Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 05. 2011.  - Autor: Stanko Stamenković

Lobisti su među nama

Čelnici Društva lobista Srbije za Pressmagazin objašnjavaju razliku između „ubeđivanja" i korupcije, šta će značiti donošenje zakona o ovom zasad „mutnom" poslu, i kako je Srbija po kuloarima izgubila Kosovo

Lobisti
Lobisti

Kada neko u Srbiji pomene reč „lobiranje", prva asocijacija su mito i korupcija. Lobisti su - po definiciji - ljudi koji primaju honorar od privrednika ili pojedinca da bi uticali na državne činovnike koji donose zakone, kako bi pravni akti bili prepravljeni u njihovu korist. I da usput, ako može, bude za opšte dobro. Vođeni ovom idejom, stručnjaci u oblasti lobiranja su 2009. formirali Društvo lobista Srbije, kako bi spremni dočekali usvajanje zakona o lobiranju, koji čeka u Vladi Srbije.
Sa namerom da objasne srpskoj javnosti da lobiranje ne znači korupciju, nego upravo sprečava tu pojavu, po kojoj smo na 101. mestu u svetu na listi od 179 zemalja.
Prema rečima Balše Kašćelana, potpredsednika Društva lobista Srbije, lobiranje kao profesija uređeno je zakonom u većini zemalja sveta i predstavlja legitiman način uticanja na donosioce odluka, što će reći - vlast.
- Sa razvojem kapitala pojedinci i organizacije počeli su da uviđaju da mogu da traže zaštitu svojih interesa. Kada se to ovde kaže, obično asocira na nešto loše ili štetno. I na štetu nekog drugog. To nije tačno. Normalno je da ljudi, organizacije, kompanije sa privrednim interesom rade za sebe - kaže Kašćelan.

Doduše, sve dok ne postoji zakon koji je skupština usvojila, svaka vrsta „podmazivanja" svodi se pod korupciju. Problem je u tome što i pre usvajanja, kaže naš sagovornik, ljudi govore da je zakon o lobiranju kontroverzan. Međutim, Kašćelan tvrdi da nije pravni akt sporan, nego oblast koju treba da reguliše. Društvo lobista je zato predočilo zakon koji će uvesti red u korupcionašku srpsku atmosferu.
- Zakon predviđa formiranje registra lobista, koji će biti licencirani stručnjaci u ovoj oblasti. Ljudi koji dobiju dozvolu za rad moraće da nadležnom ministarstvu, u ovom slučaju Ministarstvu trgovine, podnose godišnji izveštaj o svom radu i zaradi - govori Kašćelan.
Lobisti će moći da dobiju licencu pod uslovom da su visokoobrazovani, kada prođu obuku za ovu profesiju i polože lobistički ispit. Kako bi onda izgledao radni dan u životu ambicioznog majstora za lobiranje? Kašćelan kaže da lobiranje ne podrazumeva odlazak na ručak ili piće sa ministrom, na kojem bi lobista predlagao promenu nekog zakona. On pred ministra mora da dođe pripremljen.
- Recimo, susreo sam se sa jednim slučajem dok sam radio u SAD. Tamo su članovi filharmonije iz Virdžinije tražili da se izmeni određeni zakon, a svoj problem su predočili lobisti. Ono što lobista zatim radi jeste da konsultuje stručnjake iz te oblasti, eksperti prave analizu slučaja i kako ga treba primeniti u praksi. Dakle, lobiranje nije odlazak na koktel, nego uticaj na zakone - objašnjava Kašćelan.
Prosečan čovek bi rekao da građani već imaju načina da utiču na stvaranje zakona putem javne rasprave. Naš sagovornik navodi da lobiranje preskače javnu raspravu i ubrzava zakonodavni proces, kao i donošenje podzakonskih akata, tako da oni budu primenjivi u realnosti.
Balša Kašćelan
Balša Kašćelan

Ozbiljna stvar 

Balša Kašćelan kaže da u lobiranju ima mnogo više od ručkova


Priprema terena za dolazak lobista među Srbe svakako može da bude puna prepreka, jer je druga asocijacija za malo upućenije u te vode Džozef Bajden, bivši senator i sadašnji potpredsednik Amerike, najistaknutiji i najglasniji albanski lobista. Čovek koji je na najvišim mestima agresivno gurao i gura nezavisnost Kosova.
- To u Srbiji jeste prva pomisao, političko lobiranje. Mi time ne želimo da se bavimo, nego oblašću privrede, sa željom da se neka zapostavljena grana razvija putem zakona. Šta se tačno desilo kada je lobiranje za nezavisnost Kosova u pitanju? Godine 1989. senator Robert Dol je došao na Kosovo sa američkim kongresmenima i kolegama i susreo se sa albanskim političarima, i tada im je izneo ideju da internacionalizuju pitanje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji - kaže Balša Kašćelan.
Lobistička agencija je napravila dokumentaciju o kršenju ljudskih prava, američki zvaničnici su prodali tu priču na najvišem nivou, a posle toga u pogon je stavljena medijska mašinerija koja je objašnjavala svetu koliko se krše ljudska prava na Kosovu, a paralelno se radilo na popravljanju imidža kosovskih političara. I to se završilo kako se završilo, napominje Kašćelan. Moral i političko lobiranje teško stoje zajedno u jednoj rečenici.
- Teško je tvrditi šta tu jeste, a šta nije istina. Naravno da lobisti mogu da predimenzioniraju problem, pogotovo u političkim stvarima. Zbog toga su i došli na loš glas. U lobiranju za privredne subjekte toga ima veoma malo, radi se o legitimnom načinu da se neka kompanija pozicionira u društvu, što, opet, doprinosi razvoju društva - tvrdi Kašćelan.
Zato lobiranje ne treba mešati sa korupcijom. Kada lobista uspe da „izboksuje" promenu zakona, više nema potrebe za budućim podmićivanjem birokrata. Što se uspešnih primera lobiranja tiče, Kašćelan kaže da je Hrvatska dobro odradila posao sa izvozom šećera.

- O tome je govorio Božidar Đelić nedavno na sastanku u Društvu lobista. Evropska komisija utvrđuje kvote za izvoz šećerne repe. A kvote se utvrđuju na osnovu podataka o resursima neke države, načinu proizvodnje i drugim segmentima - govori Kašćelan.
Pomoću pametnog lobiranja Hrvatska je uspela da dobije mnogo veću kvotu, a samim tim i pravo da izvozi više šećerne repe od Srbije. Pa je još od nas uvozila šećernu repu jer joj je manjkalo, da bi povećala proizvodnju. I opet ispada da su Hrvati preko lobista malo lagali da bi nam oteli posao...
a

Dan u životu lobiste


Lobista od formata mora da razvije sposobnost ubeđivanja, što je i njegova osnovna delatnost. On zatim treba da juri političare i ubeđuje ih da izglasaju zakone koji će biti u interesu čoveka ili firme koju zastupa. Potrebno je da se obraća na pravu adresu, tačno onom ministru ili poslaniku koji se bavi zakonom koji treba da se pogura. Da bi bio što uspešniji, on ministra treba da izbombarduje grafikonima, statistikama, izveštajima koji istraži sam ili pomoću stručnjaka iz određene oblasti. Dobar odnos sa vlastodršcima je ključan.
On mora da bude samouveren i potkovan znanjem. Oni ne nude pare direktno, ali mogu da „podmažu" političare posredno, recimo prikupljanjem novca za izborne kampanje. Postoji i posredno lobiranje, koje je, kaže sveznajući internet, manje glamurozno. Ne podrazumeva obilazak koktela i ručkova. Lobista manjeg formata pomaže svojim klijentima tako što piše pisma političarima, zivka nadležne ili čak demonstrira za određenu firmu, ako je to potrebno. Pojavljuju se u emisijama i pišu članke za novine, tamo gde ih puste.
Lobisti nemaju radno vreme, a može da bude i 80 sati nedeljno. Sama reč nastala je od reči lobi, kuloar, hodnik, mesto gde se vlastodršci vuku za rukav i ubeđuju.



- Lobiranje je način da predstavite svoju robu kako treba. Tri stvari su ključne: kvalitet robe koju vi imate, odnos prema konkurenciji i odnos prema vlasti. Hrvati su dobili koliko su tražili, obratili su se na pravu adresu. Kada ovde budemo imali armiju lobista, oni će u Briselu moći da rade u interesu srpske privrede - ističe Kašćelan.
Valjda da ne bi otkrivao poslovne tajne, naš sagovornik nerado govori o slučajevima uspešnog lobiranja. On navodi i da je jedna naša kompanija planirala plasman krema za sunčanje na američko tržište, a tamošnja firma je preko lobista utvrdila da je jedan sastojak kreme, dobijen od narandže, kancerogen. Konsultovani su medicinski stručnjaci. Zatim je priča stigla do kongresa, pa je izglasana odluka da se zabrani uvoz krema za sunčanje naše firme.
- Oni su dokazali potrošačima nešto što se ne bi otkrilo da nema lobista. Posle toga, konkurentska firma je smanjila sadržaj te kancerogene materije. I kasnije su ušli na tržište sa manje štetnom robom - navodi Kašćelan.
Kašćelan tvrdi da se naši lobisti neće baviti političkim lobiranjem, jer se time već bave marketinške agencije. Oni žele da zastupaju srpsku privredu, kao i strane kompanije koje će dolaziti u Srbiju.

- Zato hoćemo to da rešavamo mi, privrednik ne mora ni da zna ko je na vlasti. Nacrt Zakona o formiranju predviđa komoru lobista. Da vrši registraciju, drži obuku, daje licencu. Nacrt je u Ministarstvu trgovine usaglašen sa pravnim poretkom Srbije. Vrlo brzo, možda već od septembra će ući u skupštinsku proceduru.
Korist od lobiranja videla je i jedna naša televizija koja se zahvaljujući tome jako dobro pozicionirala u regionu. Ali, njena prošlost joj je onemogućavala da dođe do donosilaca odluka.
- Postala je jedna od najgledanijih televizija u regionu. Ako neko ima kvalitetan program, ne treba da te neko sputava zbog političke i ideološke stvari. Oni su predstavili svoj program i popravili imidž - govori Kašćelan. On očekuje da će zakon o lobiju biti usvojen već u septembru. A dotle, svako podmazivanje u narodu će se zvati korupcija.     

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati