Ovu veliku opasnost po plovne objekte, kao i one usidrene uz obalu, trenutno otklanjaju tri broda, koji danonoćno lome led od ušća pa do 20 kilometara dalje ka Obrenovcu.

Reporteri Pressa uverili su se na licu mesta kako brod „Aleksandar", uz „Kablar" i „Topčiderku", oslobađa plovni tok Save mrveći led pred sobom.

Svaki brod je ledolomac

Naš domaćin na „Aleksandru", kapetan Žika Mitrović, priča da više od 40 godina upravlja brodovima, ali da ne pamti kada je Sava toliko zaledila.

- Kada je led, recimo, debljine tri do pet centimetara, onda može da ga lomi i čamac. Ali ako debljina leda dostigne pola metra, u tom slučaju mora da se angažuje pravi ledolomac. Led koji trenutno lomimo debljine je oko 25 centimetara - kaže Žika, i dodaje da je posada danonoćno na brodu jer je bolje razbijati led dok je još tanak.

- Ako pak budemo čekali da on postane debeo pola metra, onda razbijanje postaje problem. Ovaj brod je težak 60 tona, ima dva motora i, što je najbitnije, ima šotele, to je neka vrsta penti, koje onemogućavaju da se propeleri zaglave u ledu - objašnjava kapetan Žika, ističući da još nema potrebe za pravim ledolomcima jer brodovi koji su trenutno angažovani drže situaciju pod kontrolom.

- Ranijih godina reke su češće ledile, ali poslednji put je ovakva situacija bila ovako alarmantna davne 1985. godine. I tih godina Sava je poslednja ledila, ali ove zime nas je baš iznenadila. Potez kod Ade Međice je trenutno najkritičniji, tako da najviše vremena provodimo tu, a od Ostružničkog mosta radi drugi brod. Mi lomimo led i onda ga prirodni tok reke nosi - kaže kapetan Žika.

Direktor JVP „Beograd-vode" Miloš Milovanović kaže da u ovom trenutku ne postoji opasnost od poplava jer je nizak vodostaj i da imaju kapaciteta da se uspešno izbore sa ledom.

- Po ceo dan led se lomi brodovima. Trude se da ga razbiju na sitne delove kako se ne bi pravili čepovi na rekama, čime se stvara opasnost od poplava. Led se lomi da bi se pomoglo vlasnicima splavova da što bolje prevaziđu njegovo kasnije topljenje - rekao je Milovanović.

Očekivano je, prema njegovim rečima, da topla voda ispuštena iz obrenovačke elektrane otopi led na Savi već na minus pet stepeni Celzijusa, što će se najverovatnije desiti već sredinom sledeće nedelje. I pored toga, brodovi će u narednih desetak dana biti maksimalno angažovani.

Minirali sante 1984.

- Ne pamti se ovoliko leda ni na Dunavu od 1984. godine, kada je bio zaleđen, a tada su se sante minirale. Ne verujem da će to sada biti moguće zbog objekata koji se nalaze uz obalu - rekao je Zoran Matić, pomoćnik direktora JVP „Beograd-vode", i apelovao na građane da nikako ne šetaju po zaleđenoj reci iako je led deblji od 10 centimetara, kao i da svi vlasnici splavova blagovremeno razbiju led oko svojih plovnih objekata.

Inače, JVP „Beograd-vode" juče je proglasilo redovnu odbranu od zagušenja ledom na reci Dunav, kao i vanrednu odbranu od zagušenja ledom na rekama Savi i Kolubari. Prema podacima RHMZ, na Dunavu, nizvodno od Zemuna, led pokriva od 40 do 60 odsto površine reke, a na Savi više od 60 odsto. 

Vladimir Veljković (70) kaže da će svakodnevno provoditi večernje sate u klubu za penzionere.

- Drago mi je što su i u našem kraju, koji većina smatra za „slepo crevo", otvorili nešto za nas najstarije. Planiram da provodim ovde dobar deo dana, posebno kada je napolju mraz, i da uživam u društvu svojih vršnjaka - priča Vladimir.

Prvi klub za penzionere u ovom najvećem naselju opštine Grocka posetili su gradonačelnik Dragan Đilas i zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić. Đilas je podsetio da su u ovom delu grada izgrađeni i novi vrtić i osnovna škola, a sada su svoje mesto dobili i najstariji žitelji Kaluđerice.

- Pokušali smo da nađemo adekvatan prostor za izgradnju boravka za penzionere i na kraju smo rešili da na zgradi Doma zdravlja napravimo još jedan sprat. On je zaista prelep, a cilj je da stariji sugrađani ne životare već da uživaju u svakom danu. Nastavićemo i dalje tako da radimo, nepotrebne su velike reči, dela govore umesto njih - ukazao je Đilas.

Krkobabić je istakao da je otvaranjem ovog dnevnog kluba za penzionere grad Beograd ispunio dugogodišnje zahteve žitelja Kaluđerice.

- U situaciji kada se u celoj zemlji mnogo toga zatvara, mi otvaramo jedan klub, mesto gde stariji mogu da se okupljaju, druže i žive aktivno. Pred njima su lepe godine i biće još bolje - obećao je Krkobabić.

Novootvoreni klub u Kaluđerici broji oko 250 članova, a dnevni kapacitet je 50 korisnika. Kako se klub nalazi na trećem spratu Doma zdravlja, do njega se dolazi panoramskim liftom prilagođenim i za osobe sa invaliditetom. Klub je otvoren radnim danima i radi u dve smene, u periodu od 8 do 20 časova, kao i subotom od 9 do 14. U klubu će biti radno angažovani domaćica kluba, pomoćnik domaćice i socijalni radnik.

- Nisam izabrala da živim na ulici, ali sam tu ostavljena - drhvatim glasom počinje svoju priču Živkica, koja je zamolila da je oslovljavamo tim imenom kako bi zaštitila svoj identitet. Ona je trenutno jedna od 16 štićenika koji su spas od mraza i vejavice ovih ledenih dana pronašli u beogradskom Prihvatilištu za decu i omladinu. Prema grubim procenama, u glavnom gradu je ugroženo oko 400 dece.

Mraz doveo Živkicu

- Roditelji su oko Nove godine pobegli u inostranstvo i ostavili me potpuno samu da živim na ulici, da se borim za život. Spavala sam po klupama, u parkovima, ostavljena od najbližih. Pokušavala sam na sve moguće načine da se ugrejem i da pojedem nešto kako bih dočekala naredno jutro. Nisam znala gde da idem, ni gde da spavam. Najteže mi je bilo što sam sama. Od dece na ulici sam načula da u gradu ima nekoliko mesta gde možete dobiti odeću, toplo jelo i kupatilo da se okupam. Pre tri dana uspela sam da pronađem ovo prihvatilište. Sada spavam u toplom, redovno se kupam i imam čistu odeći i ručak, a za vikend smo išli i u bioskop - priča Živkica.

Danijela Stojković, rukovodilac prihvatilišta, kaže da poslednjih dana spas od hladnoće potraži i po 30 dece koja žive na ulici.

- Naš tim je 24 sata dostupan svoj deci kojoj je potreba pomoć otkako su krenuli ovaj mraz i hladni dani. Kapacitet nam je 16 kreveta, ali dnevno kroz našu ustanovu prođe oko 30 mališana kojima pružamo sve, od toplog obroka do saveta kako da prežive na ovom minusu - kaže Danijela.

Niko neće biti ostavljen na ulici

Zbog najavljenih temperatura i do minus 25, nadležni iz gradske uprave osmislili su operativni plan delovanja u toku vanredne situacije, koji je gradonačelnik Dragan Đilas prezentovao juče na radnom sastanku čelnim ljudima gradskih ustanova u sistemu socijalne zaštite. Đilas je obećao da će Beograd učiniti sve da oni koji su najugroženiji, siromašni, stari i bolesni, ne trpe posledice hladnoće u uslovima vanredne situacije, koja je proglašena na teritoriji cele Srbije.

- Beograd će učiniti sve da se Beograđanima koji i u normalnim uslovima imaju težak život maksimalno pomogne i da se smanje rizici od nesreća. Niko neće biti ostavljen na ulici i vraćen. Svima koji potraže bilo kakvu vrstu pomoći grad će izaći u susret - istakao je Đilas.

Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika, napomenuo je da je u Prihvatilištu za stara i nemoćna lica trenutno zbrinuto 157 ljudi, kao i da će u Domu "Drinka Pavlović" biti obezbeđeno dodatnih 20 ležajeva za potrebe hitnog zbrinjavanja.  

Oko pola metra snega na krovu zgrade u Svetogorskoj ulici nije uplašilo pet mladih volontera, koji su juče, po pozivu jedne od stanarki, za manje od sat vremena lopatama uklonili ovu smetnju.

Osmeh kao nagrada

Ovo nije jedini poduhvat kojim se ovi mladići mogu pohvaliti jer poslednjih nekoliko dana neprekidno pomažu ljudima koji nisu u stanju sami da očiste sneg. Njihov motiv nije novac već zadovoljstvo koje nalaze u pružanju pomoći ljudima.

- Najveći razlog zbog kojeg ovo radimo jeste onaj osećaj koji imate kada pomognete nekome. Kada vidimo nekoga da, na primer, sam čisti ulaz, a pritom nije u stanju da završi taj posao, mi dođemo i očistimo to za pet minuta. Osmeh na licima tih ljudi, koji nam govori koliko smo im pomogli, najbolja je nagrada i najveće zadovoljstvo za nas - priča Branislav, koji je sa kolegama čistio ulaze, parking mesta i prilaze. Kako kaže, u ovoj situaciji nije mogao da zamisli način na koji bi kvalitetnije potrošio svoje slobodno vreme.

Njegov kolega Nikola, student prava, kaže da neki njegovi drugari sa prezirom gledaju na to što on radi, i to još besplatno, ali da mu to ne smeta.

Neophodna pomoć

Na krov trospratnice u Svetogorskoj ekipa volontera popela se na poziv Olivere Vidović, koja živi na trećem spratu i u čijem bi stanu topljenje snega izazvalo poplavu i pucanje plafona.

- Oduševljena sam ovim mladićima koji su došli da mi pomognu. Nema ko da čisti sneg, muž mi je bolestan, prethodnih godina sam zaustavljala komunalne ekipe, sad ih ne vidim jer su verovatno preopterećeni. Da nema ovih mladih momaka, zaista ne bih znala šta da radim - navela je Olivera.

Prema rečima koordinatora volonterskog servisa opštine Stari grad Milana Cerovca, više od 20 volontera svakodnevno pomaže najugroženijim građanima. Na teren se izlazi po pozivu, a radno vreme servisa produženo je do 18 časova, kako bi izašli u susret što većem broju građana. 

Ekipa u kratkoj pauzi između dve intervencije ima samo nekoliko minuta za odmor i šolju toplog čaja, taman dovoljno da se ispiše potrebna papirologija i opet u akciju. Gotovo filmski, poput glumaca u televizijskoj seriji "ER" ("Hitna služba"), ekipa koju čine doktorka Biljana Đurić, medicinski tehničar Zoran Stanković i vozač Dragan Gajić kreće na upravo primljen poziv. Jedna sugrađanka je prijavila da mladić leži na trotoaru kod dolaznog perona BAS-ove stanice. Iako je napolju ekstremno hladno, Biljana, Zorana i Dragan se ni za trenutak nisu požalili, mada priznaju da se rad na minus 13 stepeni dosta razlikuje od intervencija koje se obavljaju u povoljnijim vremenskim uslovima.

- Prolazno vreme ekipe je bolje kada su vremenski uslovi povoljni. Sneg i poledica otežavaju kretanje, ali, uprkos tome, stižemo na svaki poziv. Dešavalo se da zbog snega sanitarno vozilo ne može da priđe povređenom. Takav slučaj imali smo u toku dana na Prokopu, gde je radnik povredio nogu, pa su kolege morale skoro 100 metara da ga na nosilima nose do vozila - priča Biljana, koja već 12 godina radi kao specijalista interne medicine u Hitnoj pomoći. Iako su napolju ledeni dani, Biljana kaže da im to ne smeta dok rade, pogotovo kada se intervencija uspešno završi.

- Kada vam kolega javi da je uspešno završena reanimacija na minus 12 stepeni ili uspešno saniran otvoren prelom dečaku na ulici, kada znate da na ovom minusu može da iskrvari za manje od 10 minuta, to vam daje snage da jurite na teren i pomažete ljudima - objašnjava Biljana dok se jedno od 22 vozila iz prve smene, u kojem se nalazimo, parkira na mestu nesreće. Na sreću svih nas, prizor koji smo zatekli nije bio strašan. Mladić N. P. (20) izgubio je svest i glavom udario u beton, ali je, na sreću, prošao bez vidnih povreda. Nakon detaljnog pregleda u kolima Hitne pomoći N. P. je prevezen u Urgentni centar.

Sve mašine, ali i raspoloživo ljudstvo neprestano ratuju sa mećavom. Zaposleni u javnim službama često ne stižu da spavaju, ručaju i, kako sami kažu, čak ni do toaleta da trknu.

Zaboravio na kuću

Jedan od 2.000 požrtvovanih službenika koji daje sve od sebe da grad funkcioniše što bolje u ovim teškim uslovima jeste Slavko Knežević (34), radnik JKP „Zelenilo Beograd".

Slavko u svom kamionu sa raonikom ili, kako neki to vozilo zovu - „grtalici" ovih dana provodi i po deset sati, pokušavajući da omogući sugrađanima prohodne saobraćajnice i koliko-toliko normalan put do posla. Kako kaže: „Sizifov je to posao jer priroda je nesalomiva"...

- Čini se ponekad da snegu ne možeš ništa. To ti je kao borba sa vetrenjačama. Sad još i ide nekako, ali kad krene sneg da sipa kao da ga lopatama bacaju, sav posao se čini uzaludnim. Prođeš jednom ulicom, ali već nakon pet minuta ponovo je zavejana kao da nikad tuda nisam prošao. Ali, šta ćeš, bolje i tako. Da ne prolazimo, ko zna šta bi tek bilo... - počinje Slavko priču.

Otkad je pao sneg, kaže, zaboravio je i kako mu kuća izgleda. Za njega, ali i za sve njegove kolege koji ratuju sa vremenskom nepogodom, san je privilegija. Provode u kamionima po ceo dan.

- Kad je bila ona prva mećava, bio sam na poslu 20 sati. Nemaš vremena da odeš u toalet, o kupanju i da ne govorim. Kašikom nisam jeo već nekoliko dana. Pozovem kolegu da dođe da me odmeni i onda odem na brzaka nešto da pojedem, tek onako usput. Popijem kafu, čisto da ostanem budan, pa hajde Jovo nanovo - dodaje Slavko, bacajući na asfalt kalcijum-hlorid, budući da so na temperaturi od -11 nema više nikakvo dejstvo i ne otapa sneg.

Porodica u novčaniku

Iako vremenske neprilike svakog čoveka teraju put kuće, Knežević nijednog trenutka nije pomislio da „dezertira" i da se vrati u topao dom. Slika njegove porodice u novčaniku mu je najveći motiv i podrška.

- Kad vidim ovaj kijamet, nekad poželim da sam rođen na Havajima. Ali, onda primetim koliko se ljudi muče, kako ne mogu da isparkiraju svoje automobile, kako se bore sa ovim snegom, odmah mi je jasno da njima nema ko da pomogne osim nas, dežurnih službi. Kod kuće imam troje dece, dva dečaka i ćerku. Svestan sam da svi ljudi koje sretnem na ulici imaju svoje porodice i svoje obaveze, a mi smo tu da im obezbedimo normalan život u ovim nenormalnim uslovima - priča Slavko, ističući da će se osetiti kao pobednik tek kada vidi da su sve ulice u gradu apsolutno prohodne. 

Štab je juče, između ostalog, preporučio toplanama da podignu temperaturu stanova kako građani ne bi povećavali potrošnju struje dogrevanjem. Takođe, svi Beograđani ukoliko budu imali zdravstvenih problema ili im budu potrebni lekovi, hrana ili nešto drugo mogu da se jave na telefone 93 i 985 i gradske službe će nastojati da im pomognu.

- Pozivam građane da se jave na te telefone ukoliko im zatreba neka pomoć. Svima ćemo nastojati da pomognemo - poručio je gradonačelnik Dragan Đilas. On je zahvalio svima koji su pomogli da u Beogradu život normalno teče - pripadnicima vojske, policije, službama i privatnim firmama koje su dale mehanizaciju, i pozvao i ostale da ustupe svoju mehanizaciju jer je svaka pomoć u ovakvoj situaciji dobrodošla.

Živorad Anđelković, pomoćnik gradonačelnika Beograda, ocenio je da je Štab utvrdio prioritete i odluke koje su neophodne kako bi Hitna pomoć, Vatrogasno-spasilačke brigade i komunalna policija pomogli bolesnicima kojima je neophodan odlazak kod lekara ili terapija.

- Sva komunalna preduzeća su angažovana na čišćenju snega i stvaranju uslova za funkcionisanje grada, a potom će obavljati svoje osnovne delatnosti. Radnici komunalnih preduzeća pomagali su sugrađanima tako što su im izlazili u susret i van svojih nadležnosti - istakao je Anđelković.

Komunalna policija otvorila je telefonske linije na koje mogu da se jave najstariji sugrađani koji nisu u mogućnosti da izađu iz svojih domova. Komunalni policajci će im pomagati i u kupovini osnovnih životnih namirnica i lekova, a telefoni 2435-349 i 2432-482 otvoreni su 24 sata.

Odlukom načelnika policije grada, pored redovnih zadataka, policijski službenici pomagaće građanima na svim važnim raskrsnicama u gradu, a ako bude potrebe, pomagaće i vozačima čija vozila ostanu zaglavljena u snegu.

- Obaveza je i gradskih opština da angažuju po 50 ljudi koji će uvek biti na terenu - precizirao je Anđelković.

Beogradski triatlon: otišao sam do stanice, čekao pola sata, vratio se do podruma po skije.

Podrška građana

Koliko pobožnih ljudi u ovo pasje vreme - krste se gledajući kako forsiram zavejanom ulicom Jurija Gagarina na Novom Beogradu, zalamam kod buvljaka i grabim ka Sava centru.

- Bravo, majstore - dobacuju likovi iz automobila. Začudo, niko ne trubi u znak ljutnje već pozdrava. Osokolio sam se, prelazim u srednju traku - vidi me mama, pretičem!

- Alal ti vera, sine - otpozdravljam gospođama u mimohodu kroz prtinu.

Povezao bih ih, majke mi, ali i sam jedva stojim na skijama. Letim Brankovim mostom. Dobro, to letim uzmite sa rezervom, ali taljigam, a samo to je važno na kraju krajeva. Razmišljam da detetu otkažem ekskurziju na Divčibarama i odvedem ga na Zeleni venac. Terazije su moj teren. Zbunjeni saobraćajac ne veruje šta mu ide u susret. Alberto Tomba, druže, Alberto Tomba.

Za njegovo i moje dobro najbolje je da ne pokušava da me zaustavi. Ukočio bih negde kod Slavije, sa sve organom javnog reda i mira u naručju...

Kad je već pomenuh, eto i Slavije. Pit-stop - pljuga i malo poziranja za oduševljenu masu. Momak vadi foto - aparat i slika. Žene uzdišu. Da je koji stepen toplije, pao bi tu i neki „brus" za uspomenu.

- Vidi, skijaš usred grada - došaptavaju se devojčurci modrih noseva i suknjica u deficitu...

Spreman sam za poslednju etapu. Najopasniju, svakako, ali takvi smo mi ekstremni gradski sportisti - spust niz Nemanjinu.

Spust niz Slaviju

- Bežiii - prekrstio sam se, poslao ženi emotivnu poruku posle ko zna koliko godina i krenuo.

- Molim te, bože, samo da je zeleno na raskrsnici sa Kneza Miloša - mislim se dok skijam u slobodnom stilu.

Da je država pametna da ulaže u ovakve sportske nade. Da je vozač 83 pametan pa da malo uvuče retrovizor, čini mi se moj je il' božji.

Slalom između bandera, briljiram, nisam srušio nijednu... Još jedan saobraćajac. Razmahao se ko da naručuje turu. Možda se znamo, pa pozdravlja?! Nemam vremena da stajem i proveravam. Nek mi zapiše tablice ako je nešto nejasno... Poslednja krivina pred ciljnu ravninu. Redakcija - stižem prvi! Portir me gleda u čudu. Nije loša brlja, prijatelju, stvarno sam na skijama... Prva pobeda u ovogodišnjoj sezoni - četiri beogradske skakaonice! Svi ekstremiteti na broju - malo li je?! Nek posle neko kaže da je snegu mesto samo na razglednici i planinama... 

- Velike su gužve, ne možemo da se probijemo. Ni vozači neće da nas propuste, iako bi trebalo da imamo neku prednost... Šta čovek da očekuje, neće ni Hitnu pomoć da puste, a ne nas koji čistimo sneg - priča Milenko Stepanović, vozač „Man" kamiona iz „Beograd puta".

Čak i ogromni kamion, težak nekoliko tona, u ovakvim ekstremnim ulovima proklizava. Ipak, mašina ujedno i sklanja sneg i posipa so. Sve jednim klikom na dugme iz kabine. Ali na minus osam, gde se juče zaustavila živa u termometru, so više ne topi sneg. Tada se baca so i kalcijum-hlorid, koji deluje do - 15. Na većoj hladnoći - pomoći nema.

- Nemamo vremena ni da jedemo. A radimo smene od po 12 sati. Vozila se praktično i ne gase kada su ovakve situacije, sve što imamo od opreme i ljudstva angažovano je na raznim zadacima - dodaje Stepanović, odlazeći da proveri rezerve soli u njegovom kamionu.

Zbog vremenskih neprilika u svim osnovnim i srednjim školama u Beogradu nije bilo nastave u popodnevnoj smeni. Jučerašnje padavine znatno su otežale kretanje pešacima i uzrokovale veliki broj padova pa su na terenu bila i vozila Hitne pomoći.

Po nalogu Sekretarijata za saobraćaj juče je bilo isključeno četrdesetak semafora na usponima i lokacijama na kojima je dolazilo do zastoja, a gradski prevoz je isključio tridesetak stajališta na ulicama sa većim kosinama. 

Kako funkcioniše novi sistem juče je proverio i gradonačelnik Dragan Đilas. Prilikom vožnje tramvajem na liniji 13, nakon što je "overio" svoju "bus plus" karticu, u razgovoru sa građanima od Požeške ulice do Gospodarske mehane izrazio je zadovoljstvo što će primenom novog sistema biti poboljšan kvalitet javnog gradskog prevoza.

Očekuje se veći prihod

Gradonačelnik je rekao da će u početku najteže biti pri ulasku u vozila izvaditi karticu i prisloniti je na validator.

- Biće potrebno nekoliko dana da se naviknemo. Za to je potrebno neko vreme. Treba da budemo strpljivi jer od novog sistema očekujemo da dovede do boljeg kvaliteta gradskog prevoza u Beogradu. Siguran sam da će Beograđani vrlo brzo biti u mogućnosti da, dok čekaju vozila, dobiju informaciju za koliko minuta treba da stigne autobus ili drugo vozilo gradskog prevoza pomoću displeja koji će stajati na stajalištima - rekao je Đilas i dodao:

- Informaciju će moći da dobiju i slanjem SMS-a na određeni broj i tako prime povratnu informaciju. To je važan podatak kada stojimo na stanici, kada je hladno. Osim ovoga, mi u gradu ćemo znati tačan broj putnika u svakom vozilu i moći ćemo da pojačamo one linije za koje zaključimo da je neophodno, kao i da kontrolišemo da li su sva vozila na svojim trasama.

Prema njegovim rečima, nadležni već danas znaju da će prihod od prodaje karata u ovom mesecu biti veći nego pre, što će omogućiti GSP-u da funkcioniše onako kako je i do sada.

- Grad nema nameru da smanjuje subvencije zbog ovog sistema, a ukoliko on donese finansijsku korist kakvu je doneo drugim gradovima, onda možemo razmišljati i o tome da se cena gradskog prevoza smanji - istakao je Đilas i dodao da veruje da će ovaj sistem vrlo brzo biti uspešan.

- Nema razloga da građani Londona, Pariza ili nekog drugog velikog grada mogu da imaju ovakav sistem, a Beograđani da ne mogu - rekao je gradonačelnik.

Isključeni validatori

Najveće zamerke građana, pored gužvi za izdavanje kartica, izrečene su i zbog neispravnih aparata za overu karata. U "Bus plusu" kažu da su uočeni početni nedostaci i da će nastojati da ih prevaziđu.

- Ukoliko je došlo do bilo kakvog problema, građani neće snositi posledice, jer je prvenstvena uloga kontrolora u ovom mesecu da pomognu građanima da se prilagode sistemu, a ne da ih kažnjavaju. Građani su pokazali i veliko interesovanje za plastične nepersonalizovane kartice, pa su određena prodajna mesta ostala bez ove vrste kartica. "Bus plus" sada na ta prodajna mesta šalje nove pakete ovih kartica, ali se građanima sugeriše da u međuvremenu kupe papirne nepersonalizovane kartice koje imaju istu funkciju, samo se doplaćuju sa ograničenim iznosom - kažu u ovom preduzeću i dodaju da će od petka početi prodaja jednokratnih karata kod vozača, a svi građani koji imaju ranije kupljene pojedinačne karte mogu da ih koriste do kraja februara. Iz tih razloga u vozilima i dalje postoje aparati za otkucavanje kartica.

Novi "bus plus" sistem proverili su, pored gradonačelnika Dragana Đilasa, i Mileta Radojević, direktor GSP "Beograd", zatim Veljko Vlahović, menadžer sistema "Bus plus", kao i Zoran Šarac, direktor Direkcije za javni prevoz.

Mesečno se za ovaj servis prijavi i do 1.000 trudnica iz glavnog grada, pa od novembra, kada je pokrenut, sistem broji više do 2.200 korisnika.

Sluša svaki savet

Beograđanka Marija Samojlović, koja je u 19. nedelji trudnoće, kaže da se obraduje svaki put kad joj stigne novo obaveštenje.

- Svaki izveštaj o veličini bebe i njenom napredovanju u težini i visini nekako me umiri i učini bezbrižnijom. Čak sam jednom otišla na pregled dan nakon što sam dobila izveštaj i ispostavilo se da su SMS podaci potpuno tačni. Oduševljena sam preciznošću i slušam svaki savet. Takođe, jako su mi korisni podsetnici o pregledima, kontrolama i analizama koje treba da obavim, ali i saveti oko pravilne ishrane, jer u tim slučajevima uvek imam nekih nedoumica i pitanja - priča Marija. Ona dodaje da je bilo i onih upozoravajućih poruka koje se odnose na kilažu, najveću slabost trudnica.

Tatjana Pašić, pomoćnica gradonačelnika, kaže da žene u drugom stanju imaju mnogo pitanja i nedoumica i da su im potrebna dodatna objašnjenja o promenama koje im se dešavaju.

- Znam kako je meni bilo u periodu trudnoće. Zabrine vas i gorušica, a da ne govorim o nekim malo većim promenama. Ipak, ovakav vid pomoći nije zamena za lekara. Postoje situacije tokom trudnoće kada je lekarska pomoć neophodna, pa će trudnicama i putem servisa biti ukazano na to u kojim slučajevima ipak moraju da se obrate lekaru - navela je pomoćnica gradonačelnika.

Jednostavna prijava

Tatjana Pašić podseća da sve trudnice koje žele da se prijave na SMS servis "Beba dolazi" mogu da pošalju poruku sadržine BD (razmak) broj nedelje trudnoće i svoj jedinstveni matični broj na 3011.

- Nakon jednostavne prijave, do kraja trudnoće trudnica prima tri do pet poruka u kojima dobije informacije o napretku bebe, njenoj veličini, promenama u organizmu, obaveštenja o pregledima na koje bi trebalo da ode i uopšte šta treba da radi - podsetila je Pašićeva.

Cena prijavne poruke je od pet do 10 dinara, u zavisnosti od mreže, i to je sve što trudnice moraju da plate, a od momenta prijave u taj sistem dobijaju više od 150 poruka o toku trudnoće.