Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 11. 2008.  - Autor: Esad Bilalević

Ćilim srpskih pustinjaka

Na maloj zaravni ispod strmih litica planine Ježevac, tik uz hučnu Mlavu, skrio se manasir Gornjak. Gradio ga je knez Lazar, vekovima je delio sudbinu naroda, a danas predstavlja jedinstven spoj prirode i ljudskog neimarstva

1
s

"Od Velikog Sela do samoga Ždrela, kao da je vila neka ćilim razastrela", oduševljeno je pevao Đura Jakšić, dok je Feliks Kanic zapisao: "Izlet u ove krajeve može se učiniti kao putovanje u predele iz hiljadu i jedne noći". Zabeležio je slavni putopisac i ove reči: "Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci". Naravno, i srpski pesnik i austrijski hroničar su svoje reči posvetili Gornjačkoj klisuri, po mnogima, najlepšoj u Srbiji. Duga je 16 kilometara i izaziva posebne emocije i srahopoštovanje prema silama prirode, a čine je četiri velika meandra. Na platou jednog od njih, na levoj obali Mlave, ušuškao se manastir Gornjak, pravo otkrovenje za svakog namernika koji se uputi u ovaj prelepi kraj.

- Ovo je srpska svetinja još od pre Kosovskog boja i prava dragocenost ne samo našeg kraja već i celog Braničeva - kaže sedamdesetpetogodišnji Miloje Pavlović iz obližnjeg sela Malo Laole, koji često pohodi manastir. - Ovaj kraj je nekad bio centar Srbije, a danas je skoro zaboravljen i prepušten sebi. Fala je Bogu, te manastiru ništa ne fali, a narodu je prava uteha u ova teška vremena - sa setom govori starina.

Manastir Gornjak je na maloj zaravni ispod strmih litica planine Ježevac, 65 kilometara jugoistočno od Požarevca, skoro na sredokraći između Petrovca na Mlavi i Žagubice. U blizini su i ostaci srednjovekovnog grada Ždrela, koji je imao važnu vojnu, ekonomsku i političku ulogu u životu Srbije 13. veka pa se i manastir prvobitno zvao po njemu. Nije poznato kada je počeo da se naziva Gornjak, ali za poreklo imena postoje dva objašnjenja. Po jednoj je kum bio vetar "gornjak" koji duva dolinom Mlave, a po drugim navodima, potiče od "gornjeg grada" jer je bio u blizini utvrđenja na Ježevcu. Ostaci grada Ždrela vidljivi su na više mesta, a među očuvanim objektima su i Kula proklete Jerine i Mitropolija.

Manastir je zadužbina kneza Lazara, a podignut je između 1376. i 1380. godine. Legenda kaže da je srpski velmoža išao klisurom sa svojom pratnjom i spazio svetog Grigorija, poznatog sinajitskog isposnika. Knez je hteo da razmeni misli sa svetim čovekom, ali ovaj nije hteo da pređe Mlavu i da dođe do njega pa je razgovor započet dovikivanjem preko hučne reke tako da se uopšte nisu razumeli. Kada je Grigorije shvatio da je Lazar pobožan čovek, potpuno utiša buku reke uz pomoć molitve pa mirno nastavi razgovor s knezom. U znak zahvalnosti, Lazar je Grigoriju Sinajitu podigao crkvu Vavedenja presvete Bogorodice u „Ždrelu braničevskom, kako se tada nazivalo ovo područje.

Manastir Gornjak pripada moravskoj školi, a više puta je paljen, razaran, ali i obnavljan. U manastirskom kompleksu je najuočljivija crkva Vavedenja presvete Bogorodice i zauzima centralno mesto u malom prostoru porte iako je bukvalno prislonjena uz planinsku stenu. U niši severnog zida nalazi se kovčeg s moštima svetog Grigorija Sinajita, koga su još nazivali i Grigorije Gornjački ili Grigorije Ćutljivi. Prvobitne freske nisu sačuvane, a životopisi koji se danas mogu videti su iz 18. i 19. veka.

2
s2

Kapela Grigorija Sinajita je najupečatljiviji objekat u manastirskom komleksu. Smeštena je u pećini na strmoj steni, a do nje valja preći pedeset kamenih stepenika. Kapela je posvećena svetom Nikoli i u njoj su dve prostorije - isposnica i kelija. Druga, takozvana Zimska kapela, nalazi se u priprati dozidanoj s južne strane manastirske crkve, dok je kapela svetog Ilije uređena u Novom konaku, podignutom 1979. godine. Osim ovog, postoji i Stari konak, izgrađen 1963. godine, a u njemu su kuhinja, trpezarija i skromne kelije za monahe. Izvan manastirskog kompleksa je jednospratna zgrada za smeštaj duhovnika i gostiju, a u blizini je i velika trpezarija za vernike, koji masovno dolaze u vreme velikih crkvenih praznika.

Tajanstveni izvor

Manastir Gornjak ima i nerazjašnjenu tajnu, čak od vremena kada je nastao. Iz pukotine u steni iza manastira voda počinje da kaplje svake godine na Đurđevdan slivajući se do jedne male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju, a veruje se da leči očne tegobe. Odgovor na pitanje zašto se voda iz ovog "izvora" pojavljuje samo jednom godišnje, u određeno vreme - kada se dele dan i noć, i to na Đurđevdan, niko nije dao. Po nekima, to su suze isposnika Grigorija, koji i danas pomaže svom narodu.

Kraj pukotine smo zatekli Ljubisava Milentijevića iz Petrovca na Mlavi. Pomno je gledao u "izvor" iako je sredina jeseni. - Ha, nema vode, a tri dana je padala kiša - obrati nam se iako ga ništa nismo pitali pa nastavi, ali više za sebe: - Ne curi tu od kiše kako tvrde vajni stručnjaci. Curi, curi, samo kad Grigorije hoće. Na Đurđevdan.

Banja Ždrelo

Desetak kilometara od manastira Gornjak nalazi se banja Ždrelo, u nenaseljenom području između sela Malo Laole, Ždrelo i Veliko Laole. Banja je izgrađena pre dve godine, neposredno pored divljeg izvora termalne vode, koja je neiskorišćena tekla više od četiri decenije. U banji se leče kožne bolesti i bolesti lokomotornog aparata, a pruža i brojne mogućnosti za sportsko-rekreativne aktivnosti. Najveća atrakcija je kupanje zimi u otvorenim bazenima jer je temperatura vode 40 stepeni Celzijusa. Providni topli tunel povezuje bazene s glavnim objektom, tako da su kupači zaštićeni od hladnoće i kada pada sneg.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati