Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

03. 07. 2011.  - Autor: Stanko Stamenković

Veliki povratak srpskog skvota

:: Posle šest godina Beograd dobija novu zonu za rad umetnika, ali i život - u bivšoj zgradi „Ineksfilma" :: Neverovatno: u vremenu napuštenih fabrika sve je manje voljnih za tu vrstu građanske slobode

1
Skvotovi, slobodne zone u gradovima koje zaposedaju grupe ljudi koje žele da žive izvan sistema, nestali sa mape prestonice. Čuveni „Kudruc", skvot u ulici Kralja Milutina u Beogradu, u kojem se okupljala gradska ekipa pankera, hipika i umetnika, koja je sa prezirom gledala na vladavinu novca, oportunizam i društvenu hijerarhiju, još 2005. godine je otišla u istoriju. Tada je bilo manje napuštenih zgrada na koje država nije stavila svoju nežnu šapu.

Sada, u vremenu debele tranzicije, napuštenih fabrika i propalih firmi ima kao kusih pasa, ali, paradoksalno, i manje zainteresovanih za ovu vrstu građanske slobode. Ipak, za ljubitelje napuštenih gradskih predela pojavila se šansa: u Višnjičkoj ulici u Beogradu mladi ljudi i umetnici zaposeli su, za sada još samo za povremene posete, izložbe i di-džej nastupe napuštenu zgradu bivšeg komunističkog filmskog giganta, „Ineksfilma".


A sve sa namerom da zauzmu ovaj ogromni prostor po ugledu na skvotove u Barseloni, Berlinu, Amsterdamu, Milanu ili Londonu.

3
Oživljavanje - Oni ne zauzimaju prostor u kojem neko živi ili koji neko koristi, već preuređuju i oživljavaju prostore koje su svi drugi napustiliprve akcije
Prema rečima Dobrice Veselinovića iz „Građanske inicijative", i Beograd zaslužuje jedno mesto koje bi služilo za rad, stvaranje i zabavu, mimo države, po ugledu na autonomne zone u Evropi i svetu.

- Ovaj ogroman prostor može da bude jedinstven, tako što bismo ovde okupili mlade ljude koji bi napravili nešto za sebe. Zasad smo i dalje u fazi čišćenja prostorija, zbog čega smo organizovali radne akcije u kojima je učestvovalo mnogo ljudi dobre volje - kaže Dobrica Veselinović.

Po samoj definiciji skvotiranje je zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika, a može biti sredstvo za preživljavanje, želja da se izrazi politički stav i ostvari ljudsko pravo na, po skvoterskoj filozofiji, život u kojem nije obavezno plaćanje kirije. Mnogi od skvotova vremenom prerastu u neku vrstu besplatnog kulturnog centra, u kojima rade alternativna biblioteka, računarski centar sa besplatnim pristupom internetu, štamparije, mini-redakcije za izdavanje časopisa, pa do galerija, alternativnih pozorišta i bioskopa, čak i vrtića.

Skvoter je širok pojam koji obuhvata seljake bezemljaše iz Južne Amerike koji zauzimaju neobrađenu zemlju da bi preživeli, zapadnoevropske aktiviste koji se bore za autonomne zone u urbanim sredinama, beskućnike iz celog sveta koji traže krov nad glavom i slično. Reč skvoter izvorno je nastala u Severnoj Americi u 19. veku i odnosila se na pionire koji su naseljavali udaljene zemlje bez dozvole i plaćanja poreza.

4
Skvoteri se obično dele u dve osnovne grupe: skvoteri iz nužde, egzistencijalno ugroženi, koji nemaju krov nad glavnom (beskućnici, podstanari, izbeglice...) i skvoteri iz ubeđenja, (aktivisti, umetnici, kulturni preduzetnici i tako dalje) kojima je potreban prostor za ostvarivanje ideja. Po pravilu, skvoter po političkom stavu pripada levici i anarhističkim idejama.

Skvoteri smatraju da otvaranjem zgrada koje leže napuštene čine javno dobro. Oni ne zauzimaju prostor u kojem neko živi ili koji neko koristi, već preuređuju i oživljavaju prostore koje su svi drugi napustili.


U poslednje vreme skvotiranje se sve manje shvata kao uzurpacija, a sve više kao reciklaža prostora, tj. pretvaranje zapuštenog i nekorišćenog u „živi" prostor. Skvotiranje se vremenom javlja negde manje, a negde više organizovano, a od šezdesetih godina prošlog veka toliko se raširilo da se ne može više govoriti o izolovanim akcijama pojedinaca, već o novom društvenom pokretu.

U gradovima Evrope u poslednje vreme česti su sukobi policije i skvotera. Tako je u Berlinu početkom februara ove godine nasilno raseljen čuveni skvot u ulici Libigštrase, jedan od najstarijih i najpoznatijih u Nemačkoj. Zbog odbijanja nekolicine stanara da napuste zgradu, na ulicu je izašlo oko 2.500 policajaca, a bilo je i povređenih.

To je i osnovna ideja budućeg beogradskog skvota, kojem je potrebno veliko spremanje. Zgradu u Višnjičkoj ulici godinama su posećivali narkomani i ljudi koji sakupljaju sekundarne sirovine pa su praktično ostali samo goli zidovi, a nema struje ni vode. Ekipa okupljena oko Veselinovića to planira da promeni.

5
Skvotovi, u principu, imaju relativno kratak rok trajanja, ako država proceni da stanarima treba uskratiti gostoprimstvo ili zemljište i zgrada budu prodati ili legalizovani. „Ineksfilm" je zajedno sa zgradom pre deset godina bio planiran za privatizaciju, ali se nije pojavio zainteresovani kupac, a sada se, kaže Veselinović, vodi kao preduzeće u restrukturiranju.

- Tako je već deset godina i ne postoji nikakav razlog da se ovaj prostor ne iskoristi bolje, uz ulaganje na dobrovoljnoj bazi. Za sada o ulasku u zgradu nismo pitali opštinu, ni državu. Konsultovaćemo ih kada ovo mesto počne da živi - govori Veselinović.

On kaže da bi budući skvot najviše trebalo da liči na onaj koji postoji u Puli, na mestu ogromne kasarne „Rojc". Kasarna je odavno napuštena i zvrjala je prazna pa su u nju prvo ušle razne pankerske ekipe. Sada je to prilično skladna zajednica u kojoj ima oko 300 raznovrsnih grupa, uglavnom iz nevladinih organizacija.

- Najlakše je opremiti prostorije, svako može da nađe neku staru fotelju ili sto i da ga donese ovde. Naš najveći problem je infrastruktura. Možemo da uvedemo struju ili da je pozajmljujemo od ljubaznih komšija, što smo već i radili kada je ovde bio di-džej koncert - kaže Veselinović.

6
Skvotersko mesto u nastajanju na prostoru „Ineksfilma" nema političke ambicije, samo umetničke. Za razliku od kolega iz Pariza koji su početkom godine zauzeli praznu zgradu koja gleda na Sarkozijevu Jelisejsku palatu, da bi protestovali protiv manjka stanova u glavnom gradu Francuske. Studenti i porodice bez stalne adrese uselile su se u nenaseljenu osmospratnicu kako bi Sarkoziju poručili da se mladi i nezaposleni bore za jeftiniji krov nad glavom dok silne građevine u Parizu zvrje prazne.

a
Za čistiju Srbiju
Jedna od prvih akcija u napuštenoj zgradi bivšeg „Ineksfilma" biće današnja promocija projekta „Eko-log" (www.el.rs), sajta koja ukazuje na probleme zagađenja životne sredine. Svaki posetilac portala moći će da „mapira" potencijalne i postojeće ekološke probleme, postavi snimke, fotografije i linkove. Cilj je da, na kraju, ta mapa bude podsetnik vlastima i institucijama, kako bi se pokrenula šira priča o ekološkim problemima.
- Svakog jutra dok se bude brijao gospodin Sarkozi će sada biti u mogućnosti da se suoči sa realnošću stambene krize - poručili su u svom saopštenju skvoteri, koji su pre toga bili izbačeni iz jedne napuštene pariske zgrade koju su okupirali 2010. godine.


Srpska istorija skvotiranja takođe se odigrava u glavnom gradu, i do sada je zabeležila tri značajnija pokušaja zauzimanja slobodnog prostora. Kratko vreme skvoteri su okupirali zgradu u Dobračinoj ulici u Beogradu i nazvali je „Rebel haus", po osnivaču Rebel Mausu (pravo ime Saša Predić). Zgrada je bila ruinirana iako pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika.

Taj skvot živeo je tri meseca, a prvobitna plemenita ideja da se tu otvore biblioteka i mesto za decu bez doma koja bi tu mogla da uče da čitaju i pišu. Svraćali su i stranci da prespavaju, a posle jednog sukoba sa narkomanima, koji su počeli da otimaju pare slobodnim stanarima, skvot je zatvoren.

7
Otprilike u isto vreme bio je formiran i skvot „AKC akcija!" na prostoru napuštene fabrike ispod Brankovog mosta, a razni aktivisti i umetnici očistili su prostor i, slično kao i u „Rebel hausu", ambiciozno počeli da pripremaju prostor za održavanje tribina, koncerata i izložbi. I sve je bilo lepo dok jednog dana nisu zatekli katanac na vratima i pretnju zatvorom koju su dobili od nadležnih u opštini Stari grad.

Najslavniji i najdugovečniji skvot u ulici Kralja Milutina u Beogradu, poznat pod nazivom „Kudruc" (Kulturni društveni centar), koji su posećivali anarhisti, lutajući rokeri, „rastafarijanci", odnosno ljubitelji marihuane, do raznih uličnih umetnika, a zajedno sa njima živeli su i romski mališani iz doma za nezbrinutu decu.

Posle godinu dana skvot se ugasio sam od sebe, bar prema zvaničnoj verziji, a na njegovom mestu se polako, ali vrlo sigurno podiže stakleni poslovni centar.

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
lazar [neregistrovani]
 [07.05. 2013., 10:35]

živeo bi i stvarao

Molim da mi odgovorite,da li imate mjesta iz hrvatske sam, molim odgovor

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najnovije

Nije pronađen nijedan članak.