Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Fenomeni

11. 03. 2012.  - Autor: Stanko Stamenković

U ratu prvo umire istina, a rađaju se stripovi

Kako su se tukli Bosmen, Hrvoje i Knindže malo ko se seća, ali efekat onoga što su ovi propagandni stripovi podstakli devedesetih tiče se svakoga

1
Ratno ludilo devedesetih godina ne bi bilo potpuno da sve strane u sukobu nisu vodile i propagandni rat. Sve televizije u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni utrkivale su se u navijanju za svoje, a ljuta borba prenela se i na strip. Po staroj izreci da u ratu prvo umire istina, tako su u vihoru rata na prostoru Jugoslavije nastali specifični superheroji za jednokratnu upotrebu - u Srbiji su to bile Knindže, u Hrvatskoj hrabri čovek od kamena Super Hrvoje, a u Bosni i Hercegovini snažni, pravdoljubivi i naočiti Bosmen.

Da počnemo od veselog Bosanca. Priča o Bosmenu objavljena je 1994. godine, a radnja počinje u mirnom gradu Sarajevu, u kojem je živeo jedan običan mladić, bosanski čovek koji će odigrati ulogu koje nije bio ni svestan.


- Izgledalo je da je sve izgubljeno, jer smrt je dolazila tiho pružajući svoje krake po cijeloj zemlji Bosni... Bio je to bosanski čovjek, poseban po mnogo čemu. Bosmen čovjek, natčovjek, Bosmen, oličenje plemenitosti i poštenja, ali i ratnika kakvog čovječanstvo dosada nije imalo prilike upoznati... I pobjede za svoj narod, jer Bosmen ne zna za poraz, Bosmen to su pobjede - ovim rečima započinje saga o superheroju, koji će se suprotstaviti četnicima.

Jasno je da su autor scenarija Jusuf Hasanbegović i crtač Ozren Pavlović želeli da se obrate mladim Bosancima koji stasavaju u užasnom ratu. Bosmen je predstavljen kao dobrica koji ima finu devojku, uživa u izlascima u sarajevske kafiće, „nabucava" mišiće u teretani po ceo dan, vozi motor i svira gitaru. On, koji se uvek osećao „vezanim za kosmos", sluti da se priprema veliko zlo sa svih stana. Prilikom jednog džoginga, primećuje bradate ljude koji razgovaraju o granatiranju Sarajeva. Jedan glas razuma među njima govori da ne treba rušiti grad koji je i njihov, a drugi zlikovac mu kaže: „Biće naše tek kada ga zauzmemo i sve ih pobijemo."

- I kad ga zauzmemo, pit ćemo krv umjesto rakije - govori četnik.

Bosmen trči nazad u grad da bi sunarodnike obavestio o katastrofi koja se sprema, ali, kako to biva, niko mu ne veruje. Čak mu se i podsmevaju, govoreći mu da je plašljivac i da se pravi važan. Zlikovci silaze u grad i pada i prva žrtva, Suada Dilberović, devojka koja je zaista poginula na početku rata u Bosni. Malo je reći da je neukusno u ovakav strip staviti pravu ličnost, ali takvo je bilo vreme. Bosmen uzima mitraljez u ruke i kreće u obračun sa zlikovcima. Prva pobeda je izvojevana, a prvi i jedini broj „Bosmena" završava se rečima:

- Tako je Bosna dobila svog Bosmena. Čovjeka neviđene hrabrosti i ratničkih sposobnosti, sadašnjosti i budućnosti, pred kojim su bile brojne avanture i opasnosti - zaključuje autor.


Ko je jači, Super Hrvoje ili Knindža? Da krenemo od natčoveka iz „lijepe njihove". Autori Siniša Ercegovac i Nikola Listeš su 1992. godine objavili prvi broj „Super Hrvoja", čoveka koji kada položi ruke na kamen, postaje kameni čovek. Legenda kaže da se ovaj naizgled običan čovek pretvara u superjunaka svaki put kada se nevina krv prolije na srpskohrvatskom kamenjaru. On može da ispucava kamenje iz dlanova i da se stapa sa kamenom površinom. Komentarišući nastanak ovog ozbiljnog autorskog pobačaja, Listeš je izjavio da je Hrvoje nastao po ugledu na Supermena.

- Prva epizoda odlično se primila. I kritike su bile odlične, ali ipak druga epizoda koju je nacrtao Siniša nije ugledala svetlost dana. Ni dan-danas ne znam zašto se taj projekt ugasio iako je imao prodajnu budućnost i tržište. Znam da su ga hrvatski vojnici oduševljeno prigrlili. Strip je bio ugašen verovatno zato što je imao hrvatski predznak. Pravo je čudo da i Super Hrvoje nije završio u Hagu zbog prekomerne upotrebe vatre, recimo, ili zbog zločinačkog poduhvata, ha, ha... Danas čujem da je među strip-kolekcionarima jako tražen, a naročito u Srbiji. Meni i danas dođu ljudi i pitaju kada će druga epizoda i šta se događa sa Super Hrvojem u njoj. Nažalost, tada nismo znali da će to biti i jedini objavljeni strip-album o Domovinskom ratu - rekao je Listeš.


Efektno sredstvo - Svet voli propagandu

Stripovi i karikature koje služe dnevnoj politici i ratnoj propagandi nisu ekskluzivno srpsko-hrvatsko-bosanski proizvod. Stripovi kao veoma efektno sredstvo komunikacije često su korišćeni u propagandne svrhe, posebno u Drugom svetskom ratu. Amerikanci su često koristili već postojeće strip-junake koji su, u uslovima borbe protiv nacizma, postajali ratni pamfleti. Najpoznatiji je, svakako, Supermen, koji se u ratnim epizodama borio protiv Nemaca. Strip „Kapetan Amerika", koji je nastao 1941. godine, u toku celog Drugog svetskog rata bio je posvećen borbi protiv Nemačke. Superheroj Kapetan Amerika i jeste osmišljen kao klasičan propagandni strip, koji su Amerikanci primenjivali u najrazličitijim situacijama, po potrebi državnih interesa. Posle Drugog svetskog rata, ovaj junak je počeo da se bori protiv novog zla i opasnosti - komunizma.

Usput, dugogodišnji šef Federalnog istražnog biroa, čuveni Džej Edgar Huver, takođe je koristio strip kako bi sebe predstavio kao neustrašivog borca protiv kriminala - iako praktično nije napuštao svoju kancelariju, u crtanom obliku prikazivan je kao neustrašivi borac, koji sa mašinkom u ruci juri mafijaše po SAD.

Nacisti su svoju propagandu mahom zasnivali na najmoćnijem mediju, preko filmova Leni Rifenštal ili ostvarenja sa antisemitskom tematikom. Imali su i satirični časopis „Lustige Blater", koji je ismevao Čerčila, Ruzvelta i Staljina, uz neizbežno ismevanje i ponižavanje Jevreja.

Jašta, sjajan kolekcionarski primerak. Ova varijanta stripovanog rata za otadžbinu ima sve osobine klasičnog propagandnog štiva - Super Hrvoje sa lakoćom lomi srpske tenkove koji krenu prema svetom hrvatskom kamenjaru, a četnici su predstavljeni kao ljudi sa licem majmuna. Kada Hrvoje udari oni u strahu uzvikuju, na ekavici: „Ovo nisu čista posla! Bežimo, bre!" ili „Bežimo, jebote!"

Kako dolazi do ovakvih izleta u propagandu? Prema rečima Saše Rakezića (Aleksandra Zografa), jednog od naših najistaknutijih strip-autora, u situaciji rata u Jugoslaviji koristila su se sva sredstva propagande, pa je to u jednom momentu uključilo i strip.

- Iskreno, čuo sam za te stripove, ali nisam imao priliku da ih čitam, što samo govori koliko su značajni. Mi smo bili zemlja sa solidnom istorijom stripa i bilo je autora koji su bili zainteresovani za tu vrstu posla, pa je praktično bilo pitanje vremena kada će neki nacionalni genije da ih uposli - kaže Rakezić.


Što se tiče činjenice da nijedan od ratnih stripova devedesetih nije poživeo dalje od drugog broja, Rakezić kaže da to nije ništa čudno, s obzirom na crno-belu i pojednostavljenu radnju, što čitaocu nije zanimljivo. Naš sagovornik smatra da strip prvobitno nije nastao kao sredstvo propagande, bar ne u meri u kojoj je to bio film i drugi mediji.

- U propagandi se koriste mediji koji lako mogu da dođu do širokih narodnih masa, ali savremeni strip, koji je nastao u 19. veku u Americi, nije imao veze s propagandom. Pre je to bila karikatura, koja je često korišćena u propagandne svrhe u toku svetskih ratova - kaže Rakezić.

Da bi slika o ratu stripova bila potpuna, ne bi bilo fer da se ne osvrnemo i na produkt izdavačke delatnosti lista „Politika", u jesen 1991. godine, kada se na kioscima pojavilo delo „Knindže - vitezovi Srpske Krajine". Za razliku od bosanskih i hrvatskih majstora, naši su dogurali do famoznog drugog broja. Nije što su naši, ali jesu malo realniji od heroja kod bivše braće - Knindže u stripu su u nekoj meri ljudi od krvi i mesa, ali mnogo žestoki i nepobedivi. Zovu se tvrdo pravoslavno - Sava, Radojica, Grujica, a u sukobe utrčava i legendarni Starina Novak. To su sve ponajbolji sinovi otadžbine, vekovni borci za slobodu Srbije, znaju sve borilačke veštine i perfektno govore strane jezike, dakle, intelektualci. Hrvati su krvoločne srboubice, ne odvajaju se od „srbosjeka", izuma iz Jasenovca, i skloni su fašističkim frazama tipa:

- Za Srbe nema milosti! Nož, metak, konopac! Lijepu našu moramo osloboditi od smrada balkanskih Cigana... Samo mrtvi Srbi su dobri Srbi - urlale su ustaše.

Bilo, ne ponovilo se, ni u stripu.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati