Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ličnosti

06. 11. 2011.  - Autor: Bojan Babić

Nisu vam pričali o Aci Autobusu

Aleksandar Aranđelović, najveći boem fudbala i prvi disident te lepe igre, u Srbiji nije poznat, iako je branio boje Rome i Milana, a njegova životna priča dostojna je holivudskog filma - ne samo zato što je spavao sa 2.500 žena

1
Ime Aleksandra Aranđelovića jedva se spominje u almanasima domaćeg fudbala, iako bi gusto kucanu životnu priču ovog Crnotravca, poznatijeg po nadimku Aca Autobus, kao dar s neba prihvatili i najpriznatiji holivudski scenaristi.

U vreme između dva svetska rata, kada su fudbaleri kod nas još bili sirotinja, Aca je sa 16 godina vozio „bjuik" i bio glavna zvezda beogradskog Jedinstva, kluba koji mu je otac Rista, uspešni građevinac i funkcioner Demokratske stranke Milana Grola, kupio kao poklon. Već sa 17 godina debitovao je u Prvoj ligi na mestu napadača, a zbog nesvakidašnjeg spoja snage, prodornosti i tehnike brzo je stekao nadimak Aca Autobus.

Tadašnji trener BSK-a i novinar Svetislav Glišović oduševljeno je predviđao „da će Aca odmah posle mature otići u londonski Arsenal da im pokaže kako se dribluje".


3
Spletom nesrećnih istorijskih okolnosti, umesto u Arsenalu, obreo se na ratištu i posle povratka sa Sremskog fronta zaigrao u Crvenoj zvezdi. Odluka starog Riste da na Trećem zasedanju AVNOJ-a javno ne podrži Tita, munjevito će Aranđeloviće lišiti dotadašnjeg bogatstva i glave porodice na nekoliko dana, a Acu podstaći da što pre pobegne iz „komunističkog raja".

a
POMOGAO LEGENDI - Bez Ace ne bi bilo Kubale
Slavni Laslo Kubala, koji je poznat i po tome što je branio boje Čehoslovačke, Mađarske i Španije, 1950. oformio je ekipu Hungarije, za koji su nastupali fudbaleri - disidenti iz Istočne Evrope. U timu koji je za osam godina izgubio samo jedan revijalni duel (od 85 odigranih), osim Kubale, igrali su i Ženegeler, Cibor, Šaroši, Monsider i Aca Aranđelović. Upravo su Acine asistencije omogućile Kubali da postigne četiri gola na meču protiv selekcije Španije i tako sebi obezbedi transfer u katalonski klub, čiji će ga navijači 1999. proglasiti najboljim fudbalerom u istoriji Barselone.
Posle uspešne sezone u Zvezdi i neuspešnog pokušaja bekstva preko granice sa bokserom Milošem Lazarevićem, Aranđelović je 16. marta 1947, posle prijateljskog meča u Trstu između crveno-belih i Poncijana, odlučio da se ne vraća za Beograd i tako postao prvi fudbalski disident.

Činjenica da je zbog ovog poteza trajno izopšten iz kolektivne svesti naroda, ali i čuvene formacije nacionalnog tima 50-ih na čelu sa Bearom, Stankovićem i Crnkovićem, nije pogađala Aranđelovića.

- Kod nas su Bobek i Mitić bili apsolutno neprikosnoveni i tu niko živ nije mogao da se umeša - rekao je Aranđelović, prvi srpski profesionalni fudbaler, u jednoj emisiji sredinom devedesetih prošlog veka. - Još dok sam živeo u Jugoslaviji bio sam sin bogatih roditelja i voleo da se izmotavam na terenu i driblam mnogo, ali kad sam u inostranstvu shvatio da mogu da živim igrajući fudbal, promenio sam se i prilagodio onome što su treneri tražili.

Odiseju u Italiji ovenčanu samo jednom zvaničnom utakmicom u dresu velikog Milana, Aca nastavlja u Padovi i obezbeđuje sebi 1949. godine izuzetno unosan ugovor sa Romom, vredan tada ogromnih 50.000 dolara. Novinari poznatog „Korijere delo Sporta" nisu štedeli epitete i pohvale na račun njegove igre. Posle 11 postignutih golova u svega 20 mečeva, odlazi u Novaru, gde kao „desetka" u tandemu sa Silviom Piolom oduševljava gledaoce.


4
- Ni do danas nismo zaboravili Acu, izbeglicu iz Jugoslavije i čoveka bez državljanstva, tog neobičnog boema supersonične inteligencije koji je u trenu znao da izračuna 256 puta 312 i u malom prstu držao sva matematička znanja - kaže italijanski novinar i publicista Đanfranko Kapra i priseća se da je Aranđelović imao „izuzetnu fudbalsku moć". - Piola ga je poredio sa Đuzepeom Meacom i tvrdio da ga niko nikada nije tako upošljavao kao Aranđelović. Kao dečak sam ga s divljenjem gledao kako, na zagrevanju, udara loptu na centru terena bosih nogu i savršeno je kontroliše. Mnogi igrači su kasnije pokušavali da ga oponašaju, ali to nikada nisu uspeli - tvrdi egzaltirano Kapra.

Preplanulog tena i upadljivih zalizaka, zbog kojih je neodoljivo podsećao na Entonija Kvina iz „Grka Zorbe", Aca je nenametljivo nastavio da osvaja publiku i žene u Francuskoj. Prešavši u pariski Rasing, više zbog prestiža a manje zbog fudbalskih ambicija, tada već uglednom srpskom disidentu pružila se prilika da godinu dana druguje s kraljem Petrom Drugim, knezom Pavlom i Dragišom Cvetkovićem.

5
Usledio je odlazak u Atletiko Madrid, koji je tada imao veći ugled od gradskog rivala i čeda generalisimusa Franka. Izmučen „suvim" treninzima Elenia Erere, brzo se, novcem koji mu je dala Rimokatolička crkva, otisnuo u Kanadu i zaigrao za tim italijanskih doseljenika, a odatle se 1956. preselio u središnju Australiju i grad pod zemljom nazvan Koper Pidu, gde je godinu dana živeo s Aboridžinima.

a
UMETNIK U DUŠI - „Aida" važnija od treninga
Sve vreme boravka u Italiji ovaj svestrani bonvivan odlazio je u pozorišta, muzeje i provodio se na balovima italijanske aristokratije. Njegovo savršeno poznavanje mitologije, slikarstva, muzike i činjenica da je tečno govorio pet svetskih jezika nisu promakli ni slavnom tenoru Benjaminu Điljiju i prvakinji milanske Skale Karli Gavaci, s kojima se odmah sprijateljio. Kako je sam govorio, znao je svojim „kadilakom" da iz Rima odjuri u Veronu, odsluša „Aidu" i sutradan se hitro vrati na trening.
- Kupio sam parče zemlje za pet funti i kopao opal, što je bio mučan posao, jer kad naiđeš na žicu moraš da radiš danonoćno - pričao je Aca tridesetak godina kasnije i sa setom se prisećao kako se uortačio sa dvojicom Srba, koji su ga posle devet meseci, gle čuda, izigrali i ostavili bez centa. - Dotle sam bio gospodin, a tada sam konačno propao i otišao da kao kamiondžija prevozim gvozdenu rudu u SAD.


Kada je otac svih naših naroda i narodnosti 1963. proglasio opštu amnestiju, Aranđelović se vratio u Beograd i, potpuno zaboravljen od svojih nekadašnjih saigrača i suparnika, zaposlio u „Centroturistu" kao turistički vodič. - Fudbalsku karijeru završio sam sa jedva nekoliko stotina dolara u džepu, a sve što mi je ostalo za stare dane zaradio sam kao vodič. Radio sam taj posao 23 godine, vodio sam 530 grupa, samo u Španiji sam bio 295 puta, u Grčkoj 102, a čitavu planetu obišao čak 20 puta.

Ogromna ljubav prema umetnosti, i naročito slikarstvu, donela je 7. oktobra 1971. godine vredno priznanje Aci Aranđeloviću u madridskom „Pradu". Najviše je cenio Leonarda, Mikelađela i El Greka, ali je uvek govorio da ne postoji najbolji slikar.

6
Za razliku od slikara, Aranđelović se nije libio da kaže svoj sud o najboljim fudbalerima.

- Moša Marjanović je naš najbolji predratni fudbaler i nemoj da bi ga neko slučajno upoređivao s ostalima. A posle rata je to svakako Zlatko Čik Čajkovski, koji je toliko „radio" na terenu da se njegove greške uopšte nisu videle. Od svetskih fudbalera najveći su Euzebio i posebno Maradona. Više poštujem Maradonu od Pelea - govorio je ovaj fudbalski boem.

7
Posle svih pustolovina, avantura i putešestvija, ovaj vedri kozer, erudita i večiti neženja povukao se u osamu malenog stana u Beogradu i počeo da piše memoare. Poslednju stranicu ličnog dnevnika zatvorio je 8. septembra 1999, duboko potišten što ga ljudi nikada nisu upoznali. Iako je spavao sa 2.500 dama.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Da li je štrajk prosvetara opravdan?

Naravno, oni su jedan od stubova društva, sramota je da rade za 400 evra!

Kako da ne, ljudi su visoko obrazovani, a rade za bednu platu, od koje jedva žive.

Nemaju prava na to, jer ima onih koji rade i za manje!

Ma, svi treba da štrajkujemo! SVI!

Rezultati

Facebook