08. 05. 2011

PRESS

Premijera... Film „Težina lanaca" prikazan i u Beogradu

Novi dokumentarac srpskog Majkla Mura

Beogradska premijera filma „Težina lanaca" iz 2010, mladog srpskog režisera Borisa Malagurskog (22) koji živi u Kanadi, održana je u Jugoslovenskoj kinoteci

Dokumentarac posmatra raspad Jugoslavije i iznosi tezu da je rat dirigovan i planiran u Vašingtonu. U svom poduhvatu Malagurski je, sa budžetom od 20.000 dolara prikupljenim od donacija mahom iz dijaspore, u potrazi za sagovornicima obišao Ameriku i pola Balkana.

Malagurski, koji je doputovao u Beograd na premijeru svog filma, dokumentarac je posvetio dobrim ljudima koji su izbegli zlo u ratu. U filmu se pojavljuju Rade iz Trebinja, otac Srđana Aleksića, udovica Josipa Kira, Jadranka Rajhl-Kir, kao i Vesna Levar, udovica Milana Levara iz Gospića. Malagurski je zatim počeo da „roni" po burnoj istoriji devedesetih godina XX veka kako bi došao do korena zla na Balkanu. Tragajući za sagovornicima, Malagurski je obišao američke gradove: Kolumbus, Dejton, Njujork i Vašington, a posetio je i Beograd i Zagreb. U Prištini je pitao Albance šta misle o američkoj politici. Razgovarao je i sa Džordžom Kenijem, bivšim zvaničnikom Stejt departmenta.

Regan rušio SFRJ

Pored američkih zvaničnika i stručnjaka, u filmu se pojavljuju: Luis Mekenzi, bivši komandant UN, Džejms Biset, bivši kanadski ambasador u Beogradu, novinar Skot Tejlor, kao i ekonomista Mišel Čošudovski.

- Želeo sam da čujem drugačiju analizu uloge Zapada u ratu - kaže Malagurski. U filmu se kao sagovornici pojavljuju i: Vlade Divac, Veran Matić, Branislav Lečić, zatim bivši slovenački ministar za ekonomiju Jože Mencinger, bivši kandidat za predsednika Hrvatske Marko Francišković, režiser Džordž Bogdanić, novinar Džon Bosnić, član „Beogradskog sindikata" Boško Ćirković, istoričar Srđa Trifković, članovi benda „Dubioza kolektiv" Armin Bušatlić i Vedran Mujagić, kao i mnogi drugi - kaže on.

Istraživački posao se isplatio, kaže mladi režiser, a njegovi sagovornici su ga uputili na nekoliko zanimljivih dokumenata, koji su predstavljeni u filmu. Jedan dokument iz 1984. sa potpisom Ronalda Regana, po Malagurskom, svedoči o tome da je glavna meta zapadnih sila bila jugoslovenska ekonomija.

- Došao sam i do zakona koji je kasnije usledio, u novembru 1990. godine, u kojem piše da se Jugoslaviji ukida sva pomoć, a da će republike koje se odluče za nezavisnost dobiti novčanu pomoć - prenosi Malagurski.

Mali ljudi - heroji rata

Paralelna priča o dobrim ljudima slikovito je prikazana i na snimku iz sela Vrbarje kod Sokoca, gde su pre rata zajedno živeli Srbi i muslimani. Iako nisu morali, muslimani su odlučili da napuste selo, a kamera je zabeležila kako se ljudi dve nekada bratske nacije rastaju u suzama.

- Jedna od osnovnih poruka u filmu jeste da heroji rata nisu korumpirani političari i ratni profiteri, nego obični ljudi, koji su ostali veliki i dobri u nehumanim vremenima. Film dokazuje i da je područje SFRJ kolonizovano ekonomski, vojno i politički - zaključuje Boris Malagurski.

Ovaj rediteljski vunderkind živi u Vankuveru od punoletstva i samostalno snima ozbiljne filmove. Sa svojih 20 godina, snimio je prvi ozbiljan dokumentarac „Kosovo: možete li da zamislite".

- Otišao sam na Kosovo uz pomoć princeze Linde Karađorđević, koja me je povezala sa Meri Volš, irskim diplomatom. Volšova i Džon Hotorn, zvaničnik Unmika, pomogli su mi u stvaranju filma, koji govori o pravima Srba i nealbanaca na Kosovu - objašnjava Malagurski.

Preko TV kanala „Russia Today" njegov film „Kosovo: možete li da zamislite" trenutno se emituje u 60 zemalja sveta.

Stanko Stamenković