*Email:

*Vaše ime:

*Vaš email:

Pošalji

pošalji prijatelju štampaj

11. 07. 2010

PRESS

put oko sveta

Tisom do Beograda

Više od godinu dana je prošlo otkako sam iz glavnog grada Srbije krenuo na put oko sveta. Ne znam šta me u njemu čeka, ali znam da ću ga nakon svega što sam video širom planete sada gledati drugačijim očima

s1

Ljudi su Tisu vekovima pokušavali da ukrote... Sada je dugačka samo 965 kilometara, a nekada je samo kroz Mađarsku tekla 1.419 km! Čini mi se da je teže bilo „ispeglati" krivudavu Tisu nego ispraviti krivu Drinu!

Pratio sam najveću pritoku Dunava, Tisu. Vozio sam malo pored nje, a malo po njenoj vodi koja je prekrila okolne puteve, polja i sela. Prvi put sam je sreo u Ukrajini, a ljubav na prvi pogled učinila je da me iz svog zagljaja ne pusti sve do granice sa Srbijom. Prevrtljiva i prkosna, kao i mnoge žene koje žive na njenim obalama, odjedanput je zaokrenula ka srpskoj granici. Na tom mestu se rodio Segedin (od reči szeg - ugao), jedan od najvećih i najlepših mađarskih gradova. Nepredvidljiva ćud ove reke mnoge je očaravala, a mnoge i potapala: 1879. godine od 5.723 kuće u ovom gradu samo 265 je preživelo poplavu. Kao da je želela da se pre povratka kući još malo namučim, valjda kako bih više cenio sreću koja me je na putu pratila, ali i toplotu doma koja me nedaleko očekuje.

Mnogo dana sam zamišljao kako će izgledati taj prolazak preko mađarsko-srpske granice. U raznim nedođijama, pustinjama, mestima koja su previše daleko i za parenje vukova, a kamoli ljudi, često mi se javljala ta misao o povratku u Srbiju kao inspiracija i nada.

Problematičnu rečnu ćud Tise ljudi su vekovima pokušavali da ukrote. Sada je dugačka samo 965 kilometara, a nekada je njen tok samo u Mađarskoj iznosio 1.419 km! Čini mi se da je teže bilo ispraviti krivudavu Tisu nego ispraviti krivu Drinu! Težak rad i viševekovna upornost pokazali su da i najkrivlja reka može da se ispravi, ali to ne znači da će se i njena ćud promeniti. Danas je sistem zaštite od poplava oko reke Tise i njenih pritoka najveći u Evropi, a zaštitni bedemi se ukupno prostiru na čak 2.940 kilometara! To je znatno više od, recimo, holandske zaštite od mora (1.500 km) ili zaštita od ćudi italijanske reke Po. Pa neka neko kaže da u Panoniji i danas ne postoji skriveno more u koritima nabujalih reka!

s2

Bič božji, svemoćni Atila Hunski, čije ime potiče od reči voda, harao je od Kazahstana do Italije i od Dunava do Danske, od njega su se tresli kako u Rimu tako i u Konstantinopolju, dušu je ispustio upravo pored obala ove reke gde je, kako tvrde, bila i njegova omiljena prestonica. Poslednju bitku izgubio je u naručju svoje Ildiko, pošto se posle žestokog svadbarskog slavlja, a izgleda i previše burne prve noći, ugušio u krvi svog nosa. Njegove verne vojskovođe izvele su tradicionalne posmrtne plesove nad njegovim telom, a onda ga postavile u kovčeg napravljen u tri sloja: od zlata, srebra i gvožđa. Skrenuli su deo reke Tise i položili ga da zauvek leži pod protokom burnih valova. Vojnici iz pratnje odmah su pogubljeni kako bi mesto večitog počinka zauvek ostala tajna. Mađarske legende govore da su neke od najvećih poplava zapravo izazvane meškoljenjem nemirnog Atile nakon smrti, ispod još nemirnije Tise... Veruje se da vojskovođa koji je pobedio većinu protivnika tokom života ne može izgubiti ni od same smrti.

s3

Iza mene je ostao čitav svet. Kilometri se čine kao milimetri na mapi. Do Vladivostoka i Australije čak je i na mapi daleko. Do srpske granice još svega dvadesetak kilometara. Nameću se pitanja o povratku. A i o kupanju, jer prošlo je 15 dana kako zaglavljen u lošim putevima Karpata, a zatim do guše u poplavama, nisam uspeo da se okupam. Više od mesec dana ima kako sam poslednji put noćio jednu noć van „lade", u kući prijatelja.

Prvi deo putovanja se bliži kraju. Dok se sređujem da što čistiji uđem u Srbiju, progoni me zebnja šta ću zateći po povratku. Da li je kod kuće išta bolje ili gore? Ko zna kako je sve ikada i bilo. Kada živimo u jednom mestu, ne primećujemo njegove mane. Sada, naoružan iskustvima iz celog sveta, sve ono što me je okruživalo ceo život biće premereno novim aršinima. Da li će mi se Beograd i dalje činiti metropolom, pošto sam obišao na stotine većih? Posle prolaska ogromnih zemalja, u kojima je razdaljina između pojedinih sela i više stotina kilometara, na šta li će mi sada ličiti oni izrazi poput omiljene novinarske floskule „širom Srbije", a što opet, u prevodu, znači otprilike 300 puta 400 kilometara? Objektivno, šta čovek da radi sa tolikom širinom, a da se ne oseća skučeno u granicama provincije? Ili, pak, videvši da loših ljudi ima svugde i da širom sveta ljudi žive i lošije od nas, možda ću, naposletku, ipak biti zadovoljan.

s4

Možda će i sam dolazak u Beograd biti samo još jedna nova etapa mog putovanja. Putovanja života u kome se sve kreće i u kome svi putuju. Jer, kada se jedanput krene sa obilaskom sveta, stajanja nema, ma koliko čovek vremena proveo u jednom mestu. Ceo svet odavno je postao moj dom i u većini mesta se osećam prijatno. Povratak Beogradu za mene ipak nosi posebno značenje. Mada su svi gradovi sveta odavno moji, ja sam ipak - Beogradov.

Samo da se ne ostvari ona tužna izreka koju sam čuo od Srba u Australiji: „Otkad smo posetili otadžbinu, nostalgija nam deluje kao bolje rešenje."

Viktor Lazić