Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INTERVJU,Nikola Simić, glumac

23. 02. 2011.  - Autor: N. MILENKOVIĆ

Imam tremu od mjuzikla!

U „Producentima" ću prvi put igrati i pevati na sceni, pa mi se čini da plivam u mutnoj vodi. Ne nadam se Dobričinom prstenu, niti ga očekujem. Ako dođe - dođe!

1
Bard srpske glume... Nikola Simić na novim glumačkim iskušenjima

Bard našeg glumišta Nikola Simić sigurnim koracima grabi kroz šestu deceniju veoma uspešne umetničke karijere i iza sebe ima više od 160 filmskih i televizijskih uloga, kao i stotinak pozorišnih rola. Međutim, legendarni glumac nikada do sada nije zaigrao u jednom mjuziklu, a prilika za to pruža mu se u subotu, 26. februara, kada će u komadu „Producenti" reditelja Juga Radivojevića zaigrati i zapevati na daskama Pozorišta na Terazijama.

U razgovoru za Press Simić tvrdi da ne očekuje najveću pozorišnu nagradu Dobričin prsten, ali se neće iznenaditi ako je dobije, i otkriva da i pored prebogatog glumačkog iskustva pred subotnju premijeru „Producenata" ima određenu dozu straha i treme:

- Kada sam dobio poziv od Juga Radivojevića da odigram ulogu Rodžera u mjuziklu „Producenti", ceo ansambl je već bio poodmakao sa probama. Isprva sam bio skeptik kada je reč o mojoj ulozi i pojavljivanju u tom komadu. Nije mi bilo svejedno, malo sam se i uplašio, naročito zbog činjenice da nikada nisam radio mjuzikl, pa je ovo ipak veliki izazov za mene. I dalje imam određenu vrstu treme i mjuzikl je za mene velika nepoznanica. Ima tu i igračkih i pevačkih numera, pa mi se čini da plivam u mutnoj vodi i da pokušavam da se snađem.

Kako ste se pripremali za lik brodvejskog reditelja Rodžera?

- Moj lik je okružen specifičnim likovima koji su karakteristični za neke holivudske producente i reditelje, kakav je i moj lik. Da vam kažem, svi ovi likovi su karakteri. Uvek kažem nekome od mlađih kolega kada se priprema da pokuša da pronađe karakter u svom liku. Tako se i ja pripremam, da osvojim taj karakter. Jer, znate, ovo jeste mjuzikl i morate da date sve od sebe da vaš lik ne bude karikatura. Preda mnom je prilično veliki izazov.

Širi auditorijum vas smatra prvenstveno komičarem, iako ste odigrali sve što se odigrati može.

- Šta da vam kažem, tako je kako je. Ne mogu ja sada posle toliko godina nešto tu da menjam. Tu sam gde sam. Smatram, ako sam tu gde sam, da treba da dam maksimum u onome što radim.

A

Ne podležem pod uticaj slave

Kako se osećate kada vas nazovu legendarnim glumcem?

- Legenda... legenda.... Ma, čujem i ja to. Ali, znate šta, ne govore to samo meni. Imate masu mojih kolega koji su stvarno ostavili traga u ovoj našoj glumačkoj profesiji. Mislim da je legenda onaj glumac koji ostavi trag iza sebe za neke generacije koje dolaze. Ipak, ne razmišljam „kao legenda" kada dobijam određene glumačke ponude. Ne, ja to ne uklapam na taj način i ne podležem pod uticaj slave ili popularnosti.

 

Znači li to da je popularnost nešto što je neminovno, ali ne i poželjno u vašem poslu?

- Ne mogu da govorim generalno, već to zavisi od glumca do glumca, kako ko doživljava popularnost.

Šta god odigrali, mnogi vaši obožavaoci će vas vezivati za uloge Dimitrija Pantića u „Tesnoj koži" i sinhronizaciju crtanog junaka Duška Dugouška. Smeta li vam to?

- Ne bavim se analizom moje karijere, svog posla, onoga šta sam radio. Ne znam koja mi je uloga najdraža. To je posao kao i svaki drugi. Moj profesor na prvoj godini glumačke akademije je rekao: „Deco, ja ću vas učiti zanatu." Naravno, naša klasa, u kojoj su bili Bata Živojinović, pokojni Tori Janković, Aca Aleksin, Ružica Sokić, Nada Andrić, Rada Đuričin, Ljilja Marković, zahvalna mu je na tome.

Tokom više od pet decenija veoma uspešne umetničke karijere dobili ste mnoštvo nagrada, ali ne i Dobričin prsten. Smatrate li to nepravednim i da li očekujete najveće glumačko priznanje?

- Ne, nikada nikakvu nagradu ne očekujem, niti joj se nadam. Ako dođe - dođe. Znate šta, ja radim najbolje što mogu ono čime se bavim. Ne verujem da se iko od glumaca nada nekakvoj nagradi, ona dolazi kao rezultat rada ili tokom života ili na nekoj predstavi, komadu gde ostvarujete neki lik.

To znači da glumu doživljavate kao zanat, a ne kao umetnost?

- Ne. Reči profesora ne znače da je gluma samo zanat, već mora da se poseduje i talenat. Bez talenta nema ništa. Ono što vam je bog dao - to je to. Na vama je da to razvijate kao što se i cvet razvija. Da li ćete uspeti, to zavisi od toga kako ga gajite i čime ga zalivate, pre svega kojim ulogama, jer svakom glumcu, mladom, najmlađem, morate pružati mogućnost da se razvije i iskaže. Tragedija je kada neko ko ima želju da radi nema mogućnost za to. Zato pokušavam svojim mladim kolegama da pomognem da dođu negde do neke uloge i da se iskažu. Da pokažu ono što znaju. Bez rada je nemoguće da išta pokažu.

Vidite li nekog mlađeg glumca, kome pomažete, ko može biti novi Nikola Simić?

- Ne bavim se time. Tako ni oni stari glumci nikada nisu razmišljali ko će da ih nasledi. Da li ima neko ili nema. Svaka osoba, svaki glumac je jedan svet za sebe. Nemoguće je uopštavati nešto i reći: „Evo, ovaj liči na mene, sad će da nastavi mojim putem."

Kako procenjujete trenutno stanje u srpskoj kulturi?

- Ne mogu da dajem nikakve ocene već to treba da rade analitičari koji se bave kulturom i umetnošću. Kao glumac smatram da nisam kompetentan da bih davao sud, već mogu da govorim samo u svoje ime. Imam svoje mišljenje koje ću ipak zadržati za sebe.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati