Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 07. 2011.  - Autor: Ana Mitić

Dve Srbije - 1. na netu, 2. na "Grandu"

:: Tačno polovina Srbije nikada nije osetila čari interneta, dok druga polovina i dane i noći provodi na svetskoj mreži, uglavnom na Fejsbuku, Jutjubu, Tviteru, ali i na sajtovima iz drugih država bivše Jugoslavije, pa se bivša zemlja najpre ujedinjuje modemom... :: U Srbiji stasava generacija koja nikada neće izgubiti kontakt sa svojim prijateljima iz škole, a pitanje je godine - možda, čak, i meseca - kada će i naši političari shvatiti da će se sledeća (uspešna) kampanja voditi na internetu

1
U istoriji Srbije uvek su postojale podele između „nas" i „njih", preko četnika i partizana, narodnjaka i zabavnjaka, Guče i Egzita, do današnje „dve Srbije". U eri enormnog tehnološkog napretka priča o dve Srbije vidi se i na internetu. Jer oko polovine Srba redovno koristi internet, dok ona druga i dalje smatra da nema tamo šta da traži. To potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da svako drugo domaćinstvo u Srbiji ima računar, ali samo 39 odsto poseduje internet priključak, što znači da oko 60 odsto ljudi u Srbiji ne koristi internet. Internet se najviše koristi za slanje i primanje mejlova, i zabavu - preuzimanje igra, slika, filmova i muzike. U svrhu učenja tek svaki četvrti stanovnik Srbije je onlajn.


Da li Srbi ne znaju da koriste internet? I da li samo u Srbiji ogroman deo internet populacije „sedi" na Fejsbuku pa i tokom radnog vremena dok zemlju trese teška ekonomska kriza, ne strahujući da će ostati bez posla i pridružiti se armiji nezaposlenih?

a
Politička bitka na netu - Zašto su samo u Srbiji kampanje još oflajn
Barak Obama je u predsedničku fotelju seo zahvaljujući, dobrim delom, kampanjom koju je vodio preko interneta i društvenih mreža Fejsbuk i Tviter, čime je privukao mlađe glasače. Međutim, srpski političari još ne eksploatišu internet na taj način. Poslednji „izlet" na Fejsbuk imao je ministar odbrane Dragan Šutanovac kada je komentarisao koncert Ejmi Vajnhaus.
Upravo na njegovom primeru se pokazalo koliko su društvene mreže moćna stvar za političare jer je nekoliko narednih dana, pošto je podelio svoje mišljenje sa ostatkom sveta, bio u žiži interesovanja domaćih medija, a dospeo je i u šou američke komičarke Čelsi Hendler. Dragan Varagić kaže da trenutno najozbiljniji pristup u korišćenju interneta među političarima ima Gordana Čomić koja i piše blog, ali da se polako uključuju i drugi.
- Pre nekoliko nedelja Tviter je počela da koristi Jelena Trivan. Političari su počeli ozbiljnije da shvataju internet, ali nijedna politička partija nije još zvanično počela da vodi kampanju na ovaj način. Mislim da još ne smeju i da štede resurse. Politička bitka na internetu biće vrlo interesantna. Iako Tviter neće presuditi na sledećim izborima, novinari će shvatiti njegovu važnost, a već shvataju. Evo, nedavno je Veselin Jevrosimović organizovao Tviter-žurku na kojoj je bio pevač Željko Joksimović, pasionirani „tviteraš" - objašnjava Varagić.
Dragan Varagić, IT i stručnjak za poslovnu primenu interneta, kaže da se o dve Srbije, osim u političkoj konotaciji, retko govori. Jer tu je zapravo reč o socijalnim podelama koje nemaju veze za time koliko neko zarađuje već sa obrazovanjem, interesovanjima, željom za novim informacijama i znanjem, onima koji su urbani i onima drugima koji idu na Cecin koncert.

Dve Srbije imaju ogledalo i na internetu - pola Srba je onlajn, druga polovina nije. Ali nije to tako crno, jer više nije ni bitno da li ljudi znaju ili ne znaju da koriste internet već šta mogu da urade njegovim korišćenjem.

- Od 2010. godine, kada je rađeno istraživanje Republičkog zavoda pa do danas, internet se drastično promenio. Daću vam primer: pre dve godine 100 prodaja dnevno na jednom sajtu bilo je nešto nezamislivo, dok se danas na sajtovima Limundo i Kupindo samo u maju beleži 170.000 prodaja. A to što Srbi internet najviše koriste za zabavu, igrice, skidanje muzike i odlazak na Fejsbuk uopšte ih ne razlikuje od sveta u kojem se, generalno, mreža tako i koristi. Zato je Fejsbuk i najposećenija društvena mreža i dejting servis, koji je pored zabave i kocke jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi provode vreme onlajn - kaže Varagić.

Sa porastom korisnih servisa za ljude rašće i broj onih koji su na internetu. Istraživanje koje je rađeno u Srbiji pre nekoliko godina pokazalo je da 55 odsto ljudi ne vidi razlog zašto bi se pojavilo na internetu. Nije to ništa čudno, jer kada je isto istraživanje rađeno u Engleskoj 1999. godine, i tamo su rezultati bili isti. Sve je to deo razvoja. Internet više nije bauk. Razlozi zbog kojih ga u Srbiji još ne koristi oko 50 odsto stanovništva je prvo pitanje, drugo je koliko im internet koristi, zatim koliko su neke stvari dostupne preko mreže, ali i poverenje koje ljudi imaju prema netu.

- Poslednjih šest meseci stvari u Srbiji su se po pitanju interneta veoma promenile. Koliko je samo ljudi čulo sa Ekrema Jevrića? Već sada je stvar tehnološki toliko daleko otišla da ljudi i ne znaju da su na internetu. Skoro sam razgovarao sa jednim starijim čovekom koji mi je rekao nepoverljivo „da se ne razume u taj moj internet", ali je onda dodao da mu je unuk „podesio" kompjuter tako da on samo pritisne jedno dugme i može da gleda unukove slike, pošto se ne viđaju tako često. On nije ni svestan da je uveliko na internetu i da koristi Fejsbuk - objašnjava Varagić.


3
On kaže da su razlike između Srbije i razvijenih zemalja u korišćenju interneta u procentima i zaradama. Kod nas ga trenutno koristi oko 50 odsto stanovništva, dok je ta brojka u Engleskoj i Americi oko 80 odsto. Najvažnija društvena mreža u Srbiji je Jutjub, što se nedavno pokazalo na primeru snimka na kojem policajac maltretira mladića. Ukratko: snimak osvane na Jutjubu - Dačić hapsi.

To pokazuje kako internet pokreće stvari. Društvene mreže igraju veliku ulogu. Praktično, ne možete naći ni posao ako niste na Fejsbuku, Tviteru ili LinkedInu, koje 90 odsto ozbiljnih firmi „češlja" prilikom zapošljavanja kandidata. Na zapadu se na internet više troši, i više zarađuje, pa se zato i više koristi.

Novac je jedan od razloga zbog kojih ni blog nije tako popularan kod nas, za razliku od sveta, gde postoje nezavisni analitički i ekonomski blogovi koji mogu prilično da uzdrmaju javnost, a najbolji primer za to je afera između Monike Levinski i Bila Klintona, koju je otkrio jedan američki bloger. Pravilo je da što se više blogovi „prelivaju" u klasične medije, rastu profiti.

Marko Dražić, jedan od pokretača satiričnog sajta Njuz.net, koji je za kratko vreme postigao veliku popularnost, kaže za Pressmagazin da istraživanje o prisutnosti kompjutera u domaćinstvima, ali i odsustvu korišćenja interneta najbolje potvrđuje da Srbi i dalje tehničke inovacije u početku posmatraju kao svojevrstan statusni simbol.

Postojanje kompjutera u domaćinstvu izgleda da je postalo bitno, kao što je to svojevremeno bio slučaj sa televizorom ili video-rikorderom, ali kao da se tek postepeno otkrivaju njegove mogućnosti, od kojih je internet očigledno manje popularan od gledanja filmova, slušanja muzike i „skladištenja" fotografija.

4
- Nešto stariji ljudi imaju dvostruki problem: prvi je da razbiju psihičku barijeru korišćenja kompjutera, a zatim i barijeru kada je reč o internetu. Još jedan od problema je što neki od njih ne stoje najbolje sa engleskim, što ih umnogome limitira kada je reč o korišćenju interneta. Ipak, treba reći i da je do pre nekoliko godina dosta ljudi bilo onemogućeno da ima dobru konekciju, da i danas u pojedinim delovima zemlje nije moguće koristiti ADSL i imati dobar protok - govori Dražić.

Za korišćenje interneta, kaže Marko Dražić, potrebno je neko vreme da ga ljudi prihvate i da postanu svesni da na njemu mogu da pronađu sve podatke koji su im potrebni.

- Više puta sam bio svedok da ljudi koji sede za uključenim kompjuterom tražeći neki podatak listaju sveske, okreću telefone, a ne pada im na pamet da kucaju u Guglu. Čak i danas neki mladi ljudi zovu svoje poznanike da pitaju u koliko sati je recimo neka utakmica, a ne gledaju taj podatak na internetu. Jedino objašnjenje je da ljudi i dalje mogućnosti interneta u Srbiji posmatraju parcijalno, neke segmente su prihvatili, tu prvenstveno mislim na Fejsbuk, Jutjub i slanje mejlova, ali nisu prihvatili da je na njemu moguće pronaći bukvalno svaki podatak koji im je potreban - objašnjava on.


6
TRI MILIONA SRBA IMA PROFIL NA FEJSBUKU
Generacija koja nikada neće izgubiti prijatelje
Srbi su prvi u regionu po korišćenju Fejsbuka, na 17. mestu u Evropi, a skoro polovina Srbije (broj korisnika Fejsbuka iz Srbije približava se cifri od oko tri miliona), ima otvoren nalog na ovoj društvenoj mreži koja je definitivno promenila svet. Ovih godina u Srbiji stasava generacija koja nikada neće izgubiti kontakt sa drugarima iz odeljenja, bivšim ljubavima, kolegama s posla. Ma gde da su u svetu. A to je nešto što je svima onima koji krajem maja i početkom juna idu na deset/dvadeset/trideset godina mature, i tamo se ponovo „upoznaju" sa prijateljima, potpuno nezamislivo.
Sve to, naravno, ne znači da su „matorani" bili nesrećni, a da je klincima sve potaman. Jer ni pre Fejsa, u davno, „analogno" doba, niste ostajali bez prijatelja koji su vam zaista značili u životu.
Fejsbuk je u Srbiji toliko popularan da se maltene može posmatrati izolovano u odnosu na priču o internetu, kaže Marko Dražić.
- Svojevremeno smo na Njuzu imali ideju da napišemo tekst „Tinejdžerka zalutala na sajt koji nije Fejsbuk", koji bi umnogome prikazao kako ljudi posmatraju ovaj sajt. Fejsbuk je popularan zbog lakoće korišćenja i ogromne popularnosti koja ide dotle da čak i ljudi koje ne interesuje ni kompjuteri ni internet imaju nalog na ovoj društvenoj mreži jer će se u suprotnom osećati izopštenim iz društva. Kako je mesto gde ljudi mogu da grade svoj imidž i predstave sebe u nekom drugačijem svetlu i upoznaju se sa drugim ljudima, logično je da je za kratko vreme postao popularan medu mladima. Fenomen Fejsbuka ipak donosi veliki dobitak za ceo internet, jer se preko njega ljudi navikavaju na njegovo korišćenje, a i na samom Fejsbuku često nailaze na razne linkove koji njihovi prijatelji kače, preko kojih otkrivaju pregršt zanimljivih sajtova na koje možda nikada ne bi naišli - objašnjava Dražić.
Logično je da je ljudima prva asocijacija na internet vezana za zabavu, pogotovu što je većini zabava bila i prva asocijacija kada je reč o kompjuterima. Problem vezan za korišćenje interneta za posao treba tražiti u činjenici da je - opet zavisno od konkretnog posla, ali u većini slučajeva - najviše kvalitetnih sajtova na engleskom jeziku, i tu se opet vraćamo na pitanje koliko ljudi u Srbiji zna engleski.

- Drugi problem treba tražiti i u našem školstvu jer su generacije obrazovane tako što su učile iz propisane literature, tako da nemamo naviku istraživanja i proveravanja više izvora, na šta se upravo svodi traženje podataka po internetu - kaže on.

Povećanje broja kvalitetnih sajtova povećaće i korišćenje Interneta u Srbiji, što će istovremeno doneti i više novca, a to će biti i motivacija ljudima koji se bave netom da povećavaju kvalitet sadržaja. Reč je o povezanom procesu, od kog će imati koristi korisnici, ljudi koji se time bave, kao i klijenti koji će se oglašavati. A „dve Srbije" će se, valjda, konačno ujediniti.

5

JUGOSFERA - UJEDINJENJE BIVŠE DRŽAVE NA INTERNETU

Joj, da nas Jugoslovene vidi babo...

U narodnoj pesmi Marko Kraljević je pio vino na Ramazan, a na bosanskoj TV Hajat mlada Sarajka Merjem Hrle pila je na Bajram sedam „jegera" i u praksi pokazala kako internet tehnologija brže i uspešnije od svih umetnika i intelektualaca obnavlja zajednički kulturni prostor onoga što je nekada bilo Jugoslavija, a sada ga zovu zapadnim Balkanom.

Snimak ove devojke, koja u TV reportaži o tome kako narod bosanski provodi Bajram kaže da je popila sedam „jegera", na šta dodaje „joj, ako babo ovo bude gledao", brzinom munje je postao hit na Jutjubu i Fejsbuku na svim tržištima koji razumeju srpsko-hrvatski. Njen lapsus ubrzo je opevan u navijački hit „A da me vidi babo, da se opijam, sedam 'jegera'" i iz okvira sajberprostora prerastao u svakodnevicu takozvane jugosfere.

Iako su autori hita „Manijaci" navijači sarajevskog Željezničara, pesma je danas nezamisliv deo bilo kog klinačkog provoda u kafani širom bivše Juge. A da internet povezuje nepovezivo, dovoljno govori i snimak (takođe sa Jutjuba) maturske večeri tehničke škole u Smederevu, gde gomila klinaca skače po stolovima uz stihove „A da me vidi babo..."


Put navijačke pesme kroz zajednički kulturni prostor počeo je preko navijačke grupe „Torcida Sandžak", koja je „kulturološki" povezana sa sarajevskim navijačima, te je jedan od gledanijih Jutjub hitova i snimak sa utakmice u Novom Pazaru gde dve devojke sa šipke vode navijanje, dok unezverena navijačka masa peva „A da me vidi babo".

Jutjub amateri su počeli da se utrkuju u „kačenju" svojih doživljaja nove narodne pesme, te se sada lako može naći i akustična pop verzija, sa razrađenim uvodnim strofama, ali i reperi i narodnjaci su ovu narodnu umotvorinu integrisali u svoj opus. Pesma je polako počela da zauzima svoje mesto na žurkama i folk svirkama, ali i na uličnim pijankama uz neizostavni nastup razbijanja flaša o asfalt.

Posle umetnika amatera, i oni sa malo više profesionalne ambicije iskoristili su Merjem i baba za kreiranje svojih stihova. Poznati pevač Marko Bulat snimio je pesmu „A da me vidi babo, kako se opijam sedam nedelja", a jedan anonimni vojvođanski hiphop bend bacio je rime u kojoj pesma slušaoca vodi kroz noćni provod u kom momak upoznaje devojku koja mu kaže da je malo popila, sedam „jegera", a on je nagovara da popije još jedan „kako bi se lakše skinula".

I dok se tako legenda širila, oglasio se i lično - babo. Ispostavilo se da je Merjem Hrle ćerka sarajevskog slikara Ibrahima Hrlea, poznatog po ateljeu na samoj Baščaršiji. Babo je za „Dnevni avaz" rekao da je ponosan što navijači Želje pevaju pesmu o njegovoj devojčici.

- Dika mi je to što na utakmicama pevaju reči moje ćerke. Ja sam simpatizer Želje, ne i navijač. Ako me pitate, navijam za Bajern iz Minhena, a od malih nogu volim Dinamo iz Zagreba. Prvo, nisam ni gledao emisiju, a kada sam je i video, nisam se mnogo razočarao. Pa i mene su pijanog odvodili i dovodili kući - kaže babo Ibrahim. - Ali,     čelnici „Jegera" počeli su da zloupotrebljavaju ime moje ćerke. Postoje ta sranja od Fejsbuka, Jutjuba...


Ali, slava ima svoju cenu. Merjem danas ne može da izađe na ulicu, a da joj neko ne dobaci.

- Mnogo mi smeta kada mi na ulici pevaju i dobacuju. Šalju mi poruke, ali im ne odgovaram. Ja sam to izjavila i moram se nositi s tim, mislim da uspevam - rekla je Merjem.

I ako je Kraljević Marko caru Sulejmanu uspešno objasnio da pije uz Ramazan vino, zato što mu vera to donosi, a nagoni odže i adžije da i oni s njime piju vino, jer mu obraz ne mož' podneti „da on pije, a oni da gledaju", onda će i jugo-narodi zajedno da se vesele uz hitove narodne pesme. Bar dok svi ne zaborave ko je Merjem, a narodi počnu da se svađaju čija je pesma „sedam jegera".

Veljko Miladinović

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati