19. 02. 2012

PRESS

Kontinenti će se spojiti za 50 do 200 miliona godina

Dok se dešavaju svakodnevne tektonske aktivnosti kopnene mase Zemlje se neprekidno pomeraju. Tako će doći i do spajanja Amerike i Azije na Severnom polu, ali i Afrike i Australije

Američki kontinent spojiće se na Severnom polu sa Azijom između 50 i 200 miliona godina, saopštili su naučnici s Univerziteta Jejl. Oni su prognozirali da će se Afrika i Australija takođe spojiti u novi superkontinent, čime bi se označila naredna faza u pomeranju kopnenih masa Zemlje.
Smatra se da su se kontinenti poslednji put spojili pre 300 miliona godina u superkontinent nazvan Pangaea. Kopnene mase Zemlje neprekidno se pomeraju dok se dešavaju svakodnevne tektonske aktivnosti. U njima se stvaraju regije kao što je srednjoatlanski klanac, u kojem je formiran Island i područja kod obale Japana, gde se sudaraju tektonske ploče.
Geolozi veruju da su tokom milijardi godina te tektonske ploče vremenom spojile kontinente, stvarajući superkontinent Nuna pre 1,8 milijardi godina, Rodiniju pre milijardu godina i nakon njih Panageu pre 300 miliona godina.
Idući superkontinent već je dobio radno ime Amazija, jer se očekuje da će nastati spajanjem dveju Amerika i Azije. Svoje prognoze kada i gde će biti formiran novi superkontinet istraživači su zasnovali na analizi formiranja njegovih prethodnika.
- Svi smo prilično upoznati s konceptom Pangaee, ali nema mnogo uverljivih podataka koji nam mogu pokazati kako se stvaraju superkontinenti - izjavio je istraživač Ros Mičel s Univerziteta Jejl za BBC njuz.
- Prema našem modelu, zapravo se spajaju Severna i Južna Amerika zatvarajući Karipsko more, i povezuju se dve Amerike i Azija zatvarajući Arktičko more.
Tokom dvadesetog veka geolozi su prihvatili teoriju da se kontinenti tokom vremena pomeraju na površini planete. Ovaj proces se naziva tektonika ploča. Površina Zemlje se trenutno sastoji od sedam velikih i brojnih manjih tektonskih ploča koje se pomeraju i sudaraju i takvim pomeranjima je došlo i do današnjeg izgleda kontinenata.
Tektonika ploča je teorija koja objašnjava pomeranja ploča velikih razmera. Teorija uključuje, ali ujedno i zamenjuje, stariju hipotezu pomeranja kontinenata i koncept širenja morskog dna. Spoljni deo Zemlje sastoji se od dva sloja: spoljne ljuske, koja obuhvata koru (litosfera) i kruti gornji deo omotača. Litosfera je razlomljena na takozvane litosferne ploče (tektonske ploče). Postoji sedam glavnih i još mnogo manjih ploča i tri tipa granica među pločama. Ploče se mogu kretati zbog odnosa gustine okeanske litosfere i slabosti astenosfere.
Gubitak toplote iz omotača pravi je izvor energije koja pokreće tektoniku ploča. U početku, kada se formira na srednjeokeanskim grebenima, okeanska litosfera je manje gustine od astenosfere u podlozi, ali vremenom postaje sve gušća, kako se konduktivno hladi i zadebljava. Veća gustina starije litosfere u odnosu na astenosferu dopušta tonjenje duboko u omotač u subdukcijskim zonama, na taj način proizvodeći najveći deo pokretačke sile tektonike ploča. Slabost astenosfere dopušta pločama da se s lakoćom kreću prema zonama subdukcije. Postoje dva tipa sila koje bi mogle uticati na kretanje ploča - trenje i gravitacija.