Putuj majstore, lepo je bilo upoznati te, makar i na onih sat vremena...
Počivaj u miru...

011

Otisao je "Folirant"...

Mnogo ces faliti Srbiji kao i
Nusic.

Mnogo sam tuzna.Imala sam tu cast i privilegiju da Vas upoznam. Ostaju da zive Vasa dela i slike, jer Veliki ljudi nikada ne odlaze.

'Istovremeno, kupuje je i veliki broj keva i šalje svojoj deci u inostranstvo da bi nas bolje upoznali snaje strankinje i zetovi stranci'- i moja mama je kupila mom muzu koji je iz NY, a meni je dala ime po jednoj od njegovih knjiga...
Tuzna sam ceo dan :-(((

Peasma koja sve govori,za takvog boema,koju peva Marko Bulat,a naziv joj je"Svanulo je svanulo pa sta!!!"

Zahvalni za sve što si činio, ponosni što smo te imali, ostaćeš uvek među nama, počivaj u miru.
salekapor

Ode nas Senator, da ore nebeske njive.Krajisnici postadose Srbijanci,ali ipak nam ne ide.!sta i kako dalje,bez naseg Senatora.Sve nam je dao,kao sto obeca?,ali ne ide.!ne voli Srbija ,,nasa,,Majka gange.Ili je napravljena greska u koracima,nas Senatore?

Kada se sjetim Moma i njegovih knjiga i njegovih slika i njegovih razgovora i njegovih zapazanja i svega onoga sto je uradio kao umjetnik moram reci da mi je bila cast zivjeti u njegovom vremenu.Ali zabraniti njegova djela predstavlja zaista cin duhovne bijede i zaostalosti.

Zamisli dar boziji da cujes, da vidis, da osjetis vise i dublje nego mnogi i da to zapises i naslikas i ispricas drugome koji nema sposobnost za to.To je sve imao nas dragi Momo.Vjecna mu slava i hvala.

Neka te Gospodnja ruka doceka i u narucju odnese tamo gdje je vjecnost u kojoj je samo ljubav,radost i Njegova svjetlost.....Vjecnaja pamjat.....

Bio je veliki Covek,Srbin,Patriota..procitao sam maltene sva njegova dela,imao je jedinstveni knjizevni dar-tako jednostavan i nedvosmislen a istovremeno veoma inteligentan i saljiv.
Otisao je Ljudina od Coveka-Tuguj Srbijo ali budi i ponosna sto si imala jednog takvog vrsnog intelektualca i moli se Bogu da nam podari jos mnogo takvih ljudi kao sto je bio Moma.
Saucesce porodici.

Ne znam zasto se svaki put kada ga ugledam na TV ili pocnem da citam njegovu knjigu, osecam kao da ga poznajem celog zivota, kao da je to covek tu iz nekog mog blizeg okruzenja...? Retki ljudi su to mogli, valjda zato toliko javnost i zali za njim... to je odlika velikih ljudi! Jako sam tuzna... slava MOMI

znanih i neznanih, neka bude uteha u tuzi prodici.
Slava i hvala Momi Kaporu!

Poslednji pozdrav od jedne Ane koja je mnogo puta uzivala u Beleskama i Novim beleskama i obozavala stil i lucidnost ovog velikog smekera, nepretencioznog i brutalno iskrenog, odlicnog hronicara jednog vremena i ove topografije koji je znao sve nase mane, ali je i bio spreman da nam ih oprosti i prikaze nas na nacin koji nam imponuje!

Nemam reči hvale za ovog velikog čoveka i još većeg pisca. Neka mu je večna slava i hvala za sve.

Ljudi, on je tu, među nama, zar ga ne osjećate?! Živi u svakoj slici, u svakom djelu i živjeće kao što žive Andrić, Selimović, Nušić, Sekulić, Maksimović, Crnjanski, Ćopić, Kočić, Sterija, Njegoš, Radičević, Dis, Zmaj, Dučić, Šantić,Njegoš... i mnogi drugi velikani srpske književnosti, koje, nek mi oproste, ne spomenuh ovdje. I živjeće dok mi budemo željeli da živi, dok ga budemo pamtili i čuvali od zaborava.

Niko nece umeti da docara duh Beograda kao sto je Moma umeo. Svim svojim prijateljima koji su otisli u inostrantsvo uglavnom sam poklanjao njegovu knjigu "Magija Beograda", a oni su uglavnom plakali i smejali se u isto veme. Neka mu je laka zemlja.

jako sam tuzna...

Velika bol koja se juče javila kada sam saznao da je otišao, ostala je i danas. Ona je utoliko jača jer upravo sam stigao do polovine jednog njegovog romana i sada ne znam kako da nastavim da ga čitam. A ironija je što u tom romanu piše o svojoj najranijoj mladosti. Ipak, čini mi se da juče kada je kranuo peške sa dorćola stigao negde blizu pokojnog tabora i da sada ispija francuske konjake sa onima koji su mu za života toliko falili i nedostajali. Sada sigurno ponovo pali cigarete sa strašću i sanja Savu i Dunav. I Mimu Laševsku. Dva Bela Goluba i kaldrmu. Voleo bih da se preko puta Đure Jakšića i njemu podigne bista pa tako nastave da razgovaraju. Beograd je izgubio velikog čoveka...

O mrtvima sve najbolje. I nista vise.

Potresla me je vest o preranoj smrti Velikog slikara, pisca, voditelja, coveka od govora , coveka pripovedča i mog dragog Hercegovca Moma Kapora. Čitajući danas detalje iz njegove biografije shvatila sam da ga je bog nagradio životom i poslao nam ga da nama njegovim savremenicima koji smo poštovali njegova dela od likovnih do književnih i drugih stvaralaštva ulepša vreme u kome smo zajedno pored njega živeli. Dragi Momo neka ti je večna slava i hvala za sve što si učinio za svoj srpski narod ma gde on bio, od rodne Hercegovine koju nikada nisi zaboravio ni kada joj je najteže bilo, a bio si ponos i dika za sve nas koji nosimo gene iz te svete zemlje Hercegovine.

Po mom mišljenju primerenije je reći - neka mu je laka zemlja i nek počiva u miru sa svojim prijateljima koji su otišli pre njega,a ono neka mu je večna slava i hvala , ostavimo za političare i bivše članove CK,što naš prijatelj Kapor nije bio.

Dovoljno je bilo reci njegovo ime i vec bi se osmeh razlio licima ljudi.
Nasdam se da ce klinci imati prilke da ga citaju u lektiri,i ako to bude slucaj ubedjen sam da je to jedina lektira koju nece izbegavati.

žao mi je čoveka ali kako je živeo imao se zašto i roditi.njemu je mesto na nekom od naših lovćena a ne među ovim džet setom.moma kapor i njegov život i rad bi trebali da budu obavezna lektira u svim školama.

Ne mogu da se pomirim s tim da uvek moraju najbolji da odu...

Zbog njegovih knijga pocela sam uciti srpski. Htela sam procitati sve. I uspela sam!
Hvala Ti Momo na sve.

Jedna Poljakinja