13. 02. 2012

PRESS

MAJKA I ĆERKA OTVORENO O PORODICI I KARIJERI

Ljiljana Blagojević: Sa zetom pričam viceve o taštama

Dve vrsne glumice žale što su jedinice i nadaju se da će se u njihovoj porodici, osim male Mione, u narednim godinama čuti više dečjih glasova.

Ljiljana Blagojević i Kalina Kovačević potvrđuju narodnu poslovicu da iver ne pada daleko od klade. Kalina, osim što je nasledila majku kao glumica, sada od nje uči i kako da vaspitava ćerkicu Mionu. U zajedničkom intervjuu za Press reviju dve vrsne glumice otkrivaju kako se snalaze u ulozi majke i bake i zašto je i jednoj i drugoj veoma žao što su jedinice.

Kalina: Oduvek sam maštala da imam veliku porodicu i nadam se da ću taj san jednog dana i ostvariti. Država u kojoj živimo stalno propagira porast nataliteta a da pri tom ništa ne čini kako bi pomogla mladim ljudima. Čak mogu da im poručim da svojim stavovima i zakonima odmažu povećanju nataliteta. Srbija je država u kojoj su dečja hrana i oprema najskuplji. Nadam se da će se i te stvari promeniti i da će biti više parova koji će imati više dece.

Čime je Kalina bila uskraćena time zato što je jedinica i zašto biste voleli da imate još unučića?
Ljiljana: Iz razloga što sam i ja jedinica. To je sticaj raznih okolnosti. Doduše, u tome što si jedinica ima i prednosti i mana. Što kaže moj suprug Siniša: „Kad ima paradajza, nema slanine." Mislim da će Kalina tek biti uskraćena u vremenu koje dolazi. Lakše je sa braćom i sestrama deliti brigu oko svojih starih roditelja. Ali, šta je tu je. Lepo je imati svu pažnju i ljubav i ne deliti je ni sa kim, ali je ipak lepše imati mnogočlanu porodicu. Veselije je.

Kakvo je bilo vaše detinjstvo, a kakvo bi volela da ima vaša Miona?
Kalina: Imala sam zaista bezbrižno detinjstvo. Nažalost, danas je retkost videti decu kako se igraju napolju, uglavnom su vezani za kompjutere, igrice ili Fejsbuk. Hvala bogu, u moje vreme toga nije bilo. Leto sam provodila kod babe i dede u Sremskoj Mitrovici sa sestrama. Deo mog detinjstva vezan je i za Frušku goru, odakle potiče jedan deo moje porodice.

Kakva je bila Kalina kao dete i koliko Miona podseća na nju?
Ljiljana: Kal je bila vesela, a takva je i Miona. Bila je radoznala, samostalna i svojeglava, a o tome kakva će biti Miona još je rano govoriti.

Boravite li sada češće kod Kaline i zeta Radeta i da li ste „prava baka koja čuva unuku kada to mora"?
Ljiljana: Kada vam nešto čini zadovoljstvo i kada to volite, onda ne može da se kaže „mora". „Baka servis" je veoma dragocen. Tu sam kad im zatrebam. Hvala bogu, i druga baba je na raspolaganju, tako da se smenjujemo.

O čemu najčešće pričate sa zetom?
Ljiljana: O vicevima o taštama i zetovima!

Koliko vam oko ćerkice pomaže suprug Rade?
Kalina: Pomaže mi koliko god je u mogućnosti. Svakako da se oboje trudimo da Mioni pružimo maksimalnu pažnju.

Kako provodite vreme sa ćerkom i gde volite da je izvedete?
Kalina: Budući da živimo pored reke, svaki slobodan trenutak koristimo da šetamo i da budemo u prirodi. Ne volim kad vidim bebe po tržnim centrima, mislim da to nije mesto za njih.

Kako se vaš otac Siniša Kovačević snalazi sa unukom?
Kalina: Odlično. Izgleda mi kao najsrećniji i najponosniji čovek na svetu.

Koliko vas je unuka promenila?
Ljiljana: Pre bih rekla da me je usrećila i oplemenila. Niko ko je normalan sa malim bićem ne može biti mrgud. To čisto stvorenje budi u vama radost i lepo raspoloženje.

Koje koleginice i kolege su vam najčešći gosti?
Kalina: To su najčešće prijatelji s kojima sam bila još kod Mike Aleksića u grupi - Viktor Savić, Borka Tomović, Nada Macanković, kao i moj kum i prijatelj sa klase Nikola Rakočević.

Uvek ste govorili da vam je porodica važnija od karijere. Hoće li trpeti karijera zbog toga?
Kalina: Nema razloga da trpi. Moji roditelji su uspeli da nađu savršen balans između posla i porodice, podjednako su uspešni na oba polja. Nadam se da ću uspeti u tome kao što su i oni.

Zašto ste u karijeri odabrali „put kojim se ređe ide"? Smatrate li da ste tako ostali uskraćeni za „značajniju karijeru"?
Ljiljana: Ne, jer mislim da je moja karijera velika ili, kako rekoste, „značajna". A odbila sam više uloga nego što sam odigrala. Na tu činjenicu sam veoma ponosna. Moja biografija je puna značajnih domaćih i svetskih priznanja, i za pozorišne, i za filmske, i televizijske uloge. U Narodnom pozorištu imam status istaknutog prvaka Drame. Redovni sam profesor na fakultetu na predmetu Gluma. Realizovala sam se kao žena, majka, a evo sada i kao baba. Malo li je?

Tekst: Nenad Milenković, Fotografija: Hello