Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Šokantni intervju Duško Korać, sportski komentator RTS

12. 08. 2011.  - Autor: Milojko Božović

Duško Korać: Ja sam svirač, a ne novinar

Od 1992. godine novinarstvo u Srbiji ne postoji. Kad me sin pita: "Tata, šta radiš", ja mu odgovorim: "Sviram da ne kažem čemu". Izuzev vašeg Medenice i povremeno dobrih kolumni kod vas, aj navedite mi još tri novinara u Srbiji, ne novinarki. Jer novinarke ne postoje. Vlastodršcima poručujem: "Nemojte izigravati kralja kada ste daleko od vlastele. Ponašate se kao Mubarak, a znate kako je Mubarak završio. Crvene brigade su nastale od vrhunskih intelektualaca"

s
Duško Korać

Ljudi koje je mama u špilhoznama držala za ruku da pređu ulicu da se ne izgube sad komentarišu fudbal. Ja sam u prenosima atletike išao na tu blagu erotsku varijantu. I to se primilo. Najviše sam voleo kad idu tehničke discipline dalj, troskok, vis. Tu su sve kao što ja volim, kao breze, kao vile, ono, rodila majka. Mojoj ženi to ne smeta, lepša je od Išinbajeve.

Duško Korać (56), doajen sportskog novinarstva kod nas, verovatno je jedna od najčudnijih pojava na srpskom televizijskom nebu. Zbog svoje izrazito političke nekorektnosti, Korać ima brojnu publiku i delovi njegovih prenosa veoma su gledani na internetu.

S druge strane, ima i armiju neprijatelja koja ga smatra ludakom ili u boljem slučaju kažu: "Ma, on je prolupao." Verovatno ni posle ovog intervjua slika o njemu neće biti mnogo promenjena. Za početak je imao potrebu da prokomentariše zbivanja u Londonu i da ih, kao i u svojim prenosima, prelomi kroz aktuelnu političku situaciju kod nas.

- Niko ne razume šta se sad dešava u Engleskoj i šta ovi neredi na ulicama Londona znače...

Šta se dešava u Engleskoj?

- Pa to je početak socijalne revolucije. Pošto je sve na ovom svetu u rukama britanske imperije, njihov Kraljevski institut napravio je jednu prognozu, ali se malo zeznuo. U toj prognozi piše da će 2018. u svetu da izbije jedna velika socijalna revolucija. Niko nije čuo dvojicu najbogatijih ljudi sveta koji su rekli da ne može 0,5 ljudi da drži 95 posto svetskog kapitala. Zašto? Zbog greške u deljenju jer imate previše pregladnih. Iluzija o radničkoj revoluciji je jedna najobičnija farsa. Samo intelektualci i deca oslobođena svih frustracija napraviće veliku socijalnu revoluciju i neka je bog u pomoći lopovima sveta. Moj zaključak je: ne postoji tačka na zemaljskoj kugli na kojoj će moći da se sakriju.

Ni u Srbiji?

- Ni naši transparentni tranzicioni lopovi, na čelu sa piscima zakona o privatizaciji, do realizatora privatizacije neće se nigde i nikada sakriti. Dabogda ih stigla kletva da ih zaboli tamo gde najviše boli. Mnogo im je lepo, oholi, osilili se, a nek uzmu Mešu Selimovića neka pročitaju lepo priče o pohlepi, alavosti i poltronima i videće šta ih čeka. Usud ih čeka.

Preterujete...?

- Svakog mislećeg su ponizili. U Srbiji danas kakva je, znači ne zanima me više Britanija, Nikola Tesla bi bio električar banderaš, Milutin Milanković umesto da bude vrhunski astronom popunjavao bi horoskop na vašim stranama iza TV programa, a Mihailo Pupin bi popravljao pokvarene GPRS uređaje. Dok bi ministri bili isti kao i danas. Srbijo, nek ti je bog u pomoći.

Vi ste novinar, šta mislite o svojoj branši?

- Evo, ovako, da ti kažem. Srećo moja, od 92. godine novinarstvo u Srbiji ne postoji. Od tad kad me sin pita: "Tata, šta radiš?" ja mu odgovorim: "Sviram da ne kažem čemu". Ko god kaže da postoji novinarstvo, laže ko pas.

Znači postojalo je samo u vreme titoizma?

- Ja sam počeo u vreme kada je Tito bio živ. Tada samo nismo smeli da diramo u bratstvo i jedinstvo i u nesvrstane, sve drugo za šta si imao podatke je moglo. Danas tužilaštvo ne sme da kaže ono što smo mi smeli. Čak i u Slobino prokuženo vreme imao si dve slobodne televizije, tri slobodna tabloida i pet slobodnih dnevnih novina. Ajmo, uzmimo sve današnje novine, a ima ih nikad više, 90 posto tekstova se poklapa, dve-tri kolumne se razlikuju u zavisnosti od toga ko je vlasnik ili koja partija stoji iza njih. Sve je to smejurija. Srpska novinarska scena danas je kao jedna od vaših tema kojim se bavite u poslednje vreme - "Eskort dame vladaju srpskim novinarstvom". Izuzev vašeg Medenice i povremeno dobrih kolumni kod vas, aj' navedite mi još tri novinara.

Mogao bih mnoge da navedem iako se slažem da je stanje u novinarstvu loše...

- Ma navedite mi tri novinara, ne novinarke. Jer novinarke ne postoje. Ima još dva novinara koja su pisala a više ne pišu. Jedan je direktor "Politike", drugi je direktor televizije. Ti sad nemaš nikog sa, ovo ne smete da objavite, sa mudima i jajima da išta kažu. Novinarstvo je muška profesija koja ne postoji, posebno poslednjih 10 godina.

Vaši prenosi na nedavno završenom SP u plivanju nisu izazvali polemike. Je l' ste to u prenosima smekšali?

- To je zato što se to emitovalo od 12 do 2. Pa to što sam ja rekao na plivanju, da je emitovano u večernjem terminu, verovatno bi me tri puta dnevno hapsili. Ja sam rekao vrlo otvoreno da sam najveća budala na svetu, gora i od Sizifa i Tomasa Mora, zato što 30 godina promovišem plivanje kao najzdraviji olimpijski sport u zemlji u kojoj se ljudi kupaju dva put godišnje, za Đurđevdan i Mitrovdan. Gde su sapun i voda dva najveća artikla. Očigledno da sam ja budaletina. Šesto vreme Nađe Higl na svetu je prošlo potpuno nezapaženo. A to je samo 14 stotinki iza bronzane medalje u konkurenciji 228 zemalja na svetu, gde je u njenoj disciplini bilo preko 160 takmičarki. Samim plasmanom u finale ostvarila je nešto božanstveno, za naše prilike nedostižno. Izašla je iz aviona i prošla a da niko, pa ni vaša ni moja kuća, nije to zabeležio. A onda su od jednog sporta koji se igra u dva zaliva - đenovskom, bokokotorskom - i na još četiri bazena, kojim se bavi Balkan, napravili spektakl. To dovoljno govori koliko koji sport vredi.

Ali to je naš najtrofejniji sport?

- Svaka čast vaterpolistima za sve što su uradili decenijama unazad. Ne mrzim ja njih, ali nemojmo neke stvari precenjivati. Eto, ko je svetski prvak u kriketu?

Tamo neka Indija, Pakistan...

- Pakistan. Kad je to objavljeno ovde? Evo sad je u Italiji ljubav između Felipea Manjinija i Federke Pelegrini na RAI-u izazvala više publiciteta od njihove reprezentacije. Da li je od Svetskog prvenstva 1998. godine iko ikad objavio ko je svetski prvak u vaterpolu? A šta, je l' Milo Đukanović budaletina što ne finansira više vaterpolo? Ulagao tri godine pare i video da nema nikakvog efekta.

Na koga ste se vi naljutili kada ste demonstrativno pre tri godine na kraju jednog prenosa iz Pekinga rekli da više nećete raditi vaterpolo?

- Glavni uzročnik moje odluke je tadašnja šefica misije OKS u Pekingu Snežana Lakićević-Stojačić. Ona snosi krivicu i što naš ženska odbojkaška reprezentacija tamo nije napravila dobar rezultat. Ali ako neko neće da podnese izveštaj o tome, zašto bih podnosio ja. Sa ljudima neučenim, nedoučenim ne mogu.

Sukobili ste se sa njom tamo?

- Nije važno. Detalji su nebitni. Moja granica tolerancije za takve ljude je niska. Bolje da im samo kažem: "Tužur lamur, orevuar." A to se desilo pre one tuče među vaterpolistima. Svi zaboravljaju da su se oni tukli između sebe tamo. Nikad se više ta reprezentacija nije okupila, niko više od njih nije ušao u savez. To govori da je moj postupak bio ispravan. Ljudi sa strane su uticali da oni ne postignu najveći rezultat. Po kvalitetu bili su šest puta jači od današnje reprezentacije.   

U Pekingu ste zbog tog oproštaja i prenosa atletike postali zvezda na Jutjubu?

- Ja sam jako ponosan na svoj rad u Pekingu. To što su me raznorazni šifrovani napadali. Da postoji zakon kod nas sad da ih tužim, bio bih bogatiji od Bila Gejtsa. Za sve što sam izgovorio bio sam u pravu. Ali, koji zakon kod nas važi kad dokazani lopovi dobiju narukvicu.

Ivan Miljković je jednom javno zatražio da više ne prenosite odbojku.

- On je u svojoj reprezentaciji skupio dva potpisa za tu ideju. Naljutio se što sam pročitao zvaničnu statistiku u kojoj je pisalo da nije imao ni 37 odsto uspešnosti. To znači da tu utakmicu nije dobro odigrao. Šta je to? Je l' ga ja mrzim ili su posredi činjenice?

Za jedne ste legenda, ali mnogi misle i da ste prolupali pred kraj karijere. Šta mislite kako ćete biti upamćeni?

- Nikog ne ostavljam ravnodušnim. Svesno provociram. Ja opet pitam za šta nisam bio u pravu? Ne napadaju me zbog neznanja, ili zato što ne znam padeže. Napadaju me zbog stavova. Imam unuče, najvažnije mi je da ostanem mentalno zdrav, a što se tiče pameti, ne mogu da mi se primaknu. To sam dokazao od osnovne škole, preko gimnazije, do fakulteta. Ja i ministar prosvete smo završili istu gimnaziju. Moja slika se nalazi među slikama đaka generacije. A njegove nema. Zato sam ja svirač.

b

Moja žena bolje izgleda od Išinbajeve

Da li vam žena zamera kad hvalite fizički izgled atletičarki? Reklo bi se da ste zaljubljeni u Jelenu Išinbajevu?

- Ma, slušaj, ona je prvo zgodnija i lepša od Išinbajeve, za glavu je viša od nje, ima duže noge, ostvarena je u svakom pogledu i kroz školu i kroz decu. Ma jok. To je jedna vrlo svesna igra. To je moj način rada. Počelo je još 93. sa Merlin Oti, tada sam krenuo da forsiram tu, kako bih je nazvao...

Erotičnu stranu?

- Malo erotiču stranu, zapravo estetsku. Onda se pojavila Suzan Tipke. Svi su imali predrasude prema atletičarkama. Ja sam prvo imao razgovore sa snimateljima, rediteljima, recimo kad je Suzan Tipke skakala u Geteborgu, kažem im: "Alo, bre, približi. Kreni od pete preko listova, preko zadnje lože, pa kreni lagano da širiš da se vidi najlepši deo ženskog tela". A ona lepa plavušica, visoka, vitka, 177. Ja sam išao na tu blagu erotsku varijantu. I to se primilo. Ne teškašku, ne pornići, nisam nikad bio toliko lascivan. Išao sam po ivici noža. Na lascivnost, ali nikada ne zaboravljajući sportski rezultat. Tada su među TV kritičarkama bile klimakterične babe. Mogle su da mi majku majčinu, da mi unište posao. Išao sam ja na ruku i ženskom svetu. Recimo, Jan Železni je muškarčina kakvog ne možete da nađete ni na slikama u ovim gej-strejt časopisima.

A Išinbajeva, koja ima oči poput ruskih breza?

- Kasnije sam najviše voleo kad idu tehničke discipline dalj, troskok, vis. Tu su sve kao što ja volim, kao breze, kao vile, ono, rodila majka. Još kad su kamermani prihvatili taj način snimanja. Jer to jeste jedan estetski doživljaj. Što se Jelene Išinbajeve tiče, ona zbilja ima oči kao one breze oko Volge i Dona. E sad, to što je ona Ruskinja, a s druge strane nekakva brkata Amerikanka, ja nisam kriv Soroševim poslenicima za to. Nisam kriv ni što je Jesenjin ispred onog što je pisano o Haklberiju Finu i nekakvim rekama. To je tako.

Je l' ste se nekad pokajali što ste otišli u sportsko novinarstvo?

- Totalno. Moj najveći životni promašaj je ovo čime silom prilika moram još osam i po godina da se bavim. Ali izdržaću, ja sam nepobediv, imam pritisak 120 sa 80.

Zašto niste promenili profesiju?

- Sve je bila jedna slatka iluzija. Postoji sveto pravilo u ovoj tržišnoj liberalnoj ekonomiji, posao menjaš do 39. godine, posle je kasno. Rodonačelnik sam televizijske tržišne ekonomije. Prva komercijalna emisija još pre 24 godine bile su "Staze". Moj projekat da obezbedim pare, prvi sam ušao u TV prava, prvi zarađivao sa strane novac za kuću i tražio, i u dva-tri slučaja na jedvite jade izboksovao po 10 posto za sebe. Meni je ekonomija osnovno obrazovanje. Međutim, da mi je neko rekao da ću da doživim ovo što sam doživeo u poslednjih deset godina kada su se diletanti dokopali svega, zamolio bih pokojnu majku da me ne rađa, nego da me abortira.

Da li ste mogli da sami nešto promenite, da krenete nekim drugim putem?

- Ma, jesam. Najveću istinu mi je rekao moj otac, bivši policajac, oktobra 2000. godine kada sam se vratio iz Sidneja. Ja sam tad imao 45 i prošao sam tu zlatnu liberal-kapitalističku crtu za menjanje posla. Kaže: "Sine, nagrabusio si." "Kako tata, pobedili moji?" "Ma, jok bre, sine. Je l' ih znaš kad su bili mali? Znaš. E, ti si nezgodan svedok", kaže meni ćale policajac. Pojedinci sa vrha piramide su u drugom osnovne imali po 12 jedinica. Ja sam im pisao dvojke i imam svedoke za to. Ovo sad što otkrivaju kako je ubijena Dada Vujasinović. Jao, 'oćeš meni to da pričaš? Znate otkad znam za braću Šarić? Pa, deset godina, bre. I nije njih stvorila Crna Gora. Centar narkomafije se nalazi na Tatarskom bregu u Novom Sadu.

Šta je vaše političko opredeljenje?

- Prosvećeni apsolutizam. To se nekada zvalo tako.

A imate li sada neku omiljenu političku stranku?

- Sve to što je sada na političkoj sceni ne vredi pišljiva boba. Današnje boe i anakonde znam kad su bili gušteri. Kao što vrhunske tajkune znam još kad su bili mali prevaranti vaćaroši, a danas drmaju Srbijom. Nije u pitanju nikakva moja frustracija, ni za čim ne žalim. Ali, niko od njih nije doživeo ono što sam ja doživeo. Poručujem im: "Nemojte izigravati kralja kada ste daleko od vlastele. Ponašate se kao Mubarak, a znate kako je Mubarak završio. Crvene brigade su nastale od vrhunskih intelektualaca"...

Nije valjda da zagovarate politički terorizam u Srbiji?

- Ne, ne, ne i ne, nego dripcima treba staviti do znanja "no pasaran". Kažu skromnost je vrlina. Nije tačno. Skromnost je prevara sakrivanjem pravih namera.

Zar ne mislite da neko može vaše prethodne reči da protumači kao poziv na terorizam?

- A ne, ne. Ja ceo život imam problem sa pogrešnim tumačenjem toga. Ja ne želim nikog da ubijem, ali kada zasadimo pšenicu i ako je ne oplevimo, znate li kol'ko korov za tri meseca naraste iznad pšenice? I stan morate da provetravate da se ne uhvati paučina. Ova zemlja je ogrezla u paučinu.

Neko će vas pitati zašto samo non-stop kritikujete, zašto ne pomognete da se ta paučina skloni?

- Ja ne kritikujem, ja imam konkretne rezultate. Aj da vidimo, srećo moja, šta je ko uradio. Ja sam određene sportove napravio. Ja znam devet zanata. Ne diram samo vodu i struju. Bolji sam moler od svih njih, znam da radim parket, znam da radim armature, znam da radim baštovanstvo, nisam bio oslobođen fizičkog, igram tenis, pobeđujem na turnirima, igram fudbal, skijam dvadeset godina. Jedan sam od retkih Crnogoraca na privremenom radu u Beogradu koji je 30 godina član svetskih sportskih foruma.

Tokom prenosa plivanja ste između redova kritikovali Raleta Simića što nije došao na smenu. Šta mislite o mlađim kolegama?

a

Da li ste zadovoljni svojim životom van novinarstva?

- Ja sam sa 55 postao deda, aman ljudi, imam unuče. Moja ćera ima 29 godina, sa 22-23 je završila fakultet, imala bolji prosek od tate - 9,30. Sin studira arhitekturu, još malo pa će napuniti 21, imam zgodnu ženu. Ja sam zdrav i normalan, verovali ili ne, koliko god ovako lupeto. A to što vi koji me slušate ne razumete, to nije moj problem. Moja je sreća što živim u ovom vremenu, inače bih bio tri put streljan za ono što sam izgovorio jer sam ceo život Galilej i Kopernik.

- A Rale Raki je dobar, taj dan je imao preča posla, dete mora od nečeg da živi. Raki Simić je jedini kolega koji zna i voli dva ključna sporta - atletiku i plivanje. Njega poštujem iznad svih. A za njegovu zlu sudbinu sa materijalne strane kriv sam ja jer sam ga nagovorio da radi zimske sportove, atletiku i plivanje, a da ne radi ove vaćaroške i prevarantske.

A ostale kolege?

- Ljudi koje je mama u špilhoznama držala za ruku da pređu ulicu da se ne izgube sad komentarišu fudbal. Svaka čast Šarencu za basket, Gojku Andrijaševiću za fudbal, Višku za tenis, Pešikanu za tenis, Boškoviću za fudbal i tenis. Njima skidam kapu. To su momci koji to što rade vole i znaju. Ostali da im na 72 sata ukineš internet ne bi vest jedna izašla, kakvo crno komentarisanje.

Za basket samo Šareni?

- Samo Šareni, nema drugih. Da se ne lažemo, neuporedivo su bili bolji Nikita i ostali. Meni se Šareni više dopadao kako je komentarisao kad je bio na 3K nego danas. Jer se opteretio internetom. Njemu isključite internet i radiće vrhunski. On je prošao 3K RTS školu, reporter je po žici. Za njega mi je najžalije što ne radi druge sportove. Ali bih mu ukinuo internet. Onda bi bio pravi naslednik stare škole, Nikite, Vladanka, Pante, mene i ostalih.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati