17. 05. 2010

PRESS

ĐorĐe VasiljeviĆ, pesnik godine meĐu osuĐenicima

Iz kriminala u svet poezije

Za pesmu „Oče" Đorđe Vasiljević je dobio prvu nagradu na konkursu za literarno stvaralaštvo među zatvorenicima. Vasiljević robija zbog pljački

Đorđe Vasiljević Atila (28), poznat kao najinteligentniji zatvorenik u Srbiji jer ima koeficijent inteligencije 151, dobitnik je ovogodišnje književne nagrade za najbolju zatvorsku pesmu koju dodeljuje Kazneno-popravni zavod Valjevo. Ovaj Beograđanin, koji u Novom Sadu služi poslednju četvrtinu kazne od devet godina zbog teških krađa, dobio je 10.000 dinara i knjigu za pesmu „Oče" u kojoj opisuje kako ga je maltretirao otac alkoholičar.

- Pesme sam počeo da pišem još u osnovnoj školi. Tada sam ih slao na konkurse i osvajao nagrade. Pisao sam pesme i kad sam zbog kriminala bio u stalnom bekstvu. Ovo je prvi konkurs na koji sam kao odrastao poslao pesmu, i to na predlog vaspitačice. Mojoj ćerki pišem pesme i priče, pokušavam tako da je edukujem kad sam joj već zbog svoje gluposti uskratio odrastanje uz oca - kaže Vasiljević za Press.

Đorđe je u kriminal ušao kao dečak, bio je u tri zatvora u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, BiH i Evropi. Na devet godina zatvora osuđen je zbog 17 pljački pošta i radnji u Beogradu, ali i za još neka krivična dela.

U krađe sa 13,5 godina

- Odrastao sam u staroj beogradskoj porodici i imao sam divno detinjstvo do sedme godine. Tada mi je otac rekao da mi je majka umrla i umesto nje je doveo maćehu da živi sa nama. Otac je bio alkoholičar, imao je surove metode vaspitanja, koje je bilo sve samo ne vaspitavanje. U kriminal sam išao sa 13 i po godina. Ispostavilo se da me je otac slagao jer sam tada ponovo video majku, ali bilo je kasno. Imao sam pištolj i niko mi nije mogao ništa. Sreća je što nikad nisam probao alkohol ni drogu - priča Vasiljević.

Novcem od pljački živeo je na visokoj nozi, putovao po inostranstvu sve dok 2003. godine nije uhapšen i osuđen. Jednom je pobegao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, ali je ubrzo uhapšen u Bijeljini. Prebačen je u Novi Sad i do kraja kazne ima još dve godine.

Vreme provodi čitajući

- Mnogo vremena provodim čitajući, ovde imaju lepu biblioteku. Zbog kriminala ni školu nisam završio, čak su policajci dolazili u gimnaziju da me hapse. Stalno sam bežao, a sad kad se probudim shvatam da ništa ne znam da radim osim da pišem. Osim pesama, pišem i prozu, u glavi imam tri nenapisane knjige. Kada na internetu ukucate moje ime, videćete gomilu loših stvari, ali zato hoću da iza sebe ostavim nešto dobro - kaže Đorđe.

Đorđe se oženio dok je bio u zatvoru i sa suprugom ima ćerkicu, koja danas ima sedam godina i sa majkom živi na selu. Atila kaže da hoće ostatak života da posveti porodici.

- Vidim da joj nedostaje otac, ali znam da nit između nas nije prekinuta. Stalno dolazi u posete i jasno vidim koliko sam joj stvari uskratio zbog svoje gluposti i egoizma. Sad uviđam zašto ljudi napolju rade za 200 evra mesečno, a to sa 18 godina nisam shvatao - kaže Vasiljević.

A. IVANIŠEVIĆ