GUČA 09. 08. 2008

PRESS

POČAST BOBANU MARKOVIĆU

Ministarstvu kulture upućen predlog da se čuvenom trubaču, sedmostrukom pobedniku Guče, dodeli zvanje priznatog umetnika

Saborski odbor 48. dragačevskog sabora trubača u Guči uputio je juče predlog Ministarstvu kulture Srbije da se trubaču Bobanu Markoviću dodeli zvanje priznatog umetnika.

U obrazloženju predsednika Saborskog odbora Slobodana Jolovića ističe se da je Marković uz sedam pobeda u Guči i „ambasador srpske trube", pošto je širom sveta afirmisao Srbiju na 200 koncerata koje je održao na svim kontinentima. „Marković je pokazao neprevaziđenost na tom instrumentu", rekao je Jolović, i dodao da trubač više nema pravo da se takmiči u Guči, već samo da održava koncerte. Boban Marković je juče sat pre ponoći nastupio u Guči. Marković je rođen 1964. godine u Vladičinom Hanu, a ovo društveno priznanje trebalo bi da dobije do 50. jubilarnog Dragačevskog sabora trubača, koji će biti održan u Guči 2010. godine.

Guča je od četvrtka predveče iz sata u sat sve punija. Stranaca ima, najviše je mladih Francuza, ima Nemaca, ali i Makedonaca i Crnogoraca. Najezda inostranih gostiju ipak ne može da kompenzuje odluku organizatora da uvedu naplatu ulaska u varoš, i neizdrživo visoke cene osveženja.
- E, može za taj tvoj Press da govorim. I prošle si me godine uslik'o, i lepo napis'o što ti rekoh. E, i ove ću da ti kažem, posle osam godina redovnog prisustva razmišljamo da odustanemo. Skupo, brate - priča Predrag Šćekić iz Berana.
Predrag je u šarolikom društvu. Trajče od Štip, kako kaže, Igor Dimovski iz Skoplja, Boris Beara iz Sente, ali i Ana sa Novog Zelanda i Katrin, poreklom Tajlanđanka, koja takođe živi na Novom Zelandu. - Skup je bazen - žali se Katrin svojim ujedinjenim prijateljima iz raznih krajeva bivše Jugoslavije na cenu jednodnevne ulaznice od 350 dinara.
- Ova Ana ti je jedanaest godina vegetarijanka - dobacuje Trajče. - Samo se pitam šta će da jede u Guči. Predložio sam joj pasulj bez rebarci - dodaje on.
Zakupac bazena je Aco Satarić, rodom iz gučanskog sela Milatovići. Skoro trideset godina je ugostitelj u Minhenu.
- Zakupio sam bazen i motel „As". Hteo sam da ispitam sebe, da organizujem ovde posao. Divni su ovde ljudi, družimo se, sarađujemo, ali neke stvari ne shvatam. Mnogo je komplikovana administracija, a ljudi vole da lažu, čak i kad je to na njihovu štetu - priča Aco. On kaže da ne mora da znači da se po jutru dan poznaje, i da ima vremena da poseta bude bolja.
- Ne treba tražiti razlog slabe posete. Mnogo je 500 dinara po osobi, plus za auto, za današnje prilike - kaže Satarić.

- Izađi Rašo iz rupe, da te Karla poljubi u dupe - pevaju pijani momci, očigledno još neobavešteni da su i Radovan i Karla otpevali svoje. Pored trubača koji im sviraju, našao se i mali Rom sa harmoničicom, koji ne haje za opštinsku odluku kojom je zabranjeno izvođenje druge muzike osim trubačke. Pomenutom odlukom zabranjeno je i igranje po stolovima. Igračica nigde nije bilo prva dva dana, ali su se ipak pojavile u četvrtak kasno posle podne. I dok su đuskale, što po stolovima, što na ulici, među grudi i u gaćice uletala im je pokoja novčanica.
Prava žurka je, čini se, počela u četvrtak s prvim sumrakom. Ako i nema mnogo igre po stolovima, igra se na ulici, pored kafića, a najluđa žurka je, kao i svake godine, tamo gde je besplatno - na trgu, kod spomenika trubi.

P. JEREMIĆ