Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Legende 20. veka

11. 05. 2008.  - Autor: Dragan Ćirić

NAJVEĆI MARINAC - SRBIN PEJIĆ!

Mičel Pejdž (Pejić) rođen u porodici srpskih imigranata u Pensilvaniji (SAD), zbog iskazanog junaštva i sposobnosti u Drugom svetskom ratu dobio je Kongresnu medalju časti i stekao status najlegendarnijeg pripadnika mornaričke pešadije

1
s

Srbi, poznato je, vole da se hvale svojim ratnim podvizima i primerima ličnog junaštva. Taj običaj naravno nije stran ni drugim nacijama, ali na prostoru bivše Jugoslavije Srbi su ti koji su oduvek važili za ratnički narod. Istina, istorija Srba prepuna je ratova i svaki od tih okršaja izrodio je nekog junaka o kome su se kasnije ispredale priče, a njihova dela su mlađim generacijama davana kao primeri čojstva i junaštva.

Bilo da se zovu junacima ili herojima, vremenom su neki od njih dobijali mitski status i njihova imena pronalazila su put do narodnih pesama i predanja. Tako se danas pamte Miloš Obilić, Marko Kraljević, Banović Strahinja, Vuk Mandušić, Vasa Čarapić, Stevan Sinđelić i drugi. Novija istorija manje favorizuje pojedince i njihova junaštva u borbi. Tek u Drugom svetskom ratu, propagandisti SFR Jugoslavije ističu veći broj partizanskih boraca dajući njihova imena školama, državnim i društvenim preduzećima Titove Jugoslavije, svesno ignorišući izvanredne primere hrabrosti kod svojih najljućih neprijatelja četnika, koji su uglavnom bili Srbi. Tako danas znamo za Boška Buhu, Žikicu Jovanovića Španca i posebno Valtera Perića i Savu Kovačevića, koji su poprimili mitski status.

Odrastao na kosovskom mitu

Zvuči zanimljivo i pomalo neverovatno, ali jedan od najvećih, ako ne i najveći Srbin - heroj Drugog svetskog rata nije se borio na teritoriji bivše Jugoslavije. Mičel Pejdž (Pejić) je Amerikanac srpskog porekla koji je za hrabrost pokazanu u čuvenoj bici za Gvadalkanal dobio najviši orden Sjedinjenih Država - Kongresnu medalju časti. On danas u Americi važi za jednog od najhrabrijih, a po mnogim mišljenjima i za najlegendarnijeg pripadnika korpusa mornaričke pešadije - marinaca.

To je značajno i zbog toga što u okviru oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država marinci imaju poseban status i važe za žestoke momke i elitne vojnike. Pejić, čiji su se otac i majka početkom 20. veka iz Srbije preselili u SAD, kasnije je učestvovao i u Korejskom ratu na strani snaga Ujedinjenih nacija, a po penzionisanju 1959. godine aktivno je pomagao FBI u otkrivanju zloupotreba Kongresne medalje časti.

a

Lutka

Kompanija "Hasbro", jedan od najvećih proizvođača igračaka na svetu, napravila je posebnu seriju svojih lutaka G. I. Džo posvećenih Mičelu Pejdžu sa njegovim likom.

Rođen 1918. godine u porodici srpskih emigranata u gradiću Šarlroa u Pensilvaniji, malog Mihajla majka je odmalena učila da voli Srbiju koliko i novu domovinu Ameriku. Odrastao na mitu o Boju na Kosovu, Mihajlo je čitav život bio svestan svojih korena i uvek ih je rado isticao. To ga je očigledno i zainteresovalo da se opredeli za vojnu karijeru, pa se Mič 1936. godine prijavljuje za službu u Mornaričkoj pešadiji, čuvenim marincima. Početak Drugog svetskog rata je za Miča značio put u prve borbene redove na Pacifiku, jednom od najtežih frontova Drugog svetskog rata.

Da bi se stekao utisak o tome koliki je značaj onoga što je tokom bitke za Gvadalkanal uradio Mičel Pejdž, važno je objasniti američki pogled na tok Drugog svetskog rata, a posebno na samu bitku za Gvadalkanal i južna Solomonska ostrva. Dok se kod nas u Evropi tradicionalno smatra da je prekretnica poslednjeg svetskog sukoba bila čuvena bitka kod kurske izbočine ili Kurska bitka na Istočnom frontu, Amerikanci to ne vide tako. Naime, tokom Kurske bitke došlo je do odlučujućeg sukoba između glavnine oklopnih snaga Vermahta i SS Vafena sa strane Sila Osovine i glavnine oklopnih jedinica Crvene armije. U masovnom sukobu došlo je do strahovitih gubitaka obe strane u kom su nemačke jedinice pretrpele veće gubitke i od tog trenutka Hitler je bio prinuđen da pređe u defanzivu, sve do kraja rata.

Bitka za Gvadalkanal

Amerikanci ne dele to mišljenje. Optužujući Evropljane za eurocentrizam, oni smatraju da je Drugi svetski rat počeo još 1931. godine kada su Japanci okupirali Koreju i Mandžuriju, nastavivši da prodiru u Kinu. Prelomni momenat za Ameriku svakako je bombardovanje Perl Harbora 7. decembra 1941. godine koje je predstavljalo zvaničan ulazak SAD u rat na strani Saveznika. U toj akciji, Amerikanci su praktično izgubili 90 odsto strateškog potencijala za vođenje rata na moru i trebalo je da prođe više meseci kako bi obnovili svoju ratnu mornaricu. Usledila je bitka za Midvej gde SAD odnose pobedu potapajući četiri japanska nosača aviona i jednu krstaricu uz gubitak jednog sopstvenog nosača i jednog razarača.

Bitka za Midvej danas se posmatra kao svojevrsno izjednačenje snaga na Pacifiku tokom Drugog svetskog rata. Usledila je kampanja za Gvadalkanal koja važi za prvu ofanzivnu akciju Amerikanaca na tom frontu i prelomnu tačku rata na Pacifiku. Amerikanci idu dotle da tvrde kako je Gvadalkanal bio prelomna tačka Drugog svetskog rata. A čovek koji je u toj bici imao odlučujuću ulogu bio je niko drugi do marinac srpskog porekla u rangu narednika Mičel Pejdž. Naime, Mičelova jedinica - 2. bataljon, 7. marinskog puka u sastavu 1. divizije mornaričke pešadije Sjedinjenih Američkih Država bio je poslat da utvrdi mostobran na ostrvu Gvadalkanal u sastavu Južnih Solomonskih ostrva.

Za Amerikance je bilo neophodno da zadrže napredovanje Japanaca i odbrane aerodrom "Henderson" na tom ostrvu čije je funkcionisanje bilo vitalno za prevlast u vazduhu i ukupno, na strateškom nivou. I Japanci su to vrlo dobro znali. Njihov zapovednik, legendarni admiral Isoroku Jamamoto tražio je od svojih podređenih da se sve snage koncentrišu na zauzimanje Henderson filda.

Sam protiv Japanaca

Ključni događaj odigrao se 25. oktobra 1942. godine. Japanske snage su i pored velikih gubitaka bile brojčano daleko nadmoćnije od američke odbrane i krenule su u odlučujući napad prema aerodromu "Henderson". Glavni napad je bio koncentrisan na izbočinu koju je branila Pejdžova jedinica. Japanske snage su bile sačinjene od 16. i 29. pešadijskog puka sa više hiljada vojnika i oficira. Naišli su na grčeviti otpor daleko manjeg broja dobro utvrđenih američkih marinaca među kojima je bio i narednik Pejdž. Borbe su trajale čitavu noć uz strahovite gubitke Japanaca. Međutim, jedan po jedan, padali su i američki vojnici, i na kraju je Mičel Pejdž ostao sam samcijat na branjenom uzvišenju. Kako bi stvorio utisak da američki položaj nije ostao bez odbrane, Mič je furiozno pucao iz četiri teška mitraljeza cele noći do jutra i tako stvorio utisak da se marinci drže uprkos žestokoj vatri Japanaca. Jednom prilikom je sam izašao iz rova noseći teški, vodom hlađeni mitraljez od 20 kilograma i razjareno pucao na Japance terajući ih u beg. Ujutro, kada su pristigla prva pojačanja, vojnici su zatekli narednika Pejdža kako u rovu leži izmoren i čeka svoju sudbinu. Okolo su bile gomile leševa američkih i japanskih vojnika. Amerikanci su zaključili da još uvek u okolini ima Japanaca i brzo doneli odluku da krenu u protivnapad. Predvođeni narednikom Mičelom Pejdžom 17 marinaca krenuli su prema japanskim položajima i ubrzo su preostale snage imperijalne vojske naterane u beg, a aerodrom "Henderson fild" je odbranjen.

Za ovo junaštvo narednik mornaričke pešadije oružanih snaga SAD Mičel Pejdž nagrađen je najvišim odlikovanjem - Kongresnom medaljom časti.

Amerikanci računaju da je kampanja za Gvadalkanal prelomna tačka Drugog svetskog rata, a sama bitka prelomljena je kada je u odlučujućem trenutku odbranjen ključni aerodrom - "Henderson fild". Glavnu zaslugu za to nosi marinac koji ga je sam samcijat, pucajući iz četiri mitraljeza odbranio od nadirućih Japanaca, boreći se kao lav čitave noći 25. oktobra 1942. godine.

Njegovo prezime je Pejić, Amerikanac iz Pensilvanije, poreklom Srbin.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati