Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ISPOVEST DUŠANA GOLUMBOVSKOG

15. 04. 2010.  - Autor: N. MILENKOVIĆ

Alkohol je moja tužna prošlost

Petar Kralj je uvek raspoložen za dobru kapljicu, ali ne družimo se često otkad sam prestao da pijem. Fascinira me što na „Fesjbuku" postoji grupa obožavalaca tajkuna Ozrena Soldatovića, a ne glumca Dušana Golumbovskog

1
Ni za šta na svetu ne bi menjao profesiju glumca... Dušan Golumbovski

Glumac Dušan Golumbovski, koji u pet decenija drugoj karijeri ima pedesetak uloga na filmu i televiziji, širu popularnost stekao je tek u zrelim godinama, i to rolom tajkuna Ozrena Soldatovića u seriji „Srećni ljudi". U ispovesti za Press Golumbovski otkriva da je postao glumac zahvaljujući jednoj čistačici, priča o druženju uz čašicu sa kolegom Petrom Kraljem i tvrdi da danas jedino pristaje da igra u serijama Siniše Pavića.

- Smatram da imam izvesnu obavezu prema liku Ozrena Soldatovića, koji smo izmislili Siniša i ja. Pavić ga je anticipirao pre nego što su postojali moćni ljudi koje danas zovemo tajkuni. Budući da sam još od 2002. godine u zasluženoj penziji, ne prihvatam apsolutno ništa od onoga što mi se ponudi, jedino se odazivam pozivu Siniše Pavića. Uloge kod njega doživljavam kao veliko zadovoljstvo, naročito zbog toga što su mu tekstovi sve mudriji i sve duhovitiji - kaže popularni glumac.

Čistačica prepoznala talenat

Golumbovski je u privatnom životu veoma smiren i potpuno suprotan karakter od lika tajkuna koji igra. Tvrdi da se zbog toga mnogi ljudi iznenade kada ga upoznaju. Poznati glumac kao kuriozitet ističe to što je lik Soldatovića postao zvezda za sebe.

- Potpuno sam fasciniran činjenicom da na „Fejsbuku" postoji grupa obožavalaca Ozrena Soldatovića, koja ima skoro hiljadu članova. Ne glumca Dušana Golumbovskog, već lika koji igram! Naš narod oduvek obožava novac i moć koji su oličeni u jednom čoveku. Nedavno, kad su me prijatelji mog rođaka videli, glasno su se zapitali: „Je l' to Ozren? Kako, bre, na televiziji izgleda ogroman i opasan čovek?" (smeh).

Poznati glumac rođen je u Beogradu 1941. godine, dvadesetak dana pre nemačkog bombardovanja i nekoliko meseci posle smrti oca Dragutina.

- Otac je umro novembra 1940. godine i ja sam, u stvari, posmrče. Moj otac Dragutin je bio razmaženi sin bogatog industrijalca, a majka Dušica Vasiljević poznata balerina. Iz priča znam da, kad je moj deda umro, njegovo četvoro dece, među kojima je bio i moj otac, podelili su njegovo bogatstvo. Otac je tada počeo da živi sladak život - prvi je u Beogradu kupio „bentli" i, logično, zaveo je balerinu. Naravno, zabranio joj je da se bavi svojim poslom, jer su u to vreme balerine i glumice pratile razne predrasude - kaže Dušan.

2
Lord prerušen u ženu... Dušan u predstavi „Čarlijeva tetka"

Na daske koje život znače stao je kao desetogodišnjak. U Mesnoj zajednici na Crvenom krstu zaigrao je u predstavi „Sin brkate čete".

- Za to što sam postao glumac najzaslužniji su moj učitelj Ilija Janković i jedna čistačica. Učitelj je u meni prepoznao glumačku sklonost i dao mi ulogu u predstavi, a neka čistačica je gledala tu predstavu i preporučila me čuvenom Bati Miladinoviću u Radio Beogradu. Desetak godina kasnije upisao sam glumačku akademiju, u klasi sa pokojnim Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić i Petrom Kraljem. Kasnije nam se pridružio i Miloš Žutić, koji je ponavljao razred da bi bio bliže svojoj velikoj ljubavi Oliveri Vučo, to jest Katarini, koja je takođe bila sa nama na klasi - otkriva glumac.

Glumački virus

Njegov najbolji drug sa klase bio je Petar Kralj, s kojim je delio ljubav prema piću.

- Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Što na časovima, što privatno. U njemu sam prepoznao čast i poštenje, što je veoma retko i izuzetno kod ljudi. Pri tom je Pera simpatičan čovek, duhovit je, opušten i, što je tada bilo jako važno, uvek raspoložen za dobru kapljicu. Jednom prilikom, posle gostovanja u nekoj emisiji, sreli smo se negde oko deset sati izjutra. Seli smo u bifeu „Lasta", pričali i pili sve dok nismo pali s nogu. Mislim da smo se rastali tek negde oko ponoći. Nikad mi se nije desilo ništa slično. Druženje s njim je bilo veoma lepo. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio - kaže on.

Dušan Golumbovski je više od tri decenije oženjen Mirjanom Popović-Golumbovski, s kojom ima ćerku Anu.

- Moja supruga je televizijska novinarka, a ćerka se bavi montažom i zaposlena je na TV Pink. U izbor Aninog zanimanja se apsolutno nisam mešao, upisala je ono što je volela. Još uvek nisam postao deda, ali se nadam da ću uskoro.

3
Najdraže fotografije... Dušan kao Ozren Soldatović sa kolegom Batom Živojinovićem u seriji „Srećni ljudi" i u predstavama sa Žikom Milenkovićem, Stanislavom Pešić i Mirom Stupicom

Dušan tvrdi da se nikada nije pokajao što je odabrao glumu kao životni poziv.

- Da se ponovo rodim, opet bih bio glumac! Uz svih sedam kora i sve teškoće, ne bih ništa menjao. Mislim da ne bih mogao ničim drugim da se bavim osim glumom. Svoj posao radio sam sa mnogo ljubavi. Kada vas jednom uhvati glumački virus, tu više leka nema - zaključuje Golumbovski.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati