Beograd 16. 03. 2010

Press

Opera u Domu sindikata?

Zgrada na Trgu Nikole Pašića pogodna je zbog akustičnosti, ali su potrebna velika ulaganja. Ipak, ova ideja se u poslednje vreme ozbiljno razmatra

Pitanje izgradnje beogradske opere ponovo je postalo aktuelno pokretanjem ideje da se ovo monumentalno kulturno zdanje smesti u zgradu Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića, saznaje Press. O izgradnji opere u srpskoj prestonici polemiše se već 130 godina, a neke od poslednjih ideja bile su izgradnja na Trgu Republike ili na Ušću.

Inače, u dvorani Doma sindikata nalaze se jedine orgulje u Beogradu, koje su i dalje u dobrom stanju. Prema rečima gradskog arhitekte Dejana Vasovića, to svedoči o jasnoj nameri graditelja da ova dvorana bude i koncertna dvorana.

Nije vlasništvo grada

- Mislim da je ideja o preuređenju dvorane Doma sindikata u beogradsku operu interesantna. Uz odličnu akustičnost prostora i veliku binu na kojoj bi se mogao smestiti veliki broj izvođača, ova dvorana je svakako mesto gde bi se, uz određena ulaganja u rekonstrukciju, mogli održavati prvorazredni muzički događaji. Nažalost, ova zgrada nije vlasništvo grada Beograda. Ona pripada Savezu samostalnih sindikata Srbije i stoga grad nije u mogućnosti da planira ulaganja u ovu dvoranu - kaže Vasović.

On je istakao i da bi jedna takva velika i moderna koncertna sala imala veliki značaj za razvoj muzičke kulture Beograda. U slučaju da se pronađe opšti interes, tvrdi Vasović, verovatno bismo, svi zajedno, pronašli sredstva da takav projekat sprovedemo u delo.

Direktor Doma sindikata Dragoslav Agatonović kaže za Press da bi njihova dvorana bila odlična za izvođenje operskih dela, ali je izrazio sumnju u svrsishodnost i isplativost ovog projekta.

- Naša sala je izuzetno akustična i tehnički je izvodljivo da se Dom sindikata pretvori u operu. Ali taj koji je plasirao ovu ideju verovatno nije svestan situacije u kojoj se nalazi naša zemlja! Pa ko će to da finansira?! Nisu u pitanju samo ogromna ulaganja u zgradu, glavni problem je što beogradska opera ne može samu sebe da izdržava. To može opera u Beču, koja je tri godine unapred rasprodata, a karte mogu koštati i nekoliko hiljada evra! Bilo bi lepo, na primer, da Metropoliten opera iz Njujorka stane imenom, sredstvima i repertoarom iza naše opere, da nam pomogne u prvom periodu, ali sumnjam da je to moguće. Trebalo bi konsultovati i Vladu i stručnjake da li je trenutno takvo kulturno zdanje uopšte potrebno Beogradu u ovako teškim ekonomskim uslovima - priča Agatonović.

Različiti planovi

Podsetimo, poslednja velika polemika o izgradnji opere pokrenuta je 2003. godine idejom da se zgrada opere izgradi na Trgu Republike. Planirano je da sama dvorana, bez pratećih objekata, zauzima površinu od oko 5.000 metara kvadratnih, na lokaciji od Narodnog pozorišta do bioskopa "Balkan".

Ova ideja naišla je na oštre kritike jednog dela javnosti, koji je tvrdio da ovo ogromno zdanje treba da se pomeri van centra grada zbog nepristupačnosti i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na tom delu zemljišta. Pri tom, osim zgrade bioskopa "Balkan", u kojoj je 1919. izvedena prva opera kod nas i koja je pod zaštitom države, porušen bi bio i tržni centar i sve oko njega.

Pre toga, postojala je ideja da se zgrada beogradske opere izgradi na obali Save, a prema projektu danskih arhitekata Hansa Dala i Torbena Lindstrena, koji su pobedili na međunarodnom konkursu raspisanom još 1971. godine. Planirana površina bila je oko 24 hektara. Sama opera zauzimala bi oko četiri, prateći kulturni sadržaji, galerije, ekskluzivne radnje i restorani oko osam, a park oko 12 hektara.

Sama zgrada zamišljena je tako da, po veličini i kapacitetima, bude slična operi u Kopenhagenu, sa dvoranom od 1.400 mesta i četiri manje scene sa po 400 mesta, sa salom za malo pozorište, kamerne koncerte i druge kulturne namene.

N. RESANOVIĆ