BEOGRAD 23. 02. 2012

PRESS

Ekipa Pressa sa radnicima "Beograd-puta"

Borba sa udarnim rupama

Rade punom parom - Jedna ekipa vrednih komunalaca zakrpi i do 20 ulica svakog dana u Zemunu i Novom Beogradu

Reporteri Pressa proveli su dan sa jednom od ekipa "Beograd-puta" zaduženom da zakrpi udarne rupe na gradskim saobraćajnicama koje, kao i svake godine, ostanu nakon tona soli i velike količine snega i vode. Samo ova ekipa vrednih komunalaca "odradila" je juče čak 20 kritičnih mesta u Zemunu i Novom Beogradu.

Na jednoj strani su kilometri izboranih prestoničkih drumova, ispucali asfalt, udarne rupe... Na drugoj, ekipa "Beograd-puta" sa postavom koja je najmlađa na poslu asfaltera: Vladan Rakić - brigadir i "kapiten tima", njegov zamenik Milan Jakovljević iz Donjeg Tovarnika, na poziciji valjkadžije neprikosnoveni Marko Arulić, radnici sa lopatom Predrag Mijić i Goran Bajić, i na poziciji majstora za "finese", iskusni Mića Đorđević sa grtalicom.

Rade i "namerne" kvarove

Utakmica kojoj se kraj ne nazire, a od čijeg ishoda zavisi koliko će beogradski drumovi biti bezbedni i pristupačni za vozače, bicikliste, pešake... Ova ekipa radila je na novobeogradskom Bulevaru Mihajla Pupina, gde će se njihov posao na saniranju udarnih rupa nastaviti jer su sa radom počeli rano ujutro.

- Radimo od sedam, pa dokle god se vidi. Ima posla koliko hoćeš. Oštetio se asfalt od velike količine soli i vode. Dnevno uradimo 15, ponekad i 20 ulica. Naš rejon su Zemun i Novi Beograd, a prioritet su nam udarne rupe koje građani prijavljuju našoj firmi. Radimo i na "namernim" kvarovima, kad, na primer, "Vodovod" mora da popravlja cevi, mi idemo iza njih i sve dovodimo pod konac - priča četrdesetogodišnji Rakić, radnik sa deset godina iskustva u ovoj firmi.

- Trpamo asfalt, pa se zato i zovemo "trpačka brigada". Prvo se rupe očiste od vode, a onda se iz kamiona sipa topla asfaltna masa. Njena temperatura je 160 stepeni, evo, još se puši. Onda Marko ide valjkom, pređe desetak puta i završili smo - upućuje nas u tajne zanata prekaljeni brigadir.

Brzo nastavljamo dalje, a sledeće destinacije su Ugrinovačka i Glavna ulica u Zemunu. U kamionu radnici pričaju o atmosferi u ekipi i izazovima sa kojima se susreću.

- Dobra saradnja je najvažnija. Mora da se zna "ko kosi, a ko vodu nosi". Posao i nije toliko težak, pogotovu kada se naviknete, pa sve ide po automatizmu. Mada nas, ponekad kad zakrčimo saobraćaj, psuju i nemaju strpljenja. Ali sve je to u opisu posla - na temu atmosfere u ekipi ima da doda i Jakovljević, radnik koji je još u pet sati poranio iz Donjeg Tovarnika da bi na vreme stigao i prionuo na posao.

- Pomažemo se, kad jednom zapne, drugi uskaču da pripomognu. Iz raznih smo delova grada, ali smo se nekako saživeli sa Zemunom i Novim Beogradom, gde najčešće radimo. Evo, ovde ti je najkraća ulica u Beogradu, Cvetina, ima samo jednu kuću - demonstrira znanje iz oblasti beogradskih džada najmlađi asfalter među putarima Bajić.

Druže se i van posla

A da su maheri i u drugim oblastima, potvrđuje Marko i kaže da, kad ne radi, merak mu je da zapeva, od narodne do zabavne muzike, "od 'Nirvane' do Silvane", kako već veli izreka.

- Sad će Peđa da dobije drugo dete, pa ćemo da zapevamo i da zaigramo. Družimo se mi i van posla, pa nam valjda zato i posao ide dobro. Slažemo se i to nas najviše održava - priča nam Marko, i već stižemo u Urginovačku ulicu. Opet poznata procedura: uklanjanje vode iz rupe, sipanje asfaltne mase, nivelisanje grtalicom, valjak...

- Ovako ćemo dok se ne istroši svih sedam tona asfalta, koliko ima u kamionu - poručuju naši sagovornici. 

Nebojša Zeković