Uvek mi je drago kada procitam i cujem da deca ne gube nadu i da istrajavaju u borbi za zivot i svojim parcetom neba! ovim putem samo dajem reci podrske...

Roditelji nazalost nisu zaposleni za stalno kopaju rukama i nogama i rade sta stignu kao i velicina Srba.A to sto je veseo tako i treba jer tako i decu uci da budu borci i pozitivni ljudi.

A sada malo ja - MAMA. Zaista nisam mogla da odolim iskušenju da i ja ne napišem par rečenica.Vaše opaske su pokrenule neke negativne emocije a to je za nas luksuz koji sebi ne dozvoljavamo. Ipak sledeća misao mi je bila "Bože oprosti joj, nezna šta govori".Da ste mene videli, sa osmehom i minđušama nikada ne bi ste pomislili da bolujem od neizlečive, progresivne, autoimune bolesti - multiple skleroze koja je posledica stresa. Ali ni ja se ne dam i nikada neću niti ćemo dozvoliti našem mlađem detetu da se preda.Kada je Kosta imao 2 meseca postavljena je dijagnoza "hidrocefalus", urađena je hitna operacija na kojoj mu je ugrađen šant koji drenira višak likvora iz lobanje u stomak. Nakon dva meseca je urađena revizija. Posle svega se ispostavilo da to i nije trebalo da se radi ali pošto je sistem loše urađen (početak nije u moždanoj komori već ima kontakt s mozgom)niko NE SME da ga vadi jer je previše rizično. Prognoze su bile katastrofalne.Šta mislite, zašto se nisu ispunile ?? Opet osmeh, pozitivno razmišljanje, vera i rovovska borba !Da li mislite da to što nismo zaposleni znači da ne radimo ništa ?? Koja porodica od prosečnih primanja može svakog meseca da izdvoji 400 eura za fizioterapeuta i logopeda? Mi ne možemo.Zbog toga što smo pozitivni, nasmejani i što smo borci i što i mi pomažemo drugima kad god i kako god možemo, imamo puno prijatelja koji žele da nam pomognu - odnosno da pomognu našem Kosti.I prijatelji i poznanici i komšije iz godine u godinu gledaju rezultate te borbe. Bogu hvala na tome.Kosta je sa 2 godine znao sve ministre i predsednike država jer su ga tada zanimale vesti.Uživa u muzici, uči uspešno engleski jezik, zna da broji do 10 još i na ruskom i grčkom i jako uživa kada mu deda čita pesme J.J. Zmaja.Svima bi mnogo bolje bilo kada bi na život gledali pozitivnije ali nažalost mnogo ljudi se prepustilo unutrašnjem mraku.Naša deca će od nas naučiti da budu vesela, da se uvek treba boriti za bolje i to će biti bogatstvo koje ćemo im mi dati.Kvalitet Kostinog života zavisi isključivo od novca - koliko ćemo novca moći da odvojimo , prikupimo i platimo ono što njemu pomaže. U bliskoj budućnosti mu predstoji operacija koja košta 2500 eura.Kako!? Nekako će morati! Kakav god da bude konačni ishod naše i njegove borbe, on će biti SREĆAN.Naši sinovi znaju da ne postoji ništa što za njih ne bismo uradili.Ostaćemo jaka porodica kroz sve bure koje nosi naš život!
P.S. Poziv Vam ostaje otvoren

Moje izvinjenje roditeljima, moje namere nisu bile da bilo koga vredjam ili podcenim, vec jednostavno cudjenje kako mozete da zivite bez prihoda sa tako bolesnim detetom. Zelim vam svu srecu i oporavak.

je ono što svakome treba da bi živeo kao Čovek, u kakvoj god životnoj situaciji da se nađe. Ništa na ovom svetu nije sigurno, osim pozitivnog stava (ko ga ima, naravno). Imala sam decu - pacijente sa cerebralnom paralizom čiji roditelji nisu hteli da im slave rođendan jer nisu mogli da gledaju decu-goste kojima ništa nije. Takođe i decu pacijente koje roditelji nigde nisu vodili (bili su kao u zatvoru) i nisu im omogućili normalno socijalno razvijanje. Kako bi drugačije Kosta održao "govor" za koji ga niko ni jednom reči ni zarezom nije pripremao? Da li je to došlo samo od sebe? Kostina sreća u nesreći je što ima takve roditelje, sa toliko pozitivnim stavom. I kada se desi da trenutno potonu, i bude im teško oni jesu u stanju da se podignu - zato što imaju pozitivan stav.Nije siguran ni stalan posao, ali ljudi koji imaju stalan posao žive u neuporedivo manjem stresu nego ljudi koji rade kad šta naiđe. Da ne pričam o tome koliki je stres za celu porodicu dete sa cerebralnom paralizom - to je stanje koje traje ceo život , ne leči se kao kijavica ili prelom. Kad bi se oni prepustili očajanju i depresiji - davno bi bili u ludnici.

I ovog Božića smo pomagali našem drugu!!! I svakog ćemo dok Kosta ne bude potpuno zdrav i prav!!! Treba mu još operacija, a novac fali.