Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Ličnosti
Petar Borota - Najveći buntovnik među golmanima
Petar Borota bio je ekscentrični golman Čelsija, roker među sportistima i slikar među fudbalerima. Njegova sestra Mirjana prvi put, ekskluzivno za Pressmagazin, priča o aferi sa platnima Paje Jovanovića i o Borotinim poslednjim danima u Italiji
1
Samo Borota je na celom stadionu bio u uverenju da je sudija svirao prekid. I za mnoge je ovo prva asocijacija na golmana koji je preminuo prošle godine u Italiji, u Đenovi. A druga je ona iz Londona, kada je branio za Čelsi. Pamti se, posle jedne bravurozne intervencije, njegov ulazak u gol sa loptom, a sve da bi podigao kačket. To su one dve slike i epizode iz biografije fudbalera s kecom na leđima koje znaju svi, od naučnog saradnika u Vinči, pa do autolimara sa Ibarske magistrale.
Ali da bi se onima koji nikada nisu gledali Borotu, a nisu ni čuli za epizode „Šestić" i „kačket", približila ličnost ovog golmana, potrebno je prisetiti se nedelje u kojoj je u medijima objavljena vest o njegovoj smrti u Đenovi. A u toj nedelji tekstovi o Boroti bili su više nego simbolični. Tačnije, prikazale su pravi karakter kontroverznog golmana. Vest o Borotinoj smrti našla se samo u kratkim crtama na sportskim stranama dnevnih listova gde je preneta biografija uz već pomenute epizode „Šestić" i „Kačket u Londonu".
3
I vesti iz Londona obilovale su pričama svojstvenim rok buntovnicima. Borota se peo na stativu, izlazio van kaznenog prostora driblajući protivničke napadače i, naravno, zaboravljao kačket posle odlične intervencije. Bilo je legendi od kojih je poznata i ona o lopti koja je pukla posle jedne njegove intervencije. Prvi je patentirao predigru degažiranja tako što je loptu prvo ispucao u prečku, što je redovno prouzrokovalo čupanje kose na trenerskoj klupi Čelsija.
4
Mirjana, sestra Petra Borote je svih godina imala uvid u epizode iz italijanskog egzila slavnog golmana. Ona po prvi put za Pressmagazin otkriva pozadinu nerazjašnjenih epizoda iz života svoga brata.
- Petar se posle okončane fudbalske karijere vratio u Beograd. U početku je hteo da bude trener golmana u Partizanu, ali u klubu nije naišao na dobrodošlicu. Otvorio je parfimeriju u hotelu „Slavija". Jedina stvar koja je bila konstanta u njegovom životu bilo je slikarstvo. Imao je izložbu u SKC-u, i to u danima golmanske karijere u Partizanu. I dok je branio u Čelsiju, imao je izložbe u Londonu, a po povratku u Beograd planirao je veliku retrospektivu svojih dela - opisuje Mirjana Borotin život posle okončanja karijere.
5
- Petar je voleo da sedi u popularnom „Cvetiću", kafiću u blizini Cvetnog trga, preko puta Treće beogradske gimnazije. I baš u tom „Cvetiću" će se 1994. godine desiti ono što će mom bratu trajno promeniti život. Njegov stolu su prišli ljudi sa slikama smotanim u rolne. Hteli su da Petar proceni njihovu vrednost, a reč je o delima Paje Jovanovića koje su pokradene iz manastira u blizini dvorca Fantast. Oni nisu ni znali šta imaju u rukama i želeli su da moj brat proceni vrednost. Ova ekipa je verovatno praćena, jer je ubrzo policija ušla u „Cvetić" i uhapsila mog brata sa slikama u rukama.
Mirjana nastavlja da je Borota proveo šest meseci u istražnom zatvoru da bi posle izlaska odlučio da napusti Beograd i preseli se u Italiju.
- Bio je veliki emotivac. Nije mogao da podnese to što mu se desilo. Otišao je u Đenovu u kojoj je živeo do smrti bez ikakvih papira i dokumenata. Imao je nekoliko prijatelja koji su ga prihvatili. Snašao se. Slikao je i pravio izložbe. Izlazile su recenzije njegovih izložbi u italijanskim novinama.
Mirjana je pre nekoliko godina otišla da obiđe svog brata u Đenovu i ne sluteći da je to njihov poslednji susret.
- Išla sam kod prijatelja u Italiju i iskoristila sam to putovanje da ga obiđem u Đenovi. Provela sam jedan divan dan s njim. Nisam ni znala da ga više nikada neću videti. Drastično se promenio. To nije više bio onaj luckasti Pera koji je primio onaj Šestićev pogodak i koji je ulazio s loptom u Čelsijev gol. Postao je samotnjak, zatvoren samo u svoje slikarstvo. Fudbal nije spominjao - priseća se Borotina sestra.
6
- Taj šorts nije bio ni „adidas", ni „puma", već je dolazio sa šivaće mašine njegove majke. Ona ga je šila sa svim onim ojačanjima. Petar je bio golman, umetnik, ali i maneken u šesnaestercu. I to je bio proizvod njegove originalnosti. Oduvek je posedovao. Originalan je bio u svemu, pa i u poklonima. Samo on je mogao da mi kao klinki kupi roze medveda - svedoči Mirjana.
Pored originalnosti, Mirjana ističe i da Petar nije hteo nikoga da opterećuje svojim problemima. Ostao je bez para koje je zaradio kao fudbaler. Izdržavao se isključivo od slika.
- Čuli smo se telefonom poslednji put 2010, u januaru. Nekoliko dana posle Nove godine. Teško je pričao. Nismo znali šta mu je. Rekla sam mu: „Kaži šta se događa? Nemoj majku da sekiraš." Odgovorio je: „Ništa mi nije. Imam upalu krajnika. Sve će biti u redu. Čuvaj mi mamu." Bio je to naš poslednji razgovor. Umro je 12. februara. Istog dana kada je 1980. umro i njegov otac - opisuje poslednji razgovor sa Borotom njegova sestra.
7
8
Izvor: Press
Nema komentara.