08. 02. 2010

PRESS

Ovo je vreme malih zvezda

Koncertni promoter Gane Pecikoza u ispovesti za Press seća se početaka karijere i prijateljstva sa Džonijem Štulićem, i kaže da je današnje muzičko tržište rascepkano i bez pravih veličina

Čuveni koncertni promoter Gane Pecikoza, koji je tokom višedecenijske karijere brinuo o karijerama brojnih zvezda, kaže da je domaća koncertna scena anarhična i da na njoj mešetare ljudi koji veoma malo znaju o šou-biznisu. U ispovesti za Press, kao jedan od najzanimljivijih momenata sa samog početka karijere, Pecikoza je izdvojio prijateljstvo sa osnivačem „Azre", ekscentričnim Branimirom Džonijem Štulićem.

- Džoni i ja u Kraljevu smo služili vojsku 1973/74. Ja sam bio u auto-jedinicama, a Štulić je kao „prašinar" došao da drži stražu. Mene su odmah posle završetka regrutne obuke rasporedili kao muzičara u vojnički klub. Imali smo odličan bend, njegov član bio je i čuveni trubač Petar Ugrin. Na igranke su dolazili Kepa i drugi članovi budućeg „Smaka". Sa nama je svirao i petnaestogodišnji Laza Ristovski, čiji je otac bio zastavnik. Kepa me je uvek molio da sviram sa njima. Svirali smo hard rok, „Grand fank rejlroud", „Dip parpl"... Štulić je sedeo na stepenicama sa jednim prijateljem iz Čakovca koji je voleo da tu sedi sa njim i štrika šalove od vunice! Džoni je svirao tada klasični gitarski repertoar, „Vrtove Alhambre", Segoviju... Zvali smo ga Paganini - kaže Pecikoza.

Pecikoza je u vojsci započeo prijateljstvo sa čuvenim rokerom.

- Bio sam mu zanimljiv zato što sam bio iz Sarajeva. Pitao me je jednom da li znam gitaristu Ivana Kalcinu, i kada sam mu rekao da mi je to komšija, zamolio me je da donesem od Kalcine neke note do kojih tada nije bilo lako doći kao sada. Zamolio sam ga da svira sa nama, što je on odbio. Rekao mi je: „Neću, tvoj gitarista svira dobro desnom rukom, ali ja sam bolji levom." Nije hteo da svira sa nama, ali je pristao da piše za vojnički list „Saobraćajac". Jednom je nestao, i tek posle dan-dva saznali smo da je bio u pritvoru jer je odbio da ponese pušku na stražu! Umesto toga poneo je gitaru i rekao: „Ovo je moje oružje!" - ispričao je on.

Preko trnja do zvezda

Pecikoza, kome na radnom stolu stoji pločica sa ugraviranim latinskim motom Per aspera ad astra (Preko trnja do zvezda), kaže da danas nije lako biti promoter.

- Danas je baš preko trnja do zvezda. Prave zvezde se rađaju, za razliku od ovih nazovizvezda, koje su se pojavile od 1992. naovamo. Ne mogu se ove današnje zvezde porediti sa onima koje je verifikovalo tržište od 22 miliona stanovnika. Do 2000. tržište je funkcionisalo lokalno, Srbin je svirao u Srbiji, Hrvat u Hrvatskoj, Makedonac u Makedoniji... Posle te godine počela je i „robna razmena", pošto kulturna razmena još nije zaživela kako treba. I svetske grupe dolaze anarhično. Dovode se bendovi koji nikada nisu bili tu, nikoga ne interesuje da li su popularni. To rade novopečeni promoteri koji uđu na sajt, raspituju se okolo i naprave koncert - kaže Pecikoza.

„Rolingstonsi" su preplaćeni

Poznati promoter tvrdi da nije dovoljno gledati na internetu kada ko ima raspoloživi termin za koncerte, već da treba pratiti zahteve tržišta.

- Samo onaj ko je aktuelan može da donese neku zaradu. Ako čujemo da je Robi Vilijams prodao turneju za nekoliko minuta, i da „U2" prodaju dva stadiona u Hrvatskoj, onda je jasno da ih treba dovesti ovde. Pitanje je kako su neki naši promoteri uopšte došli do novca. Kod nas ne postoje udruženja promotera, vlada velika anarhija, a to su videli strani promoteri. Počeli su da dovode nebitne bendove, videli da se ovde može dobro zaraditi. Recimo za koncert „Vajtsnejka" promoter iz Beča platio je svog „podizvođača", promotera u Srbiji, fiksnu sumu da mu organizuje koncert, uzeo zaradu i otišao. Ja to u Nemačkoj i Austriji ne bih mogao. Postoji i problem „nabijanja cena" među promoterima. Oni licitiraju i na kraju nerealno popnu cenu. „Rolingstonsi" su plaćeni, mislim, dvostruko više od onog koliko koštaju, i verujem da njihov menadžer nije mogao da veruje koliko je zaradio - navodi stari koncertni lisac.

Pecikoza kaže i da domaća scena nema jednu vrlo bitnu stvar - dugovečne ženske zvezde.

- Naša muzička scena pati od nedostatka pravih ženskih zvezda, onih koje opstaju na sceni decenijama, kao što ih ima u Hrvatskoj. Pitate me da li sam mislio da će Goca Tržan biti takva zvezda? Ne. Znao sam kakvi su njeni kvaliteti i dometi. Ona je priznanje meni kao promoteru, zato što sam od nje, sa svim njenim manama, uspeo da nakratko napravim zvezdu. Biće kod nas žena koje će trajati dugo na sceni - polažem nade u Aleksandru Radović, Aleksandru Kovač, Ivanu iz „Negativa", koja na ovom svetu ume samo da peva... Imamo mi talenata - kaže Pecikoza.

N. KOSTIĆ