05. 02. 2012

Press

Kako su 'gud gajz' postali koljači

Ima li Srba pozitivaca u stranim filmovima? Verovali ili ne, filmski radnici s one strane okeana tretirali su nas nekada kao egzotičan narod, daleko od onog krvoločnog plemena kakvim ga danas predstavljaju. Posebno je zanimljivo da su prvi Srbi pozitivci u Holivudu bili, ni manje ni više, nego - četnici

Dok nismo postali koljači, serijski silovatelji i ratni zločinci, bili smo egzotika, usputna, često bizarna trivija i tek ponekad u krupnom planu, na strani dobra. Da smo znali šta nas čeka, verovatno bismo pristali i na takvu raspodelu uloga. Ovako...

Odluka Anđeline Džoli da fokus sa izgladnele dece u Kambodži prebaci na silovane žene u Bosni završila se tako što su Srbi, ko zna koji put u poslednje dve decenije, na velikom platnu predstavljeni kao nedvosmisleni negativci, neko koga će američki gledaoci s lakoćom moći da mrze. Kao onomad Ruse, u doba Hladnog rata. S tim u vezi, biće zanimljivo videti u kom će se pravcu dalje kretati holivudska karijera Radeta Šerbedžije, glumca koji je internacionalnu slavu stekao tumačeći upravo mafijaše sa ruskog govornog područja. Njemu ni iz džepa ni u džep, osim što će mu posao možda biti čak i olakšan, budući da više neće morati da glumi na lošem, „sovjetskom engleskom", već na maternjem jeziku...

Pozicija negativaca u holivudskim ostvarenjima, doduše, namenjena je Srbima tek u poslednjih dvadesetak godina. Pre nego što se Sovjetski Savez raspao, Berlinski zid srušio, a bivša Jugoslavija nestala u ratu, filmski radnici s one strane okeana tretirali su nas kao egzotičan narod, doduše ne previše zanimljiv, ali opet daleko od onog krvoločnog, bezdušnog plemena kakvim ga danas predstavljaju. Istina, retka su ostvarenja u kojima su Srbi bili u glavnoj ulozi, pa još kao heroji i pozitivci, ali ima i takvih slučajeva. Takođe, malo je poznato da smo u američkim filmovima pominjani još početkom prošlog veka, kada je sedma umetnost bila tek u povoju.

- Srbi su prisutni u američkim filmovima još od perioda klasičnog Holivuda - kaže za Pressmagazin Dimitrije Vojnov, dramaturg, scenarista i filmski kritičar. - Tako, recimo, imamo jednu ozbiljnu priču o srpsko-mađarskim odnosima u filmu „Bura u zoru" Riharda Boleslavskog iz 1933. godine, koji govori o periodu pred sam početak pa sve do kraja Prvog svetskog rata. Kad je o klasicima horora reč, u „Ljudima mačkama" Žaka Turnera iz 1942. godine nosioci tajne su junakinje srpskog porekla. Simpatičnu ulogu Srbina po imenu Davić ima i Omar Šarif u omnibus filmu „Žuti 'rols-rojs'", autora Entonija Eskuita.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da su prvi Srbi pozitivci u Holivudu bili, ni manje ni više, nego - četnici! Zvuči neverovatno, barem iz današnje perspektive, ali tako je. Aleksandar S. Janković sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu podseća, međutim, da je taj film snimljen u jeku Drugog svetskog rata, da je bio propagandnog karaktera, te da se četnicima ni tada, a kamoli sada, nisu praštale masna kosa, kokarda ili brada...

- Paradoksalno, strani, američki film u kome su Srbi nedvosmisleni pozitivci i glavni junaci su „Četnici: Borbena gerila („Chetniks! Fighting Guerrilla"), propagadni žanrovski dragulj B Holivuda iz 1943. u režiji Luisa Kinga. Draža Mihajlović, naočiti oficir bez brade, suprotstavlja se gnusnim okupatorima Nemcima i čak oslobađa Kotor na kraju filma kada zulum postane neprihvatljiv za Srbe, Crnogorce i poštene Jugoslovene. Osim toga, jedini film koji veliča nekog Srbina na filmu je „Prestiž" Kristofera Nolana iz 2006. godine, u kome se pojavljuje lik možda najvećeg Srbina, Nikole Tesle, koga glumi Dejvid Bouvi lično! Za svaku pohvalu - kaže Janković.

Naš sagovornik takođe napominje da je u tendencioznom akcionom filmu „Mirotvorac" lik Dušana Gavrića prilično opravdan kao razočarani očajnik koji želi da kazni UN zbog toga što je dozvolila da se raspadne Jugoslavija. („U suštini, Dušan jeste terorista, ali njegovi motivi su časni iako je namera suluda".) Nekoliko filmova snimljeno je i o srpskoj zajednici u Americi, od kojih je svakako najpoznatije delo Artura Pena „Četvoro prijatelja" iz 1981. godine. Snimljen je, podsetimo, po scenariju našeg Stiva Tešića, koji je za ovaj film nagrađen Oskarom. Našim iseljenicima, prema Jankovićevim rečima, bavi se i film Andreja Končalovskog „Marijini ljubavnici", u kome su Srbi takođe glavni junaci, ali i neka druga ostvarenja.

- Karl Malden, kome je pravo ime Mladen Sekulović (majka Čehinja, otac Srbin), imao je potrebu da pokaže svetu da je Srbin, a pored toga što je to učinio u filmu „Suton" Gorana Paskaljevića, treba spomenuti i TV seriju „Skag" iz 1980. godine. Malden u toj seriji igra Srbina koji se zove Pit Skasga (Petar Skagović) i predvodi sindikalce livnice u Pitsburgu - podseća Janković.

Posle „Borbene gerile", a pre Anđelininog „U zemlji krvi i meda", Srbi su se na velikom platnu pojavljivali uglavnom u sporednoj ulozi ili su sporadično pominjani kad god je trebalo naglasiti neki stereotip o narodima iz istočne Evrope. Tako je, recimo, Rik Moranis u filmu „Draga, uvećao sam dete" pojavu klinca koji izgleda kao „podgojeni Ličanin od 50 leta" objasnio time da je u posetu došao ujak Janoš iz Jugoslavije. Kao najbizarniji film u kome su Srbi prikazani u (relativno) pozitivnom svetlu Janković navodi ostvarenje Kanađanina Gaja Madina „Najtužnija muzika na svetu", u kome glumi pored ostalih, i Izabela Roselini.

- Tokom Velike depresije u Americi, bogata grofica (Roselinijeva) raspisuje konkurs za najtužniju muziku na svetu. Iz nekog razloga, u ovom bizarnom i apsurdnom pseudoekspresionističkom ostvarenju, Srbi i srpska pesma prikazani su kao najtužniji. Nažalost, kao i u stvarnom svetu, uhvatiti celinu kompleksne srpske duše jako je teško, pa je zato i prirodno da smo poslednjih dvadeset godina prikazivani kao ološ, šljam i zveri - kaže Janković.

Anđelinin režiserski debi, srećom, nije prošao bog zna kako dobro ni kod publike, ni kod kritičara, ni na blagajnama. Sve i da jeste, dramaturg Dimitrije Vojnov smatra da taj film, niti bilo koji drugi sličan, ne može da promeni činjenicu da smo u Holivudu prisutni od samih njegovih početaka.

- Negativne stvari po kojima su Srbi postali prepoznatljivi u poslednjih dvadesetak godina ne menjaju činjenicu da su oni bili prisutni kao zanimljivi likovi u američkom filmu od samih njegovih početaka, kao i da je Holivud neke vrlo ozbiljne priče smestio u našu zemlju i našu emigrantsku zajednicu. Otud su ti raniji filmovi i studioznije prilazili specifičnostima našeg podneblja i istorije - zaključuje Vojnov.

Aleksa Jovanović