*Email:

*Vaše ime:

*Vaš email:

Pošalji

pošalji prijatelju štampaj

03. 09. 2010

PRESS

intervju... Dušica Spasić, voditeljka

Dušica Spasić: Snašla bih se u „Survajveru"

Atraktivna i uvek nasmejana voditeljka kaže da je zanat krala od najboljih, i otkriva da je „Survajver" jedini rijaliti-šou koji ima smisao i u kom bi se snašla

s

Zaštitno lice Jutarnjeg programa na RTS-u Dušica Spasić, uvek se trudi da svojim prepoznatljivim osmehom razbudi gledaoce i ulepša im dan. I dalje važi za najmlađu voditeljku, koja je već u 22. godini počela da vodi Dnevnik na nacionalnoj televiziji. Već posle prvih pojavljivanja pred kamerama, gledaoci su je nazvali srpskom verzijom Grejs Keli. Pre svega zbog lepote, a onda i odmerenosti i stila koji su iz emisije u emisiju postajali njen zaštitni znak.

Kako provodite leto i kakvi su vam planovi nakon odmora?

- Leto provodim malo u odmoru, a više u radu. Planiram da se malo više odmaram na jesen.

Da li je potrebno da posedujete glumačke kvalitete da biste se ranom zorom, nasmejani i s mnogo elana, obratili naciji?

- Po mom mišljenju, „glumci" ne uspevaju na televiziji zato što je prirodno ponašanje mnogo prihvatljivije. Treba da budeš ono što jesi, osoba s dušom koja zna da pokaže emocije i karakter.

Koliko ste ponosna na činjenicu da još uvek držite rekord kao voditeljka koja je u 22. godini vodila Dnevnik?

- Ponosna sam na sve vreme provedeno u toj redakciji, zato što je to životno iskustvo i mesto gde se mnogo nauči. Dnevnik sam radila veoma mlada, mada mi iz ove perspektive izgleda čudno koliko sam hrabrosti tada imala.

Da li je zahtevnije voditi Jutarnji program ili Dnevnik?

- Ne mogu to da stavim na skalu. Obe emisije idu uživo, informativne su i zahtevne. Svaka ima svoje prednosti i mane kada je rad na njima u pitanju, ali obe zahtevaju ozbiljan pristup i detaljnu pripremu.

Osim novinarstva, koje još zanimanje bi vas ispunilo?

- Nisam nikada ni sanjala da ću se baviti ovim poslom, došao je slučajno i zavolela sam ga. U srednjoj školi sam želela da radim u nekoj sferi turizma, što bih sigurno i ostvarila da nisam upoznala svet medija. A bilo bi možda najbolje spojiti ova dva.

Jeste li imali uzore među starijim kolegama i od koga ste najviše naučili?

- Uvek postoji neko za koga smatrate da radi svoj posao veoma dobro i od koga može mnogo da se nauči. Imala sam prilike da radim sa mnogima od kojih je bilo idealno „krasti zanat".

Jutarnji program vodite sa kolegom Brankom Veselinović. Koliko je, po vašem mišljenju, važno sa kim vodite emisiju?

- To je, po meni, jedna od najvažnijih stvari. Tri sata ne možeš da provedeš sa bilo kim, a tek kad je posao u pitanju to dobija još veći značaj. Neophodno je imati dobru komunikaciju, usklađenost i odličnu saradnju, ukoliko želiš da emisija bude kvalitetna i prijatna za slušanje i gledanje.

U kojim trenucima, sada, posle toliko godina rada na televiziji, osetite tremu?

- Trema se oseti uglavnom u neplaniranim okolnostima koje ne mogu da se predvide i spreče, a u ovom poslu su česte. Mada, iskustvo vas uči kako da se to prevaziđe i ne primeti.

Rijaliti programi su sve zastupljeniji u Srbiji. Kakvo je vaše mišljenje o njima i u kom biste se najbolje snašli?

- Svako ima pravo na slobodu izbora, različiti su motivi i želje. Ne volim da pričam o sebi i svom privatnom životu, a kamoli još da svojevoljno pristanem da me neko prati i snima 24 časa. Sigurna sam da bih se snašla u „Survajveru", koji jedini i ima smisao.

Poslednjih meseci svedoci smo sve većim transferima novinara u medijskim kućama. Da li ste vi dobijali ponude o prelasku u neku drugu kuću?

- To je sasvim normalna stvar za bilo koji posao. Ljudi rade, napreduju, menjaju mišljenja i potrebe i traže bolje uslove za rad. Ja sam imala davno nekih okvirnih ponuda.

Ljiljana Stanišić