Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

08. 03. 2009.  - Autor: Branko Rosić

HEROJI NAŠE I VAŠE MLADOSTI

Serija „Robna kuća", koja se bavi najvećim fenomenima iz SFRJ, pokazuje da glad za prizorima iz nekadašnjeg života nikada ne prestaje i da jugonostalgija nema ograničen rok trajanja. Pressmagazin ekskluzivno objavljuje neke od najinteresantnijih mitova

1

Čuveni košarkaš Dražen Petrović u mladosti je nosio štafetu za Josipa Broza Tita, Bata Živojinović je bio toliko popularan da su ga jednom prilikom prepoznali i domoroci u pustinji Gobi, Zdravko Čolić je pevao zvanični muzički intermeco Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, a strelac pobedonosnog gola u Zvezdinom trijumfu u Bariju Darko Pančev je u sekundama pre izvođenja sudbonosnog penala razmišljao kako da golmana uhvati u raskoraku.

Dan Mladosti...
Dan Mladosti... Štafetu je nosio čak i Dražen Petrović

Ovo su samo neki detalji iz ekskluzivnog materijala nove televizijske serije „Robna kuća", koja se bavi najvećim fenomenima popularne kulture, nastalih na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru.
Snimajući ovu jugonostalgičnu epopeju, autori serije su napravili više od sto intervjua, prokrstarivši kroz sve glavne gradove nekadašnje SFRJ i pokušavajući da otkriju sve mitove zajedničke mladosti. Otkrivali su i mnoge stvari iz vremena u kojem su članovi benda „VIS Idoli" bili kreatori beogradskog novog talasa, a ne politike aktuelnog srpskog predsednika Borisa Tadića. Proslavljeni snimatelj na filmovima „Skupljači perja", „Bitka na Neretvi", Tomislav Pinter upravo je za seriju „Robna kuća" dao svoj poslednji intervju, a smrt je, nažalost, prestigla kamere i ostavila nas uskraćene za razgovore sa bokserskim šampionom Matom Parlovom i glumcem Borisom Dvornikom.

Tvorac...
Tvorac... Igor Stoimenov napravio seriju „Robna kuća" o YU mitovima

Zanimljivo je da su autore serije odbili jedino Oliver Dragojević i glumac Milan Štrljić, koji je danas kao direktor splitskog pozorišta verovatno iz memorije potpuno izbrisao stotine sati provedenih u bašti beogradske kafane „Pevac".

Serija „Robna kuća" posvećena je herojima iz naše mladosti, kada se sa crvenim SFRJ pasošem putovalo bez današnjih peripetija i dobijanja proširenih vena u redovima za vizu ispred ambasada u ulici Kneza Miloša ili u Birčaninovoj. Za one rođene kasnije biće to vredan dokument bez ikakve patetike, iz koga će proveriti da li je bravar zaista bio bolji. U svakom slučaju, jugonostalgija nije samo konzumiranje starih ploča i filmova, a žeđ za uspomenama i „boljim životom" ne gasi se samo ispijanjem „kokte".

Bata Živojinović

Najveći narodni heroj Drugog svetskog rata, naravno posle druga Tita. Sa svojim najboljim ortakom Borisom Dvornikom poslao je više hiljada nemačkih vojnika na nebo, a stotinak Luftvafe aviona na otpad, da bi u filmu „Lepa sela, lepo gore" završio svoju karijeru trčeći na grob duga Tita, a u životu postao jedan od zaštitnih simbola Miloševićevog SPS-a.

Valter...
Valter... Batu prepoznali čak i domoroci u pustinji Gobi

Pored uništavanja narodnih neprijatelja, aviona i mostova, glumio je ljude iz naroda koji vole da popiju, udare i naravno tucaju. Antologijska je njegova rečenica „Sad ću da te karam" iz filma „Štefica Cvek u raljama života". Glumeći naslovnu ulogu u filmu „Valter brani Sarajevo" postao je neka vrsta božanstva u Kini, a i njegova slika se uskoro našla na etiketi jednog kineskog piva, koje je opilo i osvojilo mnoštvo ljudi iz ove zemlje, od kojih su zbog Bate, neki bili spremni da dođu 1999. u Beograd i odbrane Valtera od NATO bombardovanja. Kolika je bila njegova popularnost najbolje se vidi iz činjenice da su ga kao Valtera jednom prepoznali i domoroci u pustinji Gobi. Replicirao je Karli del Ponte rečenicom: „Haški sud je obična lakrdija i ja bi trebalo prvi da idem u Hag, s obzirom na to da sam tolike Nemce pobio ćorcima".

Alija Sirotanović

Rudar iz Breze, glavni junak novčanice od pet dinara, heroj socijalističkog rada i zvezda pesme „Srce, ruke, lopata", koju mu je posvetila grupa „Zabranjeno pušenje". Postao je slavan kada je oborio svetski rekord u kopanju uglja. Kada ga je drug Tito jednom prilikom upitao da li mu nešto treba, Alija je odgovorio: „Veća lopata", koja je ubrzo napravljena i krštena imenom „omladinka".

Heroj nacije...
Heroj nacije... Rudar Alija Sirotanović, čiji je lik krasio petodinarku, od Tita tražio samo veću lopatu

Pre desetak godina njegova unuka je dala intervju jednom zagrebačkom listu, u kojem je otkrila da je njen deda, saznavši da je Tito umro, plakao neprekidno skoro tri dana. Završio je u skladu s prezimenom, sa vrlo malo para u šteku. Ostaje upamćena anegdota kada je upitao čuvenog partizanskog heroja i posleratnog rukovodioca Svetozara Vukmanovića Tempa „Kako se živi?", ovaj mu je odgovorio: „Teško, dragi moj Alija, penzija mi je mala".

Beogradski fantom

Tokom kasnog proleća 1980. godine zabavljao je Beograd ludačkim noćnim jurnjavama u belom „poršeu", za koji se pričalo da ga je ukrao od Gorana Bregovića. Tako je postao neka vrsta Robina Huda našeg samoupravnog socijalizma, jer je krao od bogatih da bi zabavio običan svet.

Beogradski fantom...
Beogradski fantom... U belom „poršeu" zadavao je muke milicajcima i oduševljavao građane, a kasnije poginuo u „ladi"

Bio je desetak dana najveći superstar beogradskog asfalta, jer su na njegov ulični šou ljudi donosili stolice na trotoare da bi sačekali ovog princa beogradskih podvožnjaka i jednosmernih ulica. Legenda kaže da je jednom prilikom, kada je policija isprečila dva autobusa pred njega, podigao „porše" na dva točka i prošao policijsku zasedu. Nikada nije uhvaćen, uhapsili su ga tek kada ga je ocinkarila ekipa iz jednog kafića. Slavu je stekao vozeći beli „porše", a poginuo je u „ladi".

„Kokta"

Nezaboravno piće i najžešće pogonsko gorivo za sve jugonostalgičare. Reklamni slogan „kokte" - „Piće naše i vaše mladosti" - doživeo je pravu potvrdu i nakon raspada Jugoslavije, kada su sinovi počeli da natežu slatkastu tečnost koju su cirkali njihovi očevi i keve. Legenda kaže da je stvorena i promovisana da bi se stalo na put „koka-koli". Prvi gutljaj ove popularne smese plodova šipka i C vitamina je otpijen 1956. godine na otvaranju velike skakaonice na Planici. Kasniji su stigli i još neki socijalistički slatkasti napici, kao „pipo narandža", koju je u mokroj majici, sa predivnim grudima ispod nje, reklamirala mis Jugoslavije Ana Saso.

Partizanski filmovi

U moru naslova sa ratnom tematikom izdvajaju se dva najpoznatija spektakla - „Bitka na Neretvi" i „Bitka na Sutjesci", sa gotovo holivudskim budžetom. Zanimljivo je da je plakat za „Bitku na Neretvi" radio čuveni španski slikar Pablo Pikaso. Ričard Barton se pojavljuje u ulozi Tita, a zanimljivo je da je prvobitno ova rola bila rezervisana za Kirka Daglasa.

Bolja vremena...
Bolja vremena... Plakat serije

Danas je teško zamisliti da bi se u opustošenoj srpskoj kinematografiji našlo novca za iznajmljivanje Breda Pita, koji bi odigrao Borisa Tadića, mada bi možda bolji izbor za ulogu srpskog predsednika bio Džordž Kluni.

Usmereno obrazovanje

Školska reforma koju je patentirao istaknuti član hrvatskih komunista Stipe Šuvar. Za mnoge nikada nije prestala dilema i sarkastično pitanje šta je više uništilo srpsku omladinu: Lepa Brena ili usmereno obrazovanje, ali je najverovatniji odgovor usmereno obrazovanje, jer je kreator ove reforme Stipe Šuvar prećutno podržao Slobodana Miloševića na Osmoj sednici, koja je prethodila, znamo svi već čemu.

„Kviskoteka"

Najpopularniji kviz iz nekadašnje Jugoslavije, koji je vodio čuveni Oliver Mlakar. Jedan od šampiona ovog takmičenja bio je poznati srpski istoričar Predrag Marković, a najmlađi pobednik ovog kviza bio je Splićanin Robert Pauletić, koji će nekoliko godina kasnije postati zvezda hrvatskog tabloida ST, najtvrđe desničarske koncepcije, koji se ranih ratnih godina bavio prebrojavanjem Srba u hrvatskim gradovim, a i objavljivanjem njihovih adresa. Pauletić se kasnije pojavljuje i u hrvatskim lajfstajl magazinima poput „Plejboja", pobeđuje u još jednom kvizu i sav novac poklanja siročićima, ali svoje političke stavove nikada nije promenio, što će ga možda i kandidovati za pratećeg vokala Marka Perkovića Tompsona.

Brena i Boba

Najglamurozniji sportsko-pevački ljubavni par bivše Jugoslavije i preteča Dejvida i Viktorije Bekam. Lepa Brena je rođena u radničkoj porodici, a u školi je bila đak generacije. Počela je da osvaja Jugoslaviju na raznim takmičenjima znanja, da bi kasnije taj svoj dar istakla u svojim hitovima, kojima je pokorila najveće hale u bivšoj domovini. Ubrzo se njena popularnost prelila van granica zemlje, pa je počela da nastupa na stadionima u Bugarskoj i Rumuniji, na koje je stizala kao Majkl Džekson, helikopterom.

Preteča Dejvida i Viktorije Bekam...
Preteča Dejvida i Viktorije Bekam... Brena i Boba, prvi džetseteri

Njen suprug Boba Živojinović naterao je domaće gledaoce da pored fudbala i košarke počnu da prate i tenis. Svojim razornim udarcima i izgledom Konana osvajao je srca devojaka širom Evrope, a pamti se da su mnoge lepotice sa treće strane engleskog tabloida „San" kao idealnog muškarca označavale upravo Živojinovića. Nikada se nije saznao sadržaj sendviča koji je Boba jeo na meču protiv Mekinroa, ali sigurno nije bio u pitanju užički pršut i sjenički sir, jer bi ga verovatno ubio skok holesterola u petom setu.

Vreme sporta i razonode

Kultna emisija na Radio Beogradu, kada su se nedeljna popodneva trošila u slušanju kombinovanih prenosa fudbalskih utakmica od Ljubljane do Skoplja. Posebnu draž su činili voditelji ovih prenosa, poput zagrebačkog novinara Ivana Tomića, koji je utakmice pratio smišljajući sada već antologijske rime kao što su: „Partizan je bez Milka Đurovskog samo partizančić, kao što je to „Loto" bez Suzane Mančić" ili „Pitaju me zagrebački dečki zašto je iz Dinama u Zvezdu otišao Prosinečki".
Od televizijskih komentatora pamti se Mladen Delić, koji se pored onog komentara na pogodak Radanovića protiv Bugara i „Ljudi, je li to moguće", istakao i pričom tokom utakmice Argentina-Holandija: „Ako se utakmica završi ovako 1:1, igraće se produžeci, pa ako i onda bude nerešeno, igraće se nova utakmica u sredu, a ja imam povratnu avionsku kartu za ponedeljak. Da li će mi dozvoliti da promenim kartu?", na šta mu je odmah odgovoreno iz režije da ne brine i da će ostati bez problema na revanšu sa novom avionskom kartom.

„Bijelo dugme"

Najpopularnija rok grupa čiji se raspad poklopio sa raspadom Jugoslavije. Napravili su domaću verziju Vudstok festivala na Hajdučkoj česmi u leto 1977. godine. „Bijelo dugme" ne samo da je prodavalo najviše ploča, čiji je tiraž prevazilazio broj gramofona u zemlji, već je bila prva domaća rokenrol grupa koju su pratili skandali oko droge i seksa sa maloletnicama.

Bijelo Dugme...
Bijelo Dugme... Prodali više ploča nego što je u Jugoslaviji bilo gramofona

Devojke iz svih gradova bivše SFRJ sa nestrpljenjem su očekivale dolazak njihovog kombija, koji se zvao „Selma", po velikom hitu ove grupe, koji je govorio o devojci koja vozom putuje na fakultet, a njen dečko je savetuje da se ne naginje kroz prozor.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati