Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vodič kroz tursku seriju

11. 03. 2012.  - Autor: Ana Mitić

Okupacija Beograda u 20 sekundi

Sulejmanu Veličanstvenom bila su potrebna četiri meseca žestokih borbi da bi osvojio Kalemegdan, jednu od tada najvećih tvrđava u Evropi, a ne dva kadra u kojima on vikne „juriš" na neku tvrđavicu i ušeta jer nije bilo otpora

1
Veza između turskih sapunica i srpske publike kao da je logičan nastavak petovekovne povezanosti. To se vidi i u seriji „Sulejman Veličanstveni", jer se dobar deo radnje dešava na našim prostorima.

Tako je već u prvim epizodama Sulejman Prvi krenuo na zidine Kalemegdana. Tim povodom u javnosti se povela polemika o tome koliko verno jedna turska sapunica sa istorijskom podlogom prikazuje istorijske činjenice.


U seriji zaljubljeni Sulejman ostavlja trudnu mu Aleksandru u haremu i odlazi u pohod na Beograd. Povikne „Smrt nevernicima" u jednom kadru, pa pošto nije naišao na otpor u drugom kadru sedi u Beogradu i deli pravdu.

Kako je zaista izgledao dolazak Sulejmana pred kapije Beograda u 16. veku i kakva je bila njegova uloga u istoriji Srbije, na kraju šta se stvarno dešavalo na relaciji Beograd - Carigrad tih godina, za Pressmagazin objašnjava istoričar Nebojša Jovanović. On smatra da takav vladar i takvo doba zaslužuju bolju ekranizaciju od aktuelne. Jer za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog Beograd je bio važna tačka. U Srbiji je tada obnovljena Pećka patrijaršija, a dobar deo zasluga ide Mehmed-paši Sokoloviću, Srbinu koji je imao značajno mesto u Otomanskoj imperiji. Serija sve ovo banalizuje.


- Doba koje obrađuje serija je doba kada je sve bilo veličanstveno, a ne samo sultan. To je bio vrhunac Otomanske imperije i posle Sulejmana se carstvo nikada više nije uzdiglo do takve moći i takve snage, administracije i boljitka koji su osetili svi. Išlo se na to da i drugi narodi u toj carevini budu zadovoljni i da je zavole. Srbima je vraćeno pravo na veroispovest, na crkve - da se otvore i da rade, a srpski jezik je bio jedan od službenih jezika u u Carigradu. Mehmed-paša dovodi rođake i prijatelje koji tamo zauzimaju visoke položaje. Bez obzira na to da li su prešli u islam, oni su bili bitni činovnici, državni sekretari, ministri, a nekoliko njih i veziri - priča Jovanović.

Naklonost, ako bi se tako moglo reći, koju je Sulejman imao prema Srbima, korene ima u činjenici da mu je majka poreklom iz Zvornika. Njeno srpsko ime bilo je Katarina.

- Majka mu je verovatno bila poturčena Srpkinja i on je po toj osnovi prema Srbima, svojim rođenjem, morao imati drugačiji odnos od svojih prethodnika. Nigde se ne vodi da je on polusrbin, ali za njegovu majku se zna da je bila poislamljena stanovnica Zvornika - objašnjava Jovanović.


U vreme pohoda Sulejmana Veličanstvenog, pravi grad Beograd bio je deo iza zidina Kalemegdana, a današnji potez Knez Mihailove i Trga republike je bila varoš. Pošto je pao u turske ruke postaje Beogradski pašaluk, sedište jedne od provincija velikog Osmanskog carstva. Sulejman iz serije ovih dana se upravo bavio „oranjem" beogradske kaldrme. Scenografija je prilično „tanka" i umesto Save, Dunava i Kalemegdana, moćne vojske u bitkama za prestonicu, sve se svelo na ekspresno osvajanje tvrđavice uz pomoć nekoliko konjića. Jovanović smatra da je današnji izgled beogradske tvrđave mogao dobro da posluži snimanju serije jer se njen izgled nije specijalno promenio.

U seriji je pad Beograda prikazan kao prijateljsko ušetavanje Turaka, da bi sultan ljubazno proćaskao sa zarobljenicima, objašnjavajući im da dolazi u miru.

- Tvrđava je bila veličanstvena i u ono doba, bila je ogromna, jedna od najvećih na Dunavu i u Evropi. Mogli su da snimaju baš na tvrđavi, da su hteli da naprave spektakl. Ovako su bespotrebno minimizirali jedan veliki uspeh. Bolje da su prikazali da je Sulejman osvojio veliku tvrđavu, kakva ona i jeste, a ne neku tvrđavicu, kako izgleda u seriji - kaže Jovanović.


A istorija kaže da je Sulejman današnju prestonicu Srbije tada osvajao od Mađara. Mnogo bitaka se vodilo za osvajanje Beograda, ali je tek opsadom sa Save i Dunava on to i uspeo 20. avgusta 1521. godine, posle čitavog jednog veka pokušaja.

MEHMED-PAŠA... Srpski vezir iz turske sapunice

Mehmed-paša Sokolović je bio najuspešniji vezir u istoriji Otomanskog carstva. Promenio je tri cara, a veliki vezir je postao 1565, godinu dana pred smrt Sulejmana Veličanstvenog. Bio je vezir sve do 1579. godine, kada ga je jedan derviš ubio nožem.

Naredio je da se podignu mnoge važne zadužbine. Najpoznatiji i najimpozantniji je most u Višegradu, zatim most u Trebinju i čuveni most u Mostaru. Sokolović je izdavao naloge, davao novac i govorio gde i zašto da se podigne most ili zadužbina.

Beograd nije raširenih ruku dočekao sultana, već je u njegovoj odbrani izginulo nekoliko srpskih odreda, procenjuje se oko 900 branilaca, uglavnom pripadnika srpskih plemićkih porodica i graničara. Sulejman je bio brutalni osvajač, ni nalik zavodniku iz harema koji poručuje porobljenim Srbima: „Ne bojte se. Turci neće nauditi onima koji mole za milost." A bitka iz 1951. posle koje je pao Beograd trajala je nekoliko meseci.

- Nijedno zauzimanje grada nije bez prekomerne upotrebe sile i brutalnosti. Prvo bi krenula opsada, pa stezanje opsade, nastupili bi glad, žeđ, artiljerijske pripreme, zastrašivanje stanovništva - navodi Jovanović.

Beograd tada konačno pada pod tursku vlast. Time se stvara platforma da se Turska širi dalje u Evropu. Kreće prodor ka Beču, Turci osvajaju i Budim i Peštu, ali ne i Beč. Čak tri puta su pokušali da osvoje prestonicu Austrije, a pri poslednjem pohodu, 1566. godine, turskog sultana zaustavljaju Mađari kod Sigeta. U toku te bitke Sulejman umire od srčanog udara. Mehmed-paša to prikriva od vojske kako je ne bi demoralisao.

- Turci su dobili tu bitku, a tek po povratku u Beograd, koji je bio glavna stanica na putu za Carigrad, Sokolović zvanično objavljuje svima ono što je jedini znao, da je sultan mrtav i da je on to svesno prećutao. Trebalo je na presto dovesti njegovog sina Selima Trećeg, što je i učinjeno, i to je baš u Beogradu. Kao što vidite, Beograd je bio mesto gde su se dešavale značajne stvari u vreme Otomanske imperije - kaže Jovanović.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati