Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Istorija

11. 01. 2009.  - Autor: Piše: Miodrag Janković

Srpska kultura ima početak, ali nema i svoj kraj

Za vreme nemačke okupacije Muzej vegetira, a odmah posle rata, Kašanin biva brutalno penzionisan, stan mu biva uništen, u vatri nestaju njegova biblioteka, rukopisi, slike... Pravo je čudo kako je ostao živ

s1
s1

Ponos Beograda... Knez Pavle i Milan Kašanin (skroz desno) na otvaranju Muzeja kneza Pavla s najvrednijom umetničkom kolekcijom u ovom delu Evrope

Milan Kašanin je ponovo među Srbima. „Najelitniji Srbin 20. veka", kako su ga nazivali Francuzi, koji je Beogradu podario najvredniju umetničku kolekciju u Muzeju kneza Pavla, posle 60 godina progona, vraća se u svoj narod velikim serijalom koji od danas počinje na RTS-u i o ovom velikanu srpske umetnosti ići će čitavih mesec dana.

slika

Najelitniji Srbin 20. veka... Milan Kašanin

Kritičar umetnosti i književnosti, istoričar umetnosti, esejista, pripovedač i romansijer, Milan Kašanin rođen je 21. februara 1895. godine u Belom Manastiru. Preminuo je 21. novembra 1981. godine u Beogradu. Maturirao u Novosadskoj gimnaziji 1914, a posle odsluženja vojnog roka 1918. godine, s državnom stipendijom započinje studije u Parizu. Na Sorboni diplomira 13. aprila 1923. godine istoriju umetnosti.

Vraća se u Beograd, što je tada bilo aktuleno kod najznačajnijih Srba i započinje bavljenje likovnom kritikom. Doktorsku disertaciju „Bela crkva karanska" odbranio je 29. maja 1928. godine na Beogradskom univerzitetu. Iste godine, knez Pavle Karađorđević izabrao je Milana Kašanina za direktora svog Muzeja savremene umetnosti (Muzej se nalazio u Konaku kneginje Ljubice).

Posle sedam godina, 11. aprila 1935. godine, Milan Kašanin postaje direktor novoosnovanog Muzeja Kneza Pavla (nalazio se u palati koja je danas Predsedništvo Republike) koji je nastao spajanjem Muzeja savremene umetnosti i Istorijsko-umetničkog muzeja. Godine 1937, pokrenuo je izdavanje čuvenog časopisa „Umetnički pregled". Za vreme nemačke okupacije, Muzej vegetira, a odmah posle završetka rata, decembra 1944. godine, Milan Kašanin biva brutalno penzionisan, a na njegovo mesto dolazi Veljko Petrović. Nova vlast menja ime Muzeja u „Umetnički muzej". Dve godine kasnije sele ga u drugu zgradu i to postaje ono što danas znamo kao „Narodni muzej".

U vreme borbi za Beograd, oktobra meseca 1944. godine, stan Milana Kašanina biva uništen, u vatri nestaju njegova biblioteka, rukopisi, slike... Osam godina je u velikoj nemilosti i pravo je čudo kako je ostao živ.

s2
s2

Mesto gde su se ukrštale Evropa i Srbija... Muzej kneza Pavla danas je Predsedništvo Srbije

Piše za rubriku „Da li znate" u „Politici" - inkognito. Godine 1953. biva vraćen iz penzije zbog osnivanja „Galerije fresaka". Na dužnosti direktora Galerije ostaje do 1961. godine.

Danas kultna Kašaninova knjiga „Srpska književnost u srednjem veku" bila je završena 1941. godine, ali je i taj rukopis izgoreo kad i sve što je imao. Uspelo mu je da je ponovo napiše (!) i objavi 1975. Na sebi svojstven, neponovljiv način otkrio je šta se sve krije u staroj srpskoj književnosti. Oživeo je srpski srednji vek, kroz Kašanina je progovorila o sebi ta slavna epoha u našoj kulturi. Zato je on mogao da kaže: „Ni geografski, ni psihološki, ni vremenski, to nije uska ni periferijska književnost. Kao svod nad građevinom, nad njom dominira osećanje uzvišenog i svetog".

a

Veliki ruski pisci

O velikim ruskim piscima (kao što su Čehov, Tolstoj, Dostojevski, Gogolj, Puškin) Kašanin je rekao: „Ima trenutaka kad se čini da su svi pisci na svetu književnici, a samo ruski - ljudi".

Demistifikacija Crne Gore

Kašanin o Simi Matavulju: „On je demistifikovao Crnu Goru, izobličio katolički bigotizam u Primorju i vulgarni život pravoslavnog monaštva u Sremu, skinuo masku sa prostaštva građanskog reda u Srbiji i, na zaprepašćenje demagoga, napisao: U nas demokratija znači odsustvo svega onoga što je lepo."

Voleti Srbiju

„Kad idem kroz Srbiju, uvek se zadržim, između Topole i Kragujevca, na, Svetinji, gde se odvaja put za Stragare i ukazuje se neuporediv pogled na Šumadiju. Ničeg patetičnog, ničeg divljeg, čak ničeg ni romantičnog: brežuljci, polja, šumarci, groblja, kuće s crvenim krovovima, velike kapije na avlijama, tremovi u cveću, kako je to sve uravnoteženo, i kako je sve to blago, a nadmoćno i sigurno. Nema komada srpske zemlje, koji bi bio tako raznoličan u jedinstvenosti, ni tako harmoničan, - ako ima klasične zemlje, onda je to Šumadija. I kakva je ona, takvi su njeni ljudi, u kojih se više no ma kojih u ijednom srpskom kraju održava ravnoteža odvažnosti i uzdržljivosti, razuma i osećanja."

O Sent Andreji i Hilandaru

„Nigde nije srpski barok, u svetlosti slobodnog života, čist kao u Sentandreji, ni srpski srednji vek, kroz vizantijsku i mediteransku kulturu, živ kao u Hilandaru. (...) Sudbina, koja se ne bi tako zvala kad ne bi bila dosledna, htela je da se na toj razdaljini od hiljadu milja, i u vremenskom rasponu od šest stotina godina, na tim dvema periferijama koje su bili srpski centri, javi pisac prvog očuvanog srednjevekovnog srpskog romana, Hilandarac monah Teodosije, i pisac prvog srpskog modernog romana, Jakov Ignjatović, koji je Sentandrejac. Nismo, mi, tražeći izlaz na svetsku scenu, uzalud išli od Studenice do Hilandara i od Hilandara do Sentandreje, ni sejali putem samo kosti; sejali smo i misli."

U SANU nije primljen. Kad je trebalo, po direktivi, Vasko Popa je izbor sprečio rekavši da je Kašanin četnik. Veliki srpski pesnik Popa je poštovao i voleo Kašanina, ali vernost Partiji je bila jača.

Poslednji srpski džentlmen, aristokratski otmen kako u životu, tako i u svemu što je napisao, veliki pronicatelj naše baštine i učitelj, svoj život i delo ugradio je u temelj srpske tradicijske misli.

Objasnio je kako treba govoriti o umetnosti i toga se sam pridržavao: „Ne verujte slepo nikom, ni sebi ni drugima, nego se stalno kontrolišite dok ne dođete do jednog svega iskrenog, dubokog uverenja. Nemojte biti snob, niti papagaj. Bolje je ne voleti, nego voleti lažno".

Posmatrajući slike, skulpture, katedrale, srpske crkve i manastire i naše freske, stvarajući Muzej kneza Pavla, Milan Kašanin je došao do zaključka da je plastična lepota istorijska stvar.

U brojnim ogledima i knjigama izrazio je do kraja svoja ubeđenja o povezanosti epoha, kontinuitetu srpske kulture, o prirodnom prepletu književnosti, slikarstva i arhitekture, govoreći o „viteškom raspoloženju i znacima samopouzdanja koje je nalazio u delima velikih Nemanjića. I zaključio: „Moć srpske umetnosti u doba Nemanjića nije eklektizam, već sinteza".

Objedinjavajuća misao Milana Kašanina povezala je vreme kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića s vremenom moderne srpske države i umetnosti i tako se sa savremenim evropskim tokovima uspostavila čvrsta veza, a Muzej je, to kapitalno delo kneza Pavla i Milana Kašanina, postao kultno mesto na kome je imalo da se plodotvorno ukršta naše i evropsko lepo.

Sagledavši celinu srpske kulture, koja se nastavlja na vizantijsku, mediteransku, Kašanin je u istoriju književnosti uveo pojam naše „srednjovekovne osećajnosti" i zbog toga je učio da treba pisati samo o onome što volimo i čemu se divimo. Njegovi ogledi, kako oni o srednjovekovnoj skulpturi, slikarstvu, arhitekturi, tako i njegovi eseji o srpskim pesnicima i piscima nemaju premca u našoj književnosti.

Bez razumevanja vizantijske i srpske kulture, nemoguće je poimanje naše osobenosti, naše prošlosti i budućnosti. Jer, kako kaže Kašanin, „srpska kultura možda ima početka, ali kraja nema".

„Svako treba da se drži svoga nasleđa. Srbin srpskog, odnosno vizantijsko-pravoslavnog. Ako počne da se zanosi tuđim i njegovoj duši stranim uticajima, može samo da napravi zbrku u glavi, ako ne i nešto gore." Tako je govorio Milan Kašanin.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati