KORFBOL

Dve ekipe od po osam igrača (četiri žene i četiri muškarca) pokušavaju da ubace loptu kroz protivnički obruč

Osnovni problem sa korfbolom kao sportom leži zapravo u njegovoj nedefinisanoj, moglo bi se reći čak i šizofrenoj prirodi. On liči na neprirodnu simbiozu košarke i rukometa, samo što su oba pomenuta sporta nekoliko svetlosnih godina zanimljivija od korfbola. Isto tako, retki su oni kojima je potpuno jasno kada jedna ekipa kreće u napad, a kada postavlja odbranu, što korfbol čini previše zahtevnim za praćenje.

Ono što je, međutim, od samog početka izazivalo najviše kontroverzi jeste činjenica da je korfbol jedini kolektivni mešoviti sport na svetu, što znači da je tim sastavljen i od muških i od ženskih igrača. Istovremeno. Nešto slično postoji još samo u tenisu, ali ako čak i Nenad Zimonjić ima problem da miks dubl shvati ozbiljno - a on od njega živi - onda vam je jasno o čemu je tu reč. Eksperimenti su za hemijske laboratorije, a ne za travnate terene.

BODI-BILDING

Planski i trajni proces hipertrofije, abnormalnog povećanja rasta nekog tkiva, definicije mišićnog sistema i telesne simetrije

Ako postoji sport u kojem je poželjno biti iskompleksiran, onda je to svakako bodi-bilding. Sve i da zanemarimo činjenicu da je poguban

za zdravlje, te da je kroz teretane u kojima se bilderi spremaju prošlo više nedozvoljenih supstanci nego kroz ruke Darka Šarića, postavlja se pitanje: čemu bodi-bilding uopšte služi? Da neko pumpa biceps ili svoj diskutabilni ego?! Najsmešnije u celoj priči je što sudije na takmičenjima, pored mišićne mase, definicije i simetrije tela, ocenjuju i nešto što se zove „nastup"! Onima koji cene svoje vreme pa ga nikad nisu traćili na

gledanje prenosa „Mister olimpija", teško je rečima objasniti koliko je sve to zajedno groteskno i tužno. U jednom se, međutim, većina protivnika ovog sporta slaže: bodi-bilderi ipak nisu najapsurdnija pojava u teretani. Ta nimalo laskava titula rezervisana je za bodi-bilderke.

BOB

LAKROS

KARLING

Dve četvoročlane ekipe pokušavaju da pomoću „četaka" i „metli" smeste po osam „kamenih kugli" što bliže središtu takozvane kuće, označene krugovima na ledenoj površini

Dugo se u svetu vodila polemika o tome da li se za karling uopšte može reći da je sport, a onda je stigla potvrda sa najviše instance: Međunarodni olimpijski komitet presudio je u korist onih koji su tvrdili da jeste, pa se karling tako našao u takmičarskom programu 18. Zimskih olimpijskih igara u Naganu 1998. godine.

Već sama činjenica da je karling nastao u Škotskoj još početkom 16. veka, ali da je na priznanje i punopravan status čekao gotovo pola milenijuma, dovoljno govori o smislenosti ovog sporta. Popularnost karlinga takođe je pod znakom pitanja. Jer kao što je ugledni „Sports ilustrejted" svojevremeno napisao: „Ako znate da sledeće nedelje počinje Svetsko prvenstvo u karlingu, onda mora da ste i sami jedan od učesnika".

Bilo kako bilo, veći deo čovečanstva na karling i dalje gleda kao na „boćanje na ledu" i teško da će sede glave iz MOK-a nešto da promene...