19. 02. 2012

PRESS

Droga i alkohol - meni koji ubija zvezde

Zloupotreba narkotika mnogo je starija od Holivuda i "Bitlsa" i nije uža specijalnost samo filmskih i rok zvezda, već i književnika i drugih umetnika

Vitni Hjuston je poslednja žrtva paklenog koktela tableta i alkohola. A pre oko sedam meseci, od sličnog „menija" je nastradala i britanska pevačica Ejmi Vajnhaus. Zloupotreba narkotika mnogo je starija od Holivuda i "Bitlsa" i nije uža specijalnost filmskih i rok zvezda. „Odvaljivanje" opijumom i morfijumom pratilo je život mnogih književnika, čija dela odavno krase edicije beletristike. Čak ni jedan od najpoznatijih planetarnih fiktivnih junaka - detektiv Šerlok Holms nije bio gadljiv na opijate. Oni su mu, možda, otvarali moždane vijuge za pronalaženje zločinaca, koje mu je pred lupu dovlačio njegov „otac", engleski pisac Artur Konan Dojl. Veliki pesnik Šarl Bodler, autor besmrtne zbirke pesama „Cveće zla", bio je ozbiljan konzument laudanuma, varijante opijuma, koji je bio popularan u 19. veku.

I tvorac psihoanalize Sigmund Frojd nije se ustručavao da posegne za morfijumom. Ipak, prošlo vreme, tačnije period pre pronalaska televizije, nije donosilo biografske epizode u kojima je opisivano „davljenje" slavnih ličnosti u opijatima. Tek pojavom modernih medija, kao i rokenrola i Holivuda, brak između poznatih ličnosti i narkotika dobiće na značaju u novinskom i televizijskom prostoru.
Aleksandar S. Janković, profesor FDU, vraća se na rane holivudske godine i apostrofira prve zvezde poznate po ulogama, ali i po konzumiranju opojnih supstanci:
- Džudi Garland je jedna od prvih zvezda koja svoju nesigurnost duguje konstantnim uzimanjem „dizača" i „spuštača", zajedno sa pilulama za mršavljenje jer je (debeli) gazda MGM-a Luj Bi Mejer mislio da je predebela još u njenom tinejdžerskom dobu. Džudi je proživela prominentan život, ali su joj pilule odredile karakter i karijeru. Jedna od prvih zvaničnih žrtava mešanja pilula i pića u Holivudu je Džejn Siberg („Do poslednjeg daha"), koja je izvršila samoubistvo barbituratima i alkoholom u vreme kada su se teške droge zahuktavale u filmskoj meki - podseća Janković na prve narko-epizode u Holivudu.
Ipak, sigurno da je Merilin Monro najpoznatija zvezda ranog Holivuda koja je život izgubila zbog prekomerne doze tableta. Među mnogobrojnim razlozima tragičnog kraja zvezde filma „Neki to vole vruće" navođena je ljubavna veza fatalne plavuše sa tadašnjim američkim predsednikom Džonom Kenedijem. Čak je pri konstatovanju smrti Merilin Monro pored njenog tela pronađena ceduljica sa telefonskim brojem Bele kuće.

Masovna upotreba narkotika povezuje se sa pojavom rokenrola. Poznata je epizoda iz članova grupe „Bitls" koja se odnosila na prijem čuvene liverpulske četvorke kod britanske kraljice Elizabete Druge. Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star prekraćivali su vreme do prijema u toaletu Bakingemske palate pušeći džoint. I veliki hit „Bitlsa" „Lucy in the Sky with Diamonds" nije govorio baš o dijamntima i nebu, već o drogi LSD koja je sakrivena u početnim slovima naslova pesme.
Jedna od prvih rokenrol žrtava overdouza bio je kultni gitarista iz Sijetla Džimi Hendriks o čijem su drogiranju stvoreni mitovi od kojih su najpoznatiji oni o mestima na telu na koja je zabadao iglu, pa je čak i neizostavnom delu njegovog imidža - marami oko glave pripisivana uloga „skrivalice". Rana smrt je, pored Hendriksa, zadesila i glavne vedete muzičkog hipi pokreta - Dženis Džoplin i Džima Morisona, koji je podjednako često potezao flašu kao i crte kokaina. Njegovu karijeru naglo je okončao infarkt koji ga je zadesio u kadi prilikom kupanja. Iako se kao razlog navodilo prekomerno ušmrkavanje heroina, bilo je i teorija zavere koje su govorile da ga je ubio niko drugi do CIA. Još jedan talentovani muzičar, Sid Baret, prvi pevač grupe „Pink Flojd" koji je svojim eksperimentima u muzici pomerio granice rokenrola, bio je i težak zavisnik od LSD-a. Pored psihičkih problema koje je imao, od prekomerne upotrebe opijata mozak na kraju nije izdržao - na užas svojih drugara iz benda, jednog dana se pojavio u studiju obrijane glave i obrva, mrmljajući sebi u bradu, u trenutku kada su snimali pesmu posvećenu njemu - prelepu „Šajn on ju krejzi dajmond". Baretov um je „eksplodirao" od droge i pre nego što je napustio „Pink Flojd" 6. aprila 1968. godine - nije mogao normalno da se ponaša, a kamoli da svira gitaru. Na koncertima pred kraj karijere udarao je jedan te isti akord sve vreme trajanja svirke.

Aleksandar S. Janković ističe i da su mnoge zvezde stradale od legalnih supstanci kao što je alkohol, koji su često mešali sa arsenalom kojekakvih tableta za smirenje:
- Ako ovoga puta izuzmemo smrti od prekomernih doza heroina i usredsredimo se samo na pilule, ne smemo da zaboravimo talentovanog ali ekstremno introvertnog muzičara Nika Drejka (mnogo antidepresiva), a ako se prebacimo na uzroke smrti zbog dugotrajne upotrebe alkohola, tu su veliki fudbaler Džordž Best, veliki glumac Ričard Barton, poznatiji kao Josip Broz iz „Sutjeske", i veliki američki pisac Džek Keruak, koji je umro od ciroze jetre usled konstatnog opijanja. I naravno Bon Skot (prvi pevač AC/DC). Što samo govori koliko smo lomljivi i krhki kada je u pitanju nešto tako kompleksno kao što je usklađivanje svetske slave i običnog života.

Ni u Srbiji, kao ni u bivšoj Jugoslaviji nisu bili pošteđeni smrti koja je uzrokovana predoziranjem ili posledicama korišćenja opijata. Mnogi talentovani mladi muzičari postali su žrtve droge sedamdesetih godina prošlog veka, kada je u Jugoslaviju na mala vrata ušao heroin. Čitava prvobitna postava legendarne „Ekatarine Velike" bila je navučena na najopakiju drogu, a poslednja žrtva bila je Margita Stefanović, koja je svirala klavijature u bendu. Umrla je u prihvatilištu za odrasle osobe u Beogradu. Od droge je preminula i velika glumica Sonja Savić.    

Branko Rosić, Stanko Stamenković