Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

01. 12. 2009.  - Autor: (AG. - N. K.)

Umro Milorad Pavić

Srbija ostala bez svog najčitanijeg pisca, jednog od utemeljivača srpske postmoderne proze i člana Srpske akademije nauka i umetnosti

1

Milorad Pavić preminuo je juče u 13.10 u Beogradu, od posledica infarkta u 81. godini, saopštila je piščeva porodica. Pavić je bio pripovedač, pesnik, dramski pisac i član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Njegova dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta.

Pavićeva proza odlikovala se rafiniranim, često i složenim stilom koji je po maniru bio najbliži autorovom viđenju baroknog doba velikih otkrića u kome su se sudarali magija i nauka. Ovim stilom napisao je i kratku autobiografiju u kojoj se prepliću vekovi, stvarnost i mašta.

- Ja sam pisac već dve stotine godina. Daleke 1766. jedan Pavić je objavio u Budimu svoju zbirku pesama i otada se smatramo spisateljskom porodicom. Mnogo više ljubavi sam ostvario u svojim knjigama nego u svom životu. Sa jednim izuzetkom koji još traje. Do 1984. bio sam najnečitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine nadalje najčitaniji. Napisao sam roman u vidu rečnika, drugi u obliku ukrštenih reči, treći u vidu klepsidre i četvrti kao priručnik za gatanje kartama tarot. Peti je bio astrološki vodič za neupućene. Nisam nikoga ubio. Ali, mene su ubili. Mnogo pre smrti. Za moje knjige bilo bi bolje da im je autor neki Turčin ili Nemac. Bio sam najpoznatiji pisac najomraženijeg naroda na svetu - srpskog naroda. Sve u svemu, mogu reći da sam za života dobio ono što mnogi pisci dobijaju tek posle smrti - napisao je između ostalog u svojoj često citiranoj i dorađivanoj autobiografiji.

a

Saučešće princa Aleksandra

Princ Aleksandar Karađorđević i Savetodavna tela Krune objavili su juče saučešće povodom smrti akademika Milorada Pavića, člana Krunskog saveta i redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Smrt akademika Pavića veliki je gubitak za našu kulturu, književnost i srpsko društvo, kao i za sve nas koji smo ga poznavali i imali čast i sreću da budemo njegovi savremenici - navodi se u saopštenju Služba za javnost Kraljevskog dvora.

Pavića su stručnjaci iz Evrope, SAD i Brazila nominovali za Nobelovu nagradu za književnost. Slavu u Srbiji i inostranstvu stekao je romanom „Hazarski rečnik", koji je objavio 1984. godine. Među njegovim najpoznatijim delima su i „Istorija srpske književnosti baroknog doba" 1970. godine, „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo" (1971), zbirke priča „Gvozdena zavesa" (1973), „Konji svetoga Marka" (1976), „Ruski hrt" (1979), „Nove beogradske priče" (1981), „Duše se kupaju poslednji put" (1982). Njegov drugi roman „Predeo slikan čajem", koji je takođe doživeo uspeh, objavljen je 1988. godine, a tri godine kasnije objavio je roman „Unutrašnja strana vetra" i nakon toga „Poslednju ljubav u Carigradu".

Po jednoj njegovoj priči snimljen je i film „Vizantijsko plavo", u kome je režiser Dragan Marinković, uz glumačku ekipu koju su predvodili Katarina Žutić i Lazar Ristovski, dočarao čest Pavićev motiv prožimanja civilizacija.

U Rusiji je bio jedan od najpopularnijih savremenih stranih pisaca, kome je ovoga leta, u čast rođendana, postavljena bista ispred centralne Moskovske biblioteke uz najveće književnike sveta. Ostaće zapamćen kao najinovativniji srpski pisac 20. veka, koji je uveo u našu literaturu pojam „nelinearne interaktivne proze".

Saučešće zbog smrti čuvenog pisca juče je izrazio ministar kulture i medija Nebojša Bradić, koji je uputio telegram porodici i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

kraj

Isidora Bjelica, književnica:Beskrajno duhovit

- Ovo je jedna strašna serija. Umro je Tirnanić, pa Olja Ivanjicki, i sada Pavić. Otišle su sve same legende Beograda. Pavić je bio čovek koji je puno putovao, lepo pričao i bio izvor najlepših i najneverovatnijih priča, ali ja ću ga pre svega pamtiti po duhovitosti. Ljudi, čak i ako znaju Pavićevo delo, ne znaju uvek koliko je on bio duhovit čovek.

Momo Kapor, književnik i slikar:Bio mi je prijatelj

- Srpska književnost ostala je bez svog najprevođenijeg pisca. Pre nego što je Pavić postao pisac, što se dogodilo dosta kasno u njegovom životu, on je bio naučnik koji je istraživao književnost baroka. To je od njegove proze napravilo fascinantnu mešavinu fikcije i starih, raskošnih, nemogućih priča napisanih u maniru postmoderne. Pavić mi je bio prijatelj, jako sam voleo da se družim sa njim, i poklonio sam mu njegove portrete koji će nadživeti nas dvojicu.

Katarina Žutić, glumica:Veoma sam potresena  

- Zatečena sam tom vešću i veoma sam potresena. Sećam se divnog odnosa koji sam imala sa njim i razgovora koje smo vodili tokom snimanja filma „Vizantijsko plavo". Imala sam stvarno lep odnos i sa njim i sa njegovom suprugom. Eto, šta je život...

Lazar Ristovski, glumac:Umro je deo srpske književnosti

- Veoma sam zatečen ovom vešću. Kada umre tako veliki književnik, sa njime umire i deo srpske književnosti. Posle njegovog odlaska ona neće biti kao pre.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najnovije

Nije pronađen nijedan članak.