On je ukazao da su na prilazima jezeru postavljene table koje upozoravaju posetioce, i dodao da od ove zime o posetiocima Ade Ciganlije brine specijalna spasilačka služba, prenosi Gradska uprava.

"Spasilačku službu u zimskom periodu čini 12 spasilaca, koji su prošli specijalnu obuku za rad u hladnim i zaleđenim vodama", naglasio je Gajić.

Kako je naveo, spasioci svakodnevno dežuraju na jezeru i potpuno su tehnički opremljeni za rad na izuzetno niskim tempereturama, počev od specijalnih ronilačkih odela.

Gajić je podsetio posetioce koji žele da se klizaju da im je na samo nekoliko metara od jezera na raspolaganju najveće besplatno klizalište na otvorenom u Beogradu, koje je radi svakog dana od 10 do 19 sati.

"Nisam uopšte siguran da je to toliko bitno. Mogu da pogađam kakav će ishod referenduma biti, ali taj ishod jednostavno neće biti priznat. To neće priznati vlasti ovde, neće priznati organizacija koju ja imam čast da predstavljam, neće priznati EU, neće priznati UN. Ako to niko ne priznaje teško da će imati nekakvog materijalnog uticaja. Ne mislim da će to promeniti tok događaja na Kosovu", rekao je Fejt u intervjuu za srpski i albanski servis "Glasa Amerike".

Govoreći o institucijama Srbije na severu Kosova, Fejt je kazao da je Međunarodna upravljačka grupa na poslednjem sastanku, 24. januara u Beču, Beogradu uputila minimalne zahteve koje treba da ispuni kad je ovaj deo Kosova u pitanju.

"Beograd mora da povuče policiju, bezbednosne snage, obaveštajne službe koje su prisutne na severu, zato što njihovo prisustvo i njihove aktivnosti na severu krše Rezoluciju 1244", rekao je Fejt.

On je dodao da, kada su u pitanju institucije u oblasti zdravstva i obrazovanja, "strukture kroz koje Beograd može da pomaže srpskom stanovništvu na severu, one mogu da nastave sa svojim radom, ali na transparentan način i to je zahtev Evropske unije".

"Mora da postoji odgovornost u procesu prenosa finansijskih sredstava i u procesu tih transakcija", kazao je on.

Fejt je izrazio nadu da će kosovske vlasti ispuniti očekivanja Međunarodne upravljačke grupe i da će se u ovoj godini završiti proces nadgledane nezavisnosti.

"Ne želimo da vidimo vraćanje na staro i vraćanje unazad na međuetničke tenzije. Želimo da vidimo da vlasništvo Srpske pravoslavne crkve bude zaštićeno, da procesi privatizacije, zakoni o imovini budu u punoj meri bezbedni i očuvani. Želimo da vidimo čitav proces pomirenja koji ide napred", rekao je Fejt, izrazivši uverenje da će Međunarodna civilna kancelarija moći da okonča svoj mandat u roku koji je dobila.

U zajedničkom intervjuu za srpski i albanski servis "Glasa Amerike", šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini nije mogao da objasni zašto je ove godine budžet EU za Kosovo tri i po puta manji nego prošle godine.

Pavličić je danas zatražio da Markovićeva odmah podnese ostavku i da se zajedno sa svim odgovornim u toj agenciji izvini Novosađanima i celokupnoj javnosti. On je najavio da će grad podneti tužbu protiv direktorke Agencije i drugih odgovornih za učinjenu štetu.

Markovićeva je istakla da Agencija nikoga nije osudila, već samo zaključila da postoje elementi za izvršenje krivičnog dela i podnela krivičnu prijavu protiv gradonačelnika i 12 članova Gradskog veća zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj.

Direktorka Agencije smatra da se oni smatraju odgovornim zato što su bili u situaciji da taj problem razreše, ali nisu preduzeli mere za to.

"Postupajući po predstavci ATP 'Vojvodine', mi smo ispitali navode i ostvarili određenu saradnju i sa Pavličićem", rekla je Marković i dodala da je krivična prijava podneta zbog toga što gradska vlast po zaključku Agencije nije uradila ono što je mogla, a bila je ovlašćena, i zato je načinjena šteta tom preduzeću, ali i Novom Sadu.

Ona je kazala da čitav postupak nije rađen na brzinu i da je Agencija zaključila da ima elemenata za krivično gonjenje, navodeći da je Pavličić trebalo da ispuni važeći ugovor.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbacilo je krivičnu prijavu Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je navedeno da su gradonačelnik i članovi Veća zloupotrebom položaja naneli štetu veću od 100 miliona evra gradu, Autotransportnom preduzeću "Vojvodina" i investitoru nove novosadske autobuske stanice Iliji Deviću.

Markovićeva je navela da je ugovor sa Devićem sklopila bivša gradska vlast, ali da je Pavličić imao četiri godine da okonča postupak, što nije uradio.

Ona tvrdi da Agencija, obraćajući se Tužilaštvu, nije ugrozila nikoga, nije navela da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, niti to piše u krivičnoj prijavi.

"Radili smo sve po zakonu. Tužilaštvo je odbacilo prijavu jer smatra da nema osnova za sprovođenje tog postupka. Naravno, nismo zadovoljni odlukom, ali to je njihovo legitimno pravo", rekla je ona.

Protokol o donaciji kuće koja će biti iskorišćena za pomoć žrtvama porodičnog nasilja u centralnoj Srbiji danas su potpisali generalni direktor Holcim Srbija Gustavo Navaro i predsednik Fonda B92 Veran Matić, koji je pokrenuo akciju pomoći žrtvama nasilja.

"Srbija je deo evropske porodice", rekao je on, izrazivši očekivanja da će Srbija 1. marta dobiti status kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, saopštio je MUP.

Fini je potvrdio da će Rim podržati dodelu statusa kandidata za članstvo u EU Srbiji na zasednju Evropskog saveta u martu, a Dačić zahvalio italijanskom zvaničniku na ukaznoj podršci evropskim integracijama Srbije.

Govoreći o borbi protiv organizovanog kriminala, Fini je ocenio da je bilateralna saradnja između Srbije i Italije veoma uspešna.

Predsednik Donjeg doma italijanskog parlamenta posebno je ukazao na značaj međunarodne policijske saradnje imajući u vidu da kriminalne grupe ne poznaju granice, navedeno je u saopštenju.

Žalbeno veće Tribunala danas je taj zahtev odbilo kao neutemeljen u statutu suda. Odbijen je i dodatni zahtev Hrvatske da u žalbenom postupku protiv Gotovine bude saslušana kao "prijatelj suda" (Amicus curiae).

U danas objavljenoj odluci piše, pored ostalog, da je Hrvatska u svom zahtevu protumačila da je prvostepenom presudom i sama označena kao odgovorna za zločine u Kninskoj krajini, zato što se kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata, osim Gotovine i Markača, u presudi navode i drugi zvaničnici hrvatskih vlasti. Hrvatska je, stoga, smatrala da ima pravo da učestvuje u žalbenom postupku.

Odbacujući taj zahtev, veće predsedavajućeg Teodora Merona (Theodor), koji je i predsednik Tribunala, naglasilo je da to što je u prvostepenoj presudi utvrđeno da je postojao udruženi zločinački poduhvat protiv krajiških Srba ne znači da je utvrđena i odgovornost države Hrvatske, već samo individualna odgovornost Gotovine i Markača.

General Gotovina je u aprilu prošle godine, kao zapovednik operacije Oluja u avgustu 1995, osuđen na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine.

Pored Gotovine, za zločine tokom i posle ofanzive na Knin, nepravosnažno je osuđen i policijski general Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je drugooptuženi Ivan Čermak oslobođen krivice.

Odbrane osuđenih uložile su žalbe na tu presudu. Sudija Meron nedavno je najavio da će rasprava o tim žalbama biti održana na proleće. 

Na sugestiju Ješićevih pravnih zastupnika, telefonom je pozvan Auto-moto savez Srbije, gde je rečeno da je put od Čačka do Novog Sada prohodan i čist, nakon čega je sudija odlučila da ročište ipak bude održano i bez tužene strane.

Ješićevi zastupnici kazali su da je Velimir Ilić danas viđen u Beogradu i da ga je jedna nacionalna televizija snimila kamerom.

Danas su svedočili veštaci, koji su kazali da je Ilić Ješiću naneo lakše telesne povrede kada je nasrnuo na njega i šutnuo ga prilikom snimanja intervjua 2003. godine.

Svedočio je i nekadašnji novinar novosadske televizije "Apolo" Goran Trajkovski, koji je potvrdio navode iz tužbe i izrazio zabrinutost da se Ješiću i danas može "nešto desiti" od strane "Ilićevih ljudi".

Vladimir Ješić je nakon ročišta rekao novinarima da današnji Ilićev postupak još jednom pokazuje svu njegovu "bahatost" i izrazio nadu da će pravda, "iako spora", ipak biti zadovoljena.

"Nadam se da će Ilić biti kažnjen kako se više ne bi ponovilo to što je učinio novinaru na radnom zadatku", rekao je Ješić.

Novo ročište zakazano je za 5. mart, kada bi odbranu trebalo da iznese Velimir Ilić.

Ješić je Ilića tužio i zatražio odštetu jer ga je na snimanju intervjua za televiziju "Apolo" 2003. godine šutnuo nogom, izvređao, ispsovao i pokušao fizički da na njega nasrne.

Ješićevi pravni zastupnici su novinarima kazali da je pravosuđe omogućilo Velimiru Iliću da uloži žalbu na presudu tri godine pošto je Opštinski sud u Novom Sadu 2006. godine pravosnažno presudio da Ilić Ješiću treba da isplati odštetu od devet i po miliona dinara.

Izrazili su čuđenje i upitali kako je Ilićeva žalba iz 2009. godine mogla biti usvojena, kada su svi žalbeni rokovi istekli.

Podsetili su da je Ješić protiv Ilića podneo i krivičnu prijavu, ali se Ilić pozvao na poslanički imunitet i tako "izbegao" suđenje.

Oni su podsetili da je nasilnik koji je Ilića napao pretprošle godine na ulici u Beogradu vrlo brzo potom uhapšen a kasnije i osuđen na dve godine zatvora.

Tadić je izrazio brigu za građane koji su se usled vremenskih neprilika našli u teškoj situaciji.

On je poručio da u ovako teškim okolnostima niko ne sme da bude isključen sa mreže, i da se nadležni organi moraju postarati da elektroenergetski sistem funkcioniše na najbolji mogući način u ovakvim uslovima.

"Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće", ponovio je Tadić u selu Zlatanci, u opštini Crna Trava.

"Evidentno je da su ledeni dani pred nama. Bitno je da se štedi električna energija i da se napravi bilans potrošnje. Nije vreme za dekorativna osvetljenja, već za štednju električne energije", rekao je Tadić.

Ističući da će najsiromašnija domaćinstva biti pošteđena plaćanja struje za ovaj mesec, on je ukazao da to ne znači da se struja nekontrolisano troši.

Vlada je preporučila svim energetskim preduzećima da pozovu građane da racionalnije troše struju i energente, kako bi se postigle uštede i sprečile eventualne restrikcije.

"Preporučuje se lokalanim samoupravama da donesu odluke o racionalnoj upotrebi električne energije za javnu rasvetu, svetleće reklame i panoe, i da potrošnju električne energije za te namene svedu na najmanji mogući nivo", navodi se u saopštenju.

Vlada je, takođe, preporučila organima državne uprave, sudovima, privrednim društvima i drugim pravnim licima, javnim preduzećima, ustanovama kulture i sporta da razmotre mogućnost da se dva neradna dana za Dan državnosti - 15. i 16. februar, spoje s vikendom, tako da i petak 17. februar bude neradni dan.

"Direktiva broj sedam kreirana je negde drugde. Nije potpisana u kabinetu i nema pečat predsednika", rekao je Karadžić koji je bio i vrhovni komandant VRS.

Mihajlovićeva je to potvrdila, precizirajući da je na dokumentu pečat Glavnog štaba VRS.

Na pitanje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona (O-gon Kwon) o tome da li je na direktivi Karadžićev potpis, svedokinja je odgovorila da to "sa sigurnošću" može potvrditi.

Na pitanje sudije Kvona o tome da li odbrana tvrdi da Karadžić nije potpisao Direktivu broj sedam, pravni savetnik optuženog Piter Robinson (Peter) je odgovorio da to nije tvrdnja odbrane.

"Direktivom broj sedam" Karadžić je marta 1995. naredio VRS da život bošnjačkom stanovništvu Srebrenice i Žepe "učini nepodnošljivim kroz vojnu akciju i uskraćivanje humanitarne pomoći".

Tim dokumentom naložio je i da VRS pažljivo odmerenim i promišljenim vojnim akcijama "stvori nepodnošljivu situaciju potpune nesigurnosti bez ikakve nade za opstanak i život za stanovništvo u Srebrenici i Žepi".

Karadžić je optužen za genocid nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana i progon njihovih porodica u danima pošto je VRS zauzela Srebrenicu, 11. jula 1995. Tokom unakrsnog ispitivanja svedokinje, Karadžić je rekao da je dokumente često "potpisivao bez čitanja, ako ih je pripremio neko od saradnika", i da je potpise stavljao i van kabineta. Njegova bivša sekretarica to je prihvatila kao tačno.

U glavnom iskazu, Mihajlovićeva je potvrdila autentičnost protokola i dnevnika koje je vodila o Karadžićevim susretima i telefonskim razgovorima, 1993-96, koji su u posedu tužilaštva.

Izjavila je i da je Karadžić sve svoje sastanke održavao "iza zatvorenih vrata" i da je nikada nije pozvao da vodi beleške.

U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je Mihajlovićevu pozvao da pregleda jednu od šest knjiga dokumenata sa njegovim potpisom koje je objavio "Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću" na čelu s beogradskim profesorima prava Smiljom Avramov i Kostom Čavoškim.

Ovlaš pregledavši jednu knjigu, svedokinja je potvrdila da su u njoj dokumenti iz Karadžićevog kabineta.

Napominjući da je te dokumente prikupljala njegova ćerka Sonja, Karadžić je rekao da je 1996. već "bio u planinama".

Mihajlovićeva je, na Karadžićevu sugestiju, rekla da on nije imao nacionalnih predrasuda, prihvativši kao ilustraciju za to njegove reči da je "u centru Pala ostala katolička crkva" i da mu je "frizerka bila Hrvatica".

Suđenje Karadžiću nastavlja se sutra, u četvrtak ujutro, iskazom sledećeg svedoka optužbe.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.

Predstavnik za štampu Euleksovog Specijalnog istražnog tima Juri Las rekao je ranije agenciji Beta da će Euleks na današnjoj sednici izvestiti o rezultatima istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Jeremić: SB UN treba da podrži svoje rezolucije

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić rekao je danas u Njujorku da su pregovori jedini način za postizanje trajnog rešenja za Kosovo i pozvao Savet bezbednosti da podrži rezolucije koje je usvojio.

Na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Kosovu, Jeremić je kazao da će o problemu predstavljanja Prištine na regionalnim sastancima biti razgovarano u narednoj rundi dijaloga, ali da to mora ostati "nedvosmisleno i eksplicitno" u skladu sa Rezolucijom 1244. "Tražimo od Saveta bezbednosti da podrži svoje rezolucije kao centralne u kontekstu dijaloga", rekao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je istakao da Srbija ostaje posvećena procesu dijaloga zato što je to, kako je kazao, "jedini legitimni mehanizam za prevazilaženje nesuglasica".

"Jedini način da se stvori izvodljivo, održivo i trajno rešenje kosovskog problema za strane jeste da iskreno pregovaraju jedne s drugima o svim otvorenim pitanjima", rekao je on.

Jeremić se ponovo založio da istraga o trgovini organima 1999. na Kosovu i u Albaniji bude vođena pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN jer samo tako može biti sveobuhvatna.

"U suprotnom, neki broj navodnih učesnika u tom ratnom zločinu mogao bi da ostane izvan domašaja pravde. Kad se radi o takvim stvarima u balkanskom kontekstu, mandat za istragu uvek daje Savet bezbednosti.

To treba uraditi ponovo ne zbog doslednosti već kako bi se osiguralo da istraga bude transparentna i rezultati budu podneti celom svetu", rekao je Jeremić.

Navodeći da Srbija ceni napore za postizanje konsenzusa u Savetu, Jeremić je najavio da će Srbija tražiti novu rundu konsultacija Saveta bezbednosti o tom pitanju.

On je podsetio da je Euleks, u slučaju transplatacije organa u prištinskoj klinici "Medikus", bio u stanju da izvede pred sud kosovske Albance, ali i da su dva glavna osumnjičena stranca napustila Kosovo i ne mogu biti izručena.

Jeremić je dodao da su neki od njih osumnjičeni za trgovinu organima pre, tokom i nakon sukoba na Kosovu i ocenio da je istraga Euleksa na samom Kosovu nedovoljna za mnogo toga što se navodno dogodilo izvan te teritorije.

Povodom situacije na severu Kosova koja ostaje krhka, Jeremić je podsetio da je Srbija nedvosmisleno osudila nasilje i pozvala na rešavanje problema kroz pregovore i na uzdržavanje od akcija štetnih za uspostavljanje sigurnog i bezbednog okruženja.

Ban: Nestabilno Kosovo utiče na dijalog

Potencijalno nestabilna situacija na Kosovu utiče na dijalog Prištine i Beograda, pod pokroviteljstvom EU, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi čitavog regiona, ocenio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun u najnovijem izveštaju o Kosovu, navodeći da status kvo ne može biti put ka trajnom rešenju kosovskog problema.

Ban u izveštaju navodi da su događaji na severu Kosova pokazali da status kvo kao način rešavanja kosovskog pitanja ne može biti put ka trajnom rešenju problema, već je za to potrebna snažna vizija kako ići napred i zajedničko angažovanje sa međunarodnom zajednicom.

U izveštaju koji obuhvata period od 16. oktobra prošle do 15. januara ove godine, Ban ističe da iako je došlo da smanjenja tenzija u poslednjem periodu, on i dalje ostaje zabrinut zbog nestabilne situacije i stalnog rizika od provokacija i eskalacija međuetničkih tenzija.

"Situacija na severnom Kosovu je i dalje napeta, prvenstveno zbog akcija koje su tokom prethodnog perioda preduzimali Priština, kosovski Srbi i Beograd", ističe se u izveštaju.

Ban ocenjuje i da potencijalno nestabilna situacija utiče na dijalog Prištine i Beograda, pod pokroviteljstvom EU, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi čitavog regiona.

Generalni sekretar je podsetio da je Savet EU 9. decembra prošle godine odložio odluku o davanju statusa kandidata Srbiji do marta 2012. i da su neke članice to direktno povezale sa situacijom na severu Kosova.

"Događaji iz poslednjeg tromesečja 2011. ponovo su pokazali da i dalje postoji rizik po mir i stabilnost u vezi sa kosovskim problemom, i da se sa tim suočavaju kako ljudi na terenu, tako i međunarodna zajednica", piše u izveštaju prvog čoveka UN.

On je, ipak dodao, da je dijalog u Briselu pokazao da je moguće postići dogovor o rešavanju praktičnih problema ljudi na terenu i pohvalio Beograd i Prištinu zbog obnavljanja dijaloga u teškim okolnostima.

"Upućujem pohvale i zbog pokazane volje da se razlike rešavaju na miran način", dodao je generalni sekretar UN.

On je izrazio zadovoljstvo napretkom postignutim tokom razgovora u novembru i decembu, ocenivši da postoji vidljiv napredak u sprovođenju prethodno postignutih dogovora.

"Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, iako još nije implementiran, predstavlja važan proboj koji može voditi punoj normalizaciji stanja na severu i uspostavljanju pune slobode kretanja", naveo je Ban.

Prema njegovim rečima, Priština i Beograd su u poslednje vreme pokazali da shvataju značaj pozitivne retorike, što se vidi iz izjava prištinskih lidera da se ostvari bolja komunikacija sa ljudima i liderima opština sa severa Kosova. "Takođe sam primetio i nedavne izjave lidera u Beogradu, koji ukazuju na potrebu nalaženja sveobuhvatnog i trajnog rešenja za Kosovo, isključujući mogućnost podela po etničkim linijama", ističe se u Banovom izveštaju.

On se osvrnuo i na najavljeni referendum o prihvatanju kosovskih institucija na severu Kosova zakazan za 14. i 15. februar, rekavši da za sada ostaje nejasno da li će biti održan, ali je podsetio da se Vlada Srbije javno izjasnila protiv održavanja referenduma.

Generalni sekretar je ukazao da postoji usporavanje u rešavanju problema raseljenih lica i pronalaženju nestalih, ocenivši da su ta dva pitanja od ključnog značaja za pomirenje.

"Nadam se da će po oba pitanja ove godine biti postignut napredak, za šta je potrebno da se udvostruče napori i poboljša neophodna saradnja", dodao je Ban.

On je pozvao SB UN da nastavi da pruža podršku ulozi UNMIK-a na Kosovu i dodao da je od velikog značaja da se sve inicijative međunarodne zajednice sprovode koordinisano i da budu u okviru rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Ban je pohvalio i ulogu Evropske unije, NATO i OEBS-a zbog saradnje sa UNMIK-om na Kosovu.

Ambasadori: Napeta situacija na Kosovu loša za dijalog

Ambasadori Nemačke, Velike Britanije i Francuske u UN ocenili su danas u Njujorku da napeta situacija na severu Kosova negativno utiče na dijalog Beograda i Prištine i pozvali obe strane na uzdržanost.

Ambasador Nemačke u UN Peter Viting na sednici Saveta bezbednosti posvećenoj situaciji na Kosovu osudio je postavljanje srpskih blokada na putevima na severu Kosova, kao i sve akte nasilja uperene protiv Kfora i Euleksa.

Nemački ambasador pozdravio je poziv predsednika Srbije Borisa Tadića da se uklone barikade i pozvao sve misije na Kosovu da nastave da sprovode svoj mandat.

"Važno je da region ima jasnu evropsku perspektivu, EU je snažan partner u pronalaženju trajnog rešenja", poručio je nemački ambasador.

Viting je naglasio da Nemačka "veoma ozbiljno shvata navode iz takozvanog Martijevog izveštaja" o trgovini organima kosovskih Srba i naglasio da ima puno poverenje u istragu koju predvodi specijalni istražitelj Klint Vilijamson.

Predstavnik Velike Britanije u UN Rik Barton pozdravio je dosadašnje napore Prištine i Beograda u obnovljenom dijalogu i najavio da će njegova zemlja i dalje pomagati Kosovo. On je pozdravio imenovanje slovenačkog diplomate Samuela Žbogara na mesto specijalnog izaslanika EU za Kosovo.

Britanski predstavnik naglasio je da "nema sumnje da su jačanje vladavine prava i poštovanje manjinskih prava prioriteti vlade Kosova" i da veruje da će ona sve učiniti da se na tim poljima postigne napredak.

On je dodao da je privrženost Kosova i Srbije dijalogu zanačajna i za njihov napredak ka članstvu u Evropskoj uniji. Naveo je da je prošla godina bila "dobra za Kosovo" i izrazio očekivanje da će vlada u Prištini i u 2012. nastaviti da sprovodi reforme.

"Mi verujemo da budućnost Kosova, kao i ostalih zemalja na Balkanu, pripada EU", rekao je Barton.

Zamenik šefa francuske misije u UN Martin Brijen ocenio je da je plan Martija Ahtisarija dobra osnova za integraciju severa Kosva. On je naveo da bi kosovski premijer Hašim Tači trebalo da uveri Srbe na Kosovu da svi zajedno imaju zajedničku budućnost.

Govoreći o nasilju na severu Kosova i postavljenju barikada, Brijen je naglasio da je takvo ponašenje neprihvatljivo.

"Naša pozicija je jasna: napad na vojnike Kfora i Euleksa je neprihvatljiv i oni ne mogu biti tretirani kao strana u sukob", rekao je Brijen.

On je pozvao na implementaciju svih postignutih dogovora Beograda i Prištine, posebno onog koji se odnosi na kontrolu graničnih prelaza.

Govoreći o istrazi o trgovini organima otetih kosovskih Srba, predstavnik Francuske rekao je da svi koji su odgovorni moraju da budu privedeni pravdi i dodao da podržava istragu koju predvodi Klint Vilijamson.

Visoki savet sudstva predložio je skupštini da za člana V S S izabere sudiju u Apelacionom sudu u Kragujevcu Miroljuba Tomića.

Državno veće tužilaca za zamenike javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložio je Vladimira Đorđevića i Miodraga Markovića, a u Osnovom tužilaštvu u Vranju Branislava Mihajlović, dok je Vesnu Ostojić predložio za zamenika tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predložen je Miroslav Rakić, dok su za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu predloženi Milena Pajić Simić i Bojan Prstojević.

Poslanici Srpskog pokreta obnove nisu učestvovati u radu parlamenta i tako će biti dok državnih funkcija ne budu razrešeni ministar Srđan Srećković i državna sekretarka Sanja Čeković.

Galić je naglasio da će Ministarstvo za infastrukturu pratiti stanje i preduzeti odgovrajuće mere za osiguranje bezbednosti brodova i saobraćaja.

Pratićemo situaciju i brodovi će nastaviti plovidbu kada se steknu uslovi za to, kazao je Galić i dodao su samo u Velikom Gradištu, na Dunavu usidrena 24 plovila. "Očekuje se da će plovidba biti ponovo moguća za desetak dana", kazao je on.

Anagažovana su dva leodolomca na Dunavu, u hidroenergetskom sistemu "Đerdap", kazao je on, a jedan od njih bi danas mogao da bude upućen i uzvodno do Golupca.

Kako je istakao Galić, potrebno je da se i u sekotru Beograda angažuje jedan ledolomac i to bi moglo da se dogodi danas u popodnevnim satima.

Prema njegovim rečima, taj ledolomac će stvoriti uslove da se normalno dostavljaju energenti za potrebe velikih sistema. Moguće je, dodao je, angažovanje još dva ledolomca na toku Dunava kroz Vojvodinu, što je u nadležnosti Direkcije za vode Srbije.

"Preduzećemo sve mere da se u što kraćem roku omogući plovidba, kako bi se umanjili gubici privrede koji mogu da nastanu zbog toga", kazao je pomoćnik minstra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe u Srbiji Pavle Galić.

U izveštaju se navodi da još nije jasno da li će referendumu o prihvatanju kosovskih institucija u srpskim opštinama na severu Kosova biti održan.

"Delimično kao posledica stavova i akcija Prištine, kosovskih Srba i Beograda, situacija na severu Kosova i dalje je napeta i potencijalno nestabilna, uveliko utičući na sadašnji politički diskurs. To se takođe odražava na dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, kao i na razgovore o evropskoj perspektivi regiona", ocenio je Ban Ki Mun u izveštaju.

Generalni sekretar UN podsetio je da je Evropski savet 9. decembra odluku o davanju statusa Srbiji kandidata za članstvo u EU odložio za mart 2012, pri čemu su neke zemlje to pitanje vezale za situaciju na severu Kosova.

"Optimističke pretpostavke da bi trajna rešenja mogla da proisteknu iz status kvoa bez snažne vizije za napredovanje i zajedničkog angažovanja međunarodne zajednice, opovrgava dinamika na terenu, posebno na severu Kosova", navodi Ban Ki Mun u izveštaju.

Iako su se tenzije smanjile krajem izveštajnog perioda, i dalje sam zabrinut zbog nestabilne situacije koja nosi kontinuirani rizik od provokacija i eskalacije međuetničkih tenzija, ukazao je generalni sekreta UN.

Istovremeno, dijalog u Briselu uz posredovanje Evropske unije pokazao je da su praktični dogovori za ublažavanje svakodnevnih problema na Kosovu dostižni, ocenio je Ban Ki Mun u izveštaju i pozdravio nastavak dijaloga u teškim okolnostima.

"Zadovoljan sam nekim pozitivnim rezultatima razgovora iz novembra i decembra i sada je vidljiv napredak u primeni prethodno postignutih dogovora. Sporazum o integraisanom upravljanju prelazima, iako još nije primenjen, predstavlja važan proboj koji može da dovede do potpune normalizacije sitaucije na prelazima na severu i uspostavljanja pune slobode kretanja širom severa", ocenio je Ban.

On je pozdravio i nedavne izjave lidera u Prištini o potrebi za uspostavljanje bolje komunikacije sa stanovništvom i liderima na severu Kosova, kao i izjave lidera u Beogradu koji ističu potrebu za sveobuhvatnim rešenjem za Kosovo i odbacuju mogućnsot podele po etničkim linijama.

"Međunarodna zajednica treba da podrži napore obe strane da pokažu snažno liderstvo u prevazilaženju prepreka u komunikaciji i međuetničkom poverenju", istakao je Ban Ki Mun u izveštaju koji je predstavio njegov pomoćnik.

Ban Ki Mun je u izveštaju izražava zabrinutost zbog sporog napretka u dva ključna pitanja - povratka raseljenih i utvrđivanja sudbine nestalih.

"Nadam se da će članice Saveta bezbednosti pojačati poruke Unmika da je vreme za smelost, hrabrost i pragmatizam neophodan za postizanje trajnog mira i stabilnosti", naveo je u izveštaju generalni sekretar UN.

Kad je reč o blokadama na putevima na severu Kosova, u izveštaju se podseća se da je nakon incidenta u Jagnjenici predsednik Srbije Boris Tadić pozvao na uklanjanje barikada.

Iako se s tom porukom nisu složili neki lokalni lideri na severu, posebno oni koji pripadaju srpskim opozicionim strankama, ostali su je poslušali, piše u izveštaju.

Uz poruke Beograda i međunarodne zajednice, intervencije Unmika na terenu ponovo su pokazale da značajno doprinose ponovnom uspostavljanju slobode kretanja za Kfor na severu Kosova, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da se Srbi na severu Kosova i dalje protive da Euleks prevozi kosovsku graničnu policiju i carinike na prelaze Jarinje i Brnjak.

Kad je reč o referendumu o prihvatanju kosovskih institucija koji su vlasti srpskih opština na severu Kosova zakazale za 14. i 15. februar, ostaje nejasno da li će on biti održan.

Podseća se da se srpska vlada javno protivi održavanju referenduma koji smatra da je nepotreban i izvan ustavnih ovlašćenja opštinskih vlasti, kao i neki kosovski Srbi u centralnom i južnom delu Kosova.

Ban Ki Mun takođe navodi da su prištinski zvaničnici zauzeli pomirljiviju retoriku prema severu, da je kosovski premijer Hašim Tači izrazio spremnost da se sastane s kosovskim Srbima sa severa i da je za integraciju i primenu Ahtisarijevog plana.

Ostaje ključno da inicijative međunarodnih aktera koji deluju u okviru UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti budu koordinisane u interesu održanja mira i stabilnosti na Kosovu, istakao je generalni sekretar UN.

U delu izveštaja koji je podneo Euleks, ukazuje se da ta misija namerava da pojača vladavinu prava na severu Kosova koja je ugrožena bezbednosnom situacijom.

Navodi se i da je Klint Vilijamson u oktobru 2011. preuzeo dužnost glavnog tužioca Euleksa i da je odmah posetio Prištinu, Beograd i Tiranu, gde je dobio punu podršku za svoj rad.

Na protekle dve sednice sudija izveštač u prisustvu advokata, tužilaštva i dvojice osuđenih, Slobodana Đurovića i Bojana Gudurića, upoznao je sudsko veće sa svim bitnim pojedinostima devetomesečnog suđenja, prvostepene presude zagrebačkog Županijskog suda i žalbama koje su podnete.

Na tu presudu iz novembra 2010. žalili su se i advokati i Kancelarija za suzbijanje koprupcije i organizovanog kriminala, nezadovoljni izrečenim kaznama.

Optužba je nezadovoljna pravnom kvalifikacijom presude, u kojoj je odbačena optužba da je ubistvo počinila zločinačka organizacija koja je planirala i ubistva poslovnog čoveka Hrvoja Petrača i njegovog sina Novice.

U presudi nije prihvaćena ni tvrdnja da je Pukanić likvidiran kako bi bio sprečen da piše o poslovima kriminalnih grupa povezanih s duvanskom mafijom.

Na suđenju nije otkriven motiv ubistva, ni krajnji naručilac.

Uz tvrdnju da njihovi klijenti nisu krivi, advokati Roberta Matanića osuđenog na 33 i Đurovića, osuđenog na 15 godina zatvora, smatraju da su njih dvojica i protivzakonito pritvoreni zbog čega njihove žalbe razmatra i Ustavni sud.

Smatraju da je njihova ustavna prava povredio županijski sud koji nije doneo rešenje o produženju pritvora, zbog čega su od kraja oktobra 2011. nezakonito u pritvoru.

Kako Vrhovni sud još nije potvrdio prvostepenu presudu, oni i dalje nisu na odsluženju dosuđene kazne nego u pritvoru, koji je mogao trajati najviše tri godine od hapšenja.

Pukanić i Franjić ubijeni su 23. oktobra 2008. godine u centru Zagreba eksplozivom koji je u dvorište Nacionala dovezao Željko Milovanović, dok je Bojan Gudurić u rezervi čekao sa snajperom.

U roku od sedam dana u saradnji hrvatske i srpske policije uhapšeni su skoro svi učesnici, dok je Gudurić uhapšen u februaru 2009 u Banjaluci, a Milovanović krajem maja te godine u Beogradu. Gudurić je naknadno uključen u suđenje, a Milovanoviću se u Zagrebu sudilo u odsustvu, s obzirom da mu se uz Sretena Jocića i Milenka Kuzmanovića sudi u Beogradu.

Šestorka je osuđena na ukupno 150 godina zatvora.

Najveću, maksimalnu kaznu od 40 godina dobio je Milovanović kao neposredni izvršilac. Robert Matanić, koji je po optužnici okupio zločinačku grupu, osuđen je na 33 godine.

Zbog pomaganja u ubistvu njegov rođak Luka Matanić i zajednički prijatelj Amir Mafaljani dobili su po 16 godina zatvora, a Bojan Gudurić 30 godina. Slobodan Đurović osuđen je na 15 godina zbog optužbi da je bio veza ubica s Jocićem.

Ističući da je u Banovom izveštaju konstatovan napredak u dijalogu Beograda i Prištine, Jeremić je rekao da je Srbija i dalje posvećena tom procesu jer je to jedini legitimni mehanizam za prevazilaženje razlika.

"Traganje za ishodima izvan okvira pregovora je beskorisno i kontraproduktivno", poručio je Jeremić, ističuhi da su pregovori u dobroj veri jedini način za postizanje održivog rešenja.

On je naveo da je predsednik Srbije Boris Tadić više puta rekao da rešenje za Kosovo mora da obezbedi međunarodne garancije koje će osigurati interese Srbije u pokrajini - i to tako što će obezbediti realistično rešenje za sever Kosova, zaštitu za srpske enklave u južnom delu Kosova, očuvanje srpskog identiteta i verskog nasleđa širom pokrajine i rešenje za imovinska pitanja.

Govoreći o pitanju regionalnog predstavljanja Prištine, Jeremić je rekao da Srbija nikada nije nameravala da spreči da se čuje nečiji glas, uključujući i glas Prištine, ali da to mora biti eksplicitno i nedvosmisleno u skladu sa rezolucijom 1244. Šef srpske diplomatije osvrnuo se i na deo Banovog izveštaja koji se tiče istrage o navodima o trgovini ljudskim organima, konkretno "slučaja Medikus".

On je podsetio da Euleks ne može da sa maksimalnim kapacitetom funkcioniše izvan Kosova i da nema odgovarajući mandat koji bi joj omogućio sprovođenje sveobuhvatne istrage.

"Samo istraga sprovedena pod okriljem Saveta bezbednosti to može da obezbedi" , poručio je on, upozorivši da bi u protivnom mnogi za koje se sumnja da su akteri ilegalne trgovine ljudskim organima mogli da ostanu izvan dometa pravde.

"Kada je reč o takvim pitanjima na području Balkana mandat za istragu je uvek bio poveravan Savetu bezbednosti. Tako treba da bude i ovog puta - ne samo zbog doslednosti, već da bi se osiguralo da istraga bude transparentna i odgovorna pred celim svetom", istakao je Jeremić.

Naglasivši da Srbija pozdravlja ranije pokušaje da se u SB postigne konsenzus o tome kako da istraže ovi navodi, on je rekao da će Srbija tražiti nove konsultacije o tome u okviru ovog tela.

"Ne smemo se predavati ni sa moralnog ni sa aspekta ljudskih prava. Srbija će tražiti novu rundu konsultacija o tome u Savetu bezbednosti", istakao je srpski ministar.

Jeremić je takođe rekao da se Srbija slaže sa ocenom generalnog sekretara da najnoviji događaji u vezi sa privatizacijom na Kosovu izazivaju veliku zabrinutost.

On je podsetio da su prištinske vlasti formirale Kosovsku agenciju za privatizaciju koja je silom preuzela funkcije institucije koju je 2002. formirao UNMIK, a koja je obezbedila fondove za isplatu kompenzacija prvobitnim vlasnicima posle privatizacije srpskih preduzeća.

Jeremić je podsetio da Ban u izveštaju konstatuje da je proteklih meseci zabeleženo "značajno slabljenje zaštite privatizacionih fondova" i ograničavanje međunarodne uloge u nadgledanju privatizacije.

On je naveo podatak da se "približno četvrtina milijarde vera nalazi u bankama različitim državama članicama UN " i da je velika verovatnoća da će Kosovska agencija za privatizaciju pokušati da obezbedi pristup tim sredstvima.

"Finansijske institucije koje drže ove depozite ne smeju da ih oslobode pre nego što bude postignut sporazum. Ovo je veoma ozbiljno pitanje odgovornosti i nećemo se ustezati od toga da iskoristimo sve pravne mehanizme koje imamo kako bismo zaštitili naša prava na imovinu", istakao je Jeremić.

Prema njegovom mišljenju, ovo pitanje hitno zahteva pažnju SB UN.

"Potezi 'Kosovske agencije za privatizaciju ' predstavlajju uzurpiranje ovlašćenja i jurisdikcije institucije koju su formirale UN. Time bi se mogao napraviti presedan sa ozbiljnim posledicama za sve mirovne operacije UN", upozorio je on.

Govoreći o situaciji na sveru Kosova, Jeremić je rekao da je ona i dalje nestabilna zbog pokušaja da se unilateralno promeni realnost na terenu, kršenjem rezolucije 1244 i protivno volji većinskog srpskog stanovništva.

Srpski ministar je, međutim, upozorio da je, kao i u ranijim periodima, i sada bilo više incidenata uperenih protiv Srba u južnom delu Kosova, i u tom kontekstu posebno pomenuo slučaj u selu Dobruša u opštini Istok naseljenom većinom Albancima.

Jedna, intreno raseljena srpska porodica došla je da posle mnogo godina prvi put obiđe svoju napuštenu imovinu, rekao je Jeremić, navodeći da ih je dočekao sused Albanac.

"Ubrzo nakon toga, on je, kako nas informiše (Banov) izveštaj otvorio vatru na troje Srba povratnika iz automatske puške , usmrtivši jedno lice, a ranivši dvoje", ukazao je Jeremić, upozorivši da su srpska sveta mesta i groblja i dalje meta vandalskih napada.

On je, nakon sastanka sa Kuperom u Beču koji je deo redovnih aktivnosti na pronalaženju rešenja za regionalno predstavljanje Prištine, u izjavi Tanjugu rekao da su napravljeni pozitivni pomaci i da je Beograd pokazao da je za pronalaženje obostrano prihvatljivog i krativnog rešenja.

Zbog toga, dodao je Stefanović, međunarodna zajednica u narednim danima treba da pokrene pune aktivnosti prema Prištini "kako bi se pomerili sa ove tačke, pronašli rešenja, a samim tim omogućili i skori nastavak dijaloga Beograda i Prištine".

"Jasno je ko sada treba da pokaže konstruktivnost i da odustane od maksimalističkih zahteva i rigidnog pristupa dijalogu", rekao je šef beogradskog tima u dijalogu sa Prištinom.

Prema njegovim rečima, jasno je da u narednim danima predstoje žive aktivnosti i razgovori međunarodne zajednice i Prištine, ali važnije od toga je što je Srbija pokazala aktivna pristup dijalogu, izrazitu diplomatsku dinamiku i predlaganje novih rešenja.

"Sada ostaje da se vidi kakav će biti rezultat razgovora međunarodne zajednice sa Prištinom", naveo je Stefanović.

On je odrečno odgovorio na pitanja da li Priština može da presudi u odluci o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU i da li je Srbiji postavljan ultimatim da do kraja nedelje pronađe rešenje za regionalno predstavljanje da bi dobila status.

"Priština nije ta koja može da odluči o procesu integracija Srbije", rekao je Stefanović.