Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Raskopčavanje mita

11. 09. 2011.  - Autor: Ana Mitić

Zdravo je piti kafu i jesti slano i masno

:: Poznati američki doktor Mehmet Oz stavio je tačku na dugogodišnje zablude i otkrio da su silne dijete kontraproduktivne, da svi treba da jedu čokoladu i lešnike i da ne treba izbegavati jaja

1
Želite da budete zdravi? Onda zaboravite dijetalne gazirane napitke i namirnice sa niskim procentom masti. Umesto toga jedite jaja, punomasno mleko, so, masnoću, čokoladu, kafu i lešnike.

Istina je da, uprkos ustaljenim shvatanjima, sve ove namirnice i još mnoge druge imaju veliki značaj za vaše telo. Ali ako preterujete, mogu da budu podjednako problematične kao što ste oduvek i mislili. Činjenica je da jednostavna pravila koja hranu dele na dobru i lošu zapravo otkrivaju samo mali deo priče o zdravoj ishrani. Preostali deo je mnogo složeniji nego što većina ljudi može i da zamisli, tvrdi doktor Mehmet Oz, čuveni američki kardiovaskularni hirurg i autor Emijem nagrađivane TV emisije „Dr Oz šou", koji je široj javnosti postao poznat posle gostovanja kod Opre Vinfri i Larija Kinga.

- Besplatne dijete za sve i svakoga u Americi i svuda u svetu ne stvaraju najzdraviju generaciju u istoriji, već epidemiju gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Više od dve trećine odraslih Amerikanaca je gojazno, kao i više od jedne trećine dece. Problem nije što ljudi ne žele da se dobro hrane da bi bili zdravi.

Verujte mi, niko ko je bio u mojoj operacionoj sali nije bio srećan što je tamo dospeo. Verovali ili ne, problem nije u tome što ljudi sumnjaju u zdravu dijetu. Mnogo češće nego što mislite, problem je što puno ljudi ne zna kako izgleda zdrava dijeta - kaže dr Oz u autorskom tekstu objavljenom u magazinu „Tajm" u kojem razotkriva mitove o ishrani, a Presmagazin vam prenosi najzanimljivije delove.


Jedno vreme crveno meso je bilo zdravo, a testenina loša. Onda je pasta postala super, a crveno meso je bilo užasno, a sve to je trajalo dok nije došlo Atkinsonovo ludilo i pravila su opet flipnula. Onda tu je bila i mediteranska dijeta i dijeta sa niskim procentom masti i grejpfrut dijeta, i naravno dijeta bazirana na supi od kupusa i sve one su obećavale divne rezultate. Crno vino je sada glavni put ka zdravlju. Sa svakim lekom za kilažu, čini se, dolazi i problem. Jer svaka nova istina pokaže se na kraju kao deo mita.

Dobra vest je da danas znamo mnogo više nego pre kako se hrana ponaša u našem telu - na koji način specifični molekuli utiču na specifične funkcije određenih ćelija. A sa tim dolazi i novo shvatanje o zdravoj ishrani koje je mnogo više od konvencionalnih shvatanja. Era mita i marketinga je konačno dala šansu eri čvrsto utemeljenih činjenica. Za razliku od trendova i mode koje smo imali ranije, činjenice neće uskoro nigde da odu.

4
Nutrigenomija - Namirnice kao prevencija bolesti i alergija
Nije nikakva tajna da dijeta koja odgovara dečaku u razvoju nije dobra za muškarca srednjih godina, niti za ženu koja doji bebu u dvadesetim ili ženu od sedamdeset godina. Iako neke studije koje su rađene na novom polju po imenu nutrigenomija, koja ispituje vezu između gena i ishrane, tek treba da se klinički potvrde, doktori bi već sada trebalo da ukažu na neke namirnice kao instrumente za prevenciju mnogih bolesti, barem kada je u pitanju regulisanje soli, holesterola i drugih supstanci kod ljudi koji su preosetljivi na njih. To važi i za alergije.
Uzmite na primer masnoću. Prosečna dijeta je preporučivala da od svega najviše izbegavamo masnoću. Ne želimo da budemo debeli, pa zašto bismo uopšte jeli masno? Ali nisu sve masti loše. Mononezasićene i polinezasićene masti se zapravo preporučuju za dobro zdravlje. Ove prve su pronađene u ulju repe i maslinovom ulju i dobre su za snižavanje lošeg holesterola i podizanje dobrog holesterola, a još i snižavaju rizik od arterioskleroze i oboljenja srca. Polinezasićene masti kao što su omega 3-S snižavaju loš holesterol i smanjuju rizik od upalnih procesa, oboljenja srca i mnogih drugih bolesti. Pa čak i neke loše masti su varljive, a novija istraživanja pokazuju da organizam, zapravo, i od njih ima određene koristi. Od svih masti jedino su trans-masti (nađene u hidrogenizovanim i delimično hidrogenizovanim uljima) prihvaćene kao loše i one se sada izbacuju iz svih namirnica.


So je drugi primer „demonizovane" namirnice. Dok naše srce ne može da živi bez njega, previše soli može da poveća krvni pritisak do opasnih nivoa. Jedini način da saznate da li ste preosetljivi na so jeste da proverite krvni pritisak posle konzumiranja slane hrane i da ga uporedite sa pritiskom izmerenim u periodu kada niste jeli slano. Ipak, i ako su rezultati merenja u granicama normale, ne preterujte sa solju. Natrijum se meša sa drugim elementima obrađene hrane i stimuliše naš apetit, pa može da pomogne da „napakujemo" kilograme. Dobra vest je da će skoro svi hipersenzitivni ljudi (oni čiji je krvni pritisak veći od 140 sa 90), imati koristi ako smanje unos soli - jednostavan korak koji vodi ka tome da tipičan 55-godišnjak zbog toga, u proseku, živi pet godina duže.

Reputacija crvenog vina je opravdana. Resveratrol, antioksidans kojeg ima u koži crnog grožđa, smanjuje uticaj lošeg holesterola, koji zauzvrat smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Neka ispitivanja rađena na životinjama pokazala su da pomaže da se smanji gojaznost i dijabetes. Ipak, pošto u crvenom vinu ima malo resveratrola, morali biste da popijete 60 litara da biste imali koristi od njega. Zato je najbolje da ovaj antioksidans dodate na listu dodataka ishrani. Ipak, trebalo bi da svakodnevno pijete malo crvenog vina. Ima malo kalorija, ne stvara veliki mamurluk za razliku od drugih vrsta alkohola i smanjuje loš holesterol podjednako kao što štiti arterije od holesterola koji ih oštećuje. Crveno vino se često pije u društvu jer razvija dobre ljudske odnose i veoma je moćan faktor u očuvanju zdravlja.

5
Ishrana kroz vekove - Šta je uticalo na evoluciju dijeta
  • 1863. U Londonu je Vilijam Benting objavio „Pismo gojaznosti upućeno javnosti", koje slavi ishranu sa niskim procentom ugljenih hidrata. Ovaj koncept je ponovo oživeo vek kasnije sa Robertom Atkinsonom.
  • 1930. Klarens Birdsej je patentirao metodu brzo zamrznute hrane, utirući put modernoj industriji smrznutih namirnica i nudeći namirnice dostupne cele godine.
  • 1963. Domaćica iz Njujorka Džin Nideč, pošto je osnovala grupu za podršku za gojazne prijatelje, pokrenula je organizaciju „Vejt vočers".
  • 1980. Dijeta sa supom od kupusa, program od sedam dana koji je obećavao vrtoglavo gubljenje kilaže u kratkom periodu, popularizovana je putem faks mašina širom kancelarija u Americi. Dijetu su ubrzo kritikovali nutricionisti.
  • 1990. Standardizovane su etikete na pakovanjima namirnica koje su prikazivale nutritivnu vrednost. Kritikuju se standardne veličine porcija kao nerealne.
  • 2010. Paleo rešenje i nova evolucijska dijeta su objavljene i popularizovane kao dijete pećinskog čoveka koje se zasnivaju na hrani koje su lovci sakupljači jeli pre agrikulturne revolucije.
Čokolada je još jedan izvor antioksidanasa - ali u obliku flavonoida, koji daje zrnima kakaoa opor ukus. Što je čokolada tamnija, manje je mešana sa mlekom i drugim dodacima i ima veći procenat flavonoida. Lešnici, iako su bogati nezasićenim mastima i kalorijama, mogu da snize loš holesterol i smanje osećaj gladi. Polifenoli u kafi, koju često izbegavaju oni koji su „zdravstveno osvešćeni", zapravo su najveći izvor antioksidanasa, a neke studije su pokazale da su povezani i sa smanjenjem demencije, Parkinsonove bolesti i dijabetesa tipa dva.


Čak je pitanje punomasnog mleka, koje neki kritičari optužuju da je ništa drugo nego čaša puna masnoće, mnogo složenije nego što izgleda. Istina je da deca koja piju punomasno mleko unose i puno kalorija, ali mleko zapravo može da pomogne u kontroli težine, pošto se kalcijum vezuje za masnoću u hrani koja odlazi u stomak, što znači da organizam apsorbuje manje masti. Neke studije pokazale su da nema razlike između punomasnog i mleka sa manje ili bez masnoće, kada je u pitanju dobijanje kilograma. A što je još važnije, kada izbacite masnoću iz mleka, ostavili ste veliku koncentraciju prirodnog šećera koji je poput slatkiša u interakciji sa vašim hormonima, pogotovo insulinom.

Ključ za svu ovu hranu je umerenost. pijte više od pola litra punomasnog mleka ili neka dva mlečna proizvoda na dan i napravićete „močvaru" punu kalorija umesto koristi po zdravlje. Više od 30 grama čokolade nekoliko puta nedeljno ili dve čaše vina tokom večeri mogu da vode ka dobijanju kilograma. Previše kafe može da vas učini nervoznim. Previše crvenog mesa (više od pola kilograma) nedeljno može da doprinese dobijanju kilograma, a da ne spominjemo da će poništiti sve koristi od proteina koje imate od konzumiranja ribe, koja je značajan izvor omega tri masnih kiselina koje izgrađuju mozak.


Ako su jednostavne istine o osnovnim namirnicama tako komplikovane, nije ni čudo što je isto toliko jednostavnih dijeta ispalo žalosno. Ludilo dijeta koje dođu i prođu ostavlja ljude razočaranim i frustriranim bez ikakve koristi po njihovo zdravlje. Jedna od najopasnijih oznaka na hrani koja se pojavila u poslednjoj deceniji je „bez masti". Ove dve reči daju iluziju da veličina porcije i sadržaj šećera nisu bitni. Proizvođači su, želeći da zarade na potrošačima koji imaju fobiju od masti, izbacili prirodne masnoće iz namirnice, a ono što je izgubljeno u ukusu i teksturi kompenzovano je većim dodatkom natrijuma i šećera. Što su ljudi jeli više namirnica sa malim procentom masnoće, dobijali su ekstravisoke doze drugih namirnica koje su loše po njih. A bez sitosti koje obezbeđuje masnoća u hrani, ostajete gladni i želite još da jedete.

6
Pravila za idealnu liniju
1. Jedite umereno
2. Birajte namirnice koje izgledaju kao kada su ubrane ili izvađene iz zemlje
3. Hranite se raznovrsno
4. Vežbajte
Bile su popularne i dijete koje su dramatično sužavale izbor namirnica, kao što su dijete bazirane na supi od kupusa, grejpfrut i avokado dijeta koje su podrazumevale da nedeljno unesemo skoro pet kilograma tih namirnica. Neki kilogrami su nestajali brzo, ali kroz gubitak tečnosti. Ove dijete niti su praktične, niti imaju nutritivnu vrednost, a kilogrami se vraćaju brzo koliko brzo se i gube.

Ne tako davno desio se i zemljotres koji je izazvala Atkinsonova dijeta. Doktor Atkinsonov režim je - puno mesa i veoma malo ugljenih hidrata (uključujući prirodne šećere i povrće) bio je popularan skoro 30 godina i postao je kulturološki fenomen. Iako je skidala puno kilaže, problem je bio što gubitak kilograma nije bio održiv.


Najnovija alternativa Atkinsonovoj dijeti je popularna paleo dijeta, koja se temelji na tome da od kada se čovek pojavio u svojoj sadašnjoj formi, za vreme paleolita - pre između 2,6 miliona i 10.000 godina - mi smo genetički predviđeni da jedemo ono što je u to vreme bilo dostupno. Paleo dijeta se zasniva na malo mesa i ribe, svežem voću i neskobrnom povrću. Nema mlečnih proizvoda, žitarica, mahunarki, jer one nisu postajale na našem meniju do pre 12.000 godina.

Ipak, mnogi nutricionisti zabrinuti su zbog eliminacije mlečnih proizvoda i žitarica jer su istraživanja pokazala da obe namirnice mogu da pomognu u nestanku nekih vrsti raka i srčanih oboljenja. Osim toga, treba se prisetiti i da je pećinski čovek bio mnogo niži od savremenog čoveka i da je umirao u 40-im godinama jer nije imao način ishrane koji bi mu omogućio da se bori protiv infekcija.

Od svih promena koje su desile na polju ishrane, jedna od najvažnijih je briga za ravnotežu između dijete i vežbanja. I dalje je istina da ako želite da zadržite zdravu kilažu, morate da sagorite onoliko kalorija koliko ste uneli. Sa takvom ravnotežom sagorevate kalorije, a ako krenete drugim putem - dobijate višak kalorija.

Druga velika istina je da, uprkos tome što mislimo, ne postoji neka superhrana tamo negde u nekoj kišnoj šumi i čeka da bude otkrivena.

Treće, a u vezi sa stvarima u kojima je vaša majka bila u pravu, zaista treba uzimati vitamine. Volimo da mislimo da sve neophodne vitamine možemo da unesemo kroz hranu, ali to važi za jako mali procenat populacije.

Doktor Oz na kraju poručuje da su ljudska bića jedina vrsta na svetu koja je otkrila kako da potpuno kontroliše snadbevanje namirnicama. Sad je izazov u tome da sprečimo da hrana kontroliše nas.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Da li smatrate da je Radovan Ćurčić pravi izbor za selektora Srbije?

Odlično rešenje!

Nikako!

Pa, bilo je i boljih kandidata...

Rezultati

Facebook