da postane alternativa ako stvari nastave da se razvijaju u pogrešnom pravcu.

Da li biste podržali povratak monarhije u Srbiju?
Naravno. Posebno zbog mog rođaka Aleksandra.

Kako kao „hrvatski prestolonaslednik" posmatrate raspad Jugoslavije devedesetih?
Teško je uopšte bilo okupiti toliko različitih delova u jednu državu. To je nešto što su hteli Britanci i još neke zemlje. Tito je uspevao da održi tu zemlju, ali ne može se reći da je ona bila demokratska. Moj deda, grčki kralj Konstantin, uvek je govorio da je teško održavati takvu zemlju. On je govorio samo o Srbiji.

U poslednje vreme sve češće govorite o političkim prilikama u Italiji i Evropi. Šta je razlog ekonomske krize i krize opstanka EU?
Nemoguće je posmatrati krizu evra nezavisno od političkih odnosa, jer je političko jedinstvo Evrope zasnovano na evru. Zabrinut sam posebno zbog Grčke, jer sam po majci Grk. Ne bih mogao da kažem da li bih mogao bolje da sam ja na čelu te države. To je kao da me pitate kako na Balkanu držati ljude zajedno.

Kako ocenjujete period vladavine Silvija Berluskonija?
Počeo je vrlo dobro. Industrija je počela da radi. Najvažnija tekovina njegove vladavine je što je uspeo da smanji broj partija. Umesto 32 razjedinjene stranke dobili smo jasniju sliku sa jednom vladajućom, a jednom opozicionom partijom. Ne bih zauzimao pozicije protiv njega. Opozicija je protiv njega zbog privatnog života. Privatni život ne treba da ima veze sa politikom, ali on jeste preterivao.

Kako gledate na problem Kosova i Metohije?
Čini mi se da je predsednik Tadić uradio dosta toga da unapredi situaciju. Kfor takođe čini dobru stvar. Sada je u svakom slučaju mnogo bolje nego što je bilo ranije, bar se ljudi ne ubijaju.

Kako mislite da je normalizovan život ako sukob na severu Kosova visi u vazduhu?
Tako mi čitamo u novinama, ali ako vi to kažete, onda je to samo moja pusta želja. Iskreno, ne znam dovoljno o toj situaciji. Sreo sam jednog momka, rekao mi je da je iz Albanije. Pitao sam ga da li je musliman ili pravoslavac. Otac mu je musliman, a majka pravoslavka i zato sa ocem petkom ide u džamiju, a sa majkom nedeljom u pravoslavnu crkvu. Ta priča, negde, otvara oči.

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati