Kasimatis svoje pare nije stigao da potroši pre nego što je država razotkrila njegove mahinacije i osudila ga na zbirnu zakonsku kaznu od 504 godine. Ukoliko medicina uskoro ne načini veoma ozbiljan preokret, Nikos Kasimatis će ostatak života provesti iza rešetaka, a njegovi zločini sada služe kao primer za opštu neodgovornost koja je ispumpala grčki budžet. Kasimatis, inače računovođa po profesiji, osnivao je lažne kompanije preko kojih je pri povratku PDV-a uspeo da dobije impozantnih 952 miliona evra.

Korumpirani poreznici

Unosan „poslić" počeo je još 1993. godine, kada je Kasimatis počeo da „štancuje" nove kompanije koje su mu služile za povraćaj PDV-a. Bilo je potrebno čak osam godina da se otkrije da Kasimatis stoji iza više desetina kompanija koje su međusobno trgovale maglom i od države ubirale novac od povraćaja poreza na dodatu vrednost, na osnovu lažnih poreskih prijava. Kasimatis, koji danas ima 59 godina, pare je deponovao na račune u of-šor bankama. Tek 2001. godine država je započela postupak protiv Kasimatisa. Proces se, zahvaljujući sporosti i korupciji svih instanci koje su učestvovale u procesu, vukao kao „gladna godina".

Iako je 2004. godine, pre izricanja presude, Kasimatis pobegao, nađen je 2009. godine. Nije mu pomogao ni novi izgled, koji je dobio pomoću serije hirurških zahvata. „Pao" je u redovnoj policijskoj kontroli, kada su mu uzeti otisci prstiju. Nakon hapšenja Kasimatis je otkrio imena 50 službenika poreske uprave koji su mu asistirali u prevari, a grčka javnost sa zaprepašćenjem je konstatovala da njihova poreska služba ne samo da se odlikuje javašlukom koji čini da više ljudi ne plaća porez nego što ga plaća već i da je u nižim instancama korumpirana do srži.

Čobanin duguje 10 miliona evra

Jedan od najbizarnijih momenata ove afere jeste činjenica da je šef filijale poreske službe čiji su pripadnici zajedno sa Kasimatisom osmislili ovu ogromnu prevaru - oslobođen svih optužbi i čak unapređen zbog zalaganja u službi!

Na samom kraju liste najvećih dužnika, na koju su ušli svi koji su državi uskratili najmanje 150.000 evra, nalazi se pastir sa Krita Parasiris Stelios. Ovaj čobanin će državi morati nekako da plati 11 miliona evra. Stelios se pre 17 godina udružio sa partnerima i osnovao firmu koja im je omogućila da na osnovu lažne poreske prijave dobiju 88.000 evra povraćaja preplaćenog poreza. Ovaj novac je, ušavši u upravni postupak nakon što je počeo proces protiv Steliosa, u međuvremenu pretvoren u 11 miliona evra duga državi, a ova ogromna brojka dobijena je sabiranjem osnovnog duga sa kamatama, kaznama i penalima nataloženim tokom više godina upravnog postupka. Steliosova porodica živi od mleka i sira koje dobijaju od pedeset koza i nejasno je na koji način država planira da natera ovog čobanina da plati toliku sumu.

Kako je saopštila sirijska organizacija za ljudska prava sa sedištem u Londonu, Asadove snage su pobile petočlanu porodicu u jednoj, sedmočlanu porodicu u drugoj i osmočlanu porodicu u trećoj kući. Napadi na Homs su nastavljeni iako je Rusija dobila obećanje od sirijskog predsednika Bašara al Asada da će zaustaviti krvoproliće u zemlji.

Sudbina Sirije u rukama naroda

Sudbina sirijskog predsednika Bašara al Asada je u „rukama samih Sirijaca" i o tome treba da razgovaraju predstavnici vlasti i opozicije, izjavio je juče šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dan nakon posete Damsku. Lavrov nije želeo da odgovori na pitanje novinara da li će se sirijski predsednik povući sa vlasti.

- Svaki dogovor u okviru nacionalnog dijaloga mora biti rezultat sporazuma samih Sirijaca i prihvatljiv za sve Sirijce - rekao je ruski ministar.

Rusija i Kina uložile su u petak veto na predlog rezolucije o Siriji u Savetu bezbednosti UN za koji je glasalo preostalih 13 država SB. Lavrov je objasnio razloge za ruski veto i tom prilikom naveo problematične predloge da se sirijska vojska jednostrano povuče iz gradova u kasarne, kao i da se dijalog među sirijskim stranama vodi sa unapred određenim ciljem.

I Peking je juče odgovorio na kritike zbog ulaganja veta na rezoluciju UN. U oštro sročenom saopštenju ministar spoljnih poslova Velike Britanije Hejg je rekao da će „njihov pristup napuštanja sirijskog naroda samo ohrabriti brutalni režim predsednika Asada da ubija još više, kao što je i uradio u Homsu za protekla 24 sata", prenele su agencije.

Izolacija Bašara al Asada

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova, koje je u više navrata branilo odluku Pekinga i pozivalo obe strane u sukobu da prekinu upotrebu sile, saopštilo je da je Hejgov komentar „izuzetno neodgovoran" i da ima „skrivene motive".

U Evropskoj uniji se pripremaju nove sankcije protiv sirijskog režima, dok su mnoge zapadne i arapske zemlje povukle ambasadore iz Damaska. Posle blokade rezolucije u Savetu bezbednosti UN, u Briselu se pripremaju nove sankcije kako bi se izolovao režim Bašara al Asada, što bi moglo da dovede do njegovog pada i prekida krvoprolića.

- Dogovor tek treba da se postigne, ali mi razmatramo ekonomske mere protiv sirijske centralne banke i zabranu izvoza zlata i drugih plemenitih metala kako bi se režimu uskratili finansijski izvori - potvrdio je agenciji jedan evropski diplomata. Prema nezvaničnim nagoveštajima, novi „paket" sankcija trebalo bi da se dogovori do kraja meseca.

Evropska unija je prošle godine zamrzla imovinu i uskratila vize za 108 sirijskih zvaničnika. Evropski blok je takođe pojačao embargo na izvoz oružja u Siriju.

- Bilo je to prvi put da je Mosad izveo veliku prekomorsku operaciju i morao je da izmisli sve te stvari u stilu Džemsa Bonda u tom procesu - rekao je kustos, oficir Mosada, koji se predstavio samo kao Amir.

Izložen je, između ostalog, originalan dosije Mosada o Ajhmanu pod tajnim imenom „Dibuk", što u prevodu s hebrejskog znači zao duh, tašna sa skrivenom kamerom kojom su napravljene prve fotografije Ajhamana u Buenos Ajresu, lažne registarske tablice agenata za vozila kojima je praćen, rukavice korišćene da bi bio ščepan, igla kojom mu je ubrizgan sedativ i lažni Ajhmanov pasoš da prokrijumčari iz Argentine. Takođe su izložene lične stvari koje je imao kod sebe - češalj, džepni nož i plastičnu muštiklu.

Generalni direktor Muzeja kraljevskog vazduhoplovstva Piter Daj smatra da je prikladno da poslednji preživeli Prvog svetskog rata bude neko ko je služio iza borbenih linija.

- Na neki način, poslednji veteran i treba da bude žena ili neko ko je bio na kućnom frontu kako bi nas podsetili da rat nije samo vezan za rovove - rekao je on.

Florens Bitris Paterson rođena je 19. februara 1901. godine u Londonu i sa 17 godina je pristupila ženskim vazduhoplovnim snagama koje su obučavale žene da rade kao mehaničari, vozači i u drugim profesijama koje su do pre rata bile rezervisane za muškarce. Grinova je, međutim, izabrala da radi u menzi. Posle rata ostala je u istočnoj Engleskoj, udala se za Voltera Grina i podigla troje dece. U Prvom svetskom ratu poginulo je oko 20 miliona ljudi. Poslednji vojnik za koga se zna da se borio u rovovima bio je Britanac Heri Pač, koji je umro 2009. u 111. godini.

Ruska zvanična novinska agencija RIA Novosti prenela je u najmanju ruku ekscentrične spekulacije da bi jedan od otkrića u blizini jezera Vostok mogla da bude i tajna nacistička baza, podignuta na kraju Drugog svetskog rata.

U tekstu agencije RIA Novosti podseća se da je nemački admiral Karl Denic 1943. godine izjavio da je nemačka podmornička flota ponosna „zbog izgradnje neosvojive tvrđave za našeg Firera, podignute na drugom kraju sveta, na Antarktiku". Ruska agencija navela je i da je nekoliko meseci nakon kapitulacije Nemačke u aprilu 1945. godine, nemačka podmornica tipa U-530 otplovila do Južnog pola, u luku Kil, i da se govori da je tamo izdubila pećinu u podvodnom ledu u kojoj su pohranjene relikvije Trećeg rajha, uključujući i Hitlerove tajne dokumente.

Dvadeset miliona godina pod ledom

RIA Novosti prenela je i još fantastičniju tvrdnju, da je podmornica U-977 odnela na Antarktik posmrtne ostatke Adolfa Hitlera i Eve Braun, u nadi da će uz pomoć Hitlerovog DNK jednog dana biti moguće stvoriti novog vođu nemačkog Rajha. Ruski novinar nije se ni osvrnuo na činjenicu da su Votson i Krik otkrili DNK tek osam godina nakon putovanja podmornice U-977. Posada ove podmornice, naime, posle kapitulacije Trećeg rajha prevalila je dug put do Argentine i na kraju se predala, a ovo putovanje poslužilo je kao podloga za najrazličitije teorije zavera.

Ruski naučnici već izvesno vreme na Antarktiku istražuju jezero Vostok, koje je 20 miliona godina bilo pod ledom - bez kontakta sa zemaljskim oblicima života i zagađenjem ljudskog porekla, u uslovima sličnim onima koji vladaju u podzemnim jezerima na Saturnovim i Jupiterovim mesecima, a u tečnom stanju se održava zahvaljujući geotermalnoj toploti. Vladimir Kotljakov sa Geografskog instituta Ruske akademije nauka kaže da bi otkriće života u tom jezeru pokazalo da i na Jupiterovom satelitu Evropi postoje uslovi za život.

Misteriozni prekid veza

- Ako u jezeru Vostok budu otkriveni mikroorganizmi, to bi možda moglo da znači i da će na satelitu Evropa doći do našeg prvog susreta sa vanzemaljskim oblicima života - smatra dr Kotljakov.

Pre nekoliko dana misija na jezeru Vostok raspalila je maštu teoretičara zavera i zabrinula naučnike širom sveta: baza na Antarktiku prestala je da komunicira sa spoljnim svetom, a radio je emitovao statički šum i sablasne zvuke. Fanove horora ova tišina podsetila je na knjigu H. P. Lavkrafta „U planinama ludila", u kojoj polarna ekspedicija slučajno probudi drevno zlo, a filmofili su se prisetili filma „Stvor", sa sličnom tematikom. Razboritiji su tvrdili da je u pitanju nešto mnogo banalnije i pitomije: da se pokvarila radio-oprema i da posao ekspedicije ide toliko dobro da nemaju vremena da se bave kvarovima manje bitne opreme.

Pre par dana pokazalo se da je glas razuma bio u pravu: ekspedicija je objavila da je poprilično sigurna da je, posle bušenja rupe u ledu od čak 3.700 metara, uspela da dopre do vode jezera Vostok, koje možda krije rešenje za neka od najuzbudljivijih pitanja nauke.  

On, međutim, nije saopštio nikakve detalje te nove inicijative. Erdogan je još rekao da Turska pokušava da „na sve diplomatske načine skrene pažnju međunarodne zajednice" na sirijsku krizu.

On je kritikovao Rusiju i Kinu što su uložile veto na rezoluciju u UN o Siriji, kojom je trebalo da se osudi nasilje režima predsednika Bašara al Asada.

Jučerašnji štrajk su organizovale dve vodeće sindikalne federacije - GSEE i ADEDY-koje imaju oko dva miliona članova u javnom i privatnom sektoru. Protesti su počeli već u ponedeljak u organizaciji sindikata koji su bliski levičarskim partijama. Juče su radile samo osnovne službe u školama, ministarstvima, bolnicama i bankama, a javni prevoz je bio usporen.

U Atini se vode pregovori između vlade, delegacije MMF i Evropske unije, koja traži nove mere štednje, smanjenje rashoda iz budžeta, smanjenje plata i nova otpuštanja radnika u javnom sektoru. Predsednik sindikalne konfederacije GSEE Janis Panagopulos je nove mere opisao kao „smrtnu presudu" za zemlju, odnosno radnike i službenike.

Afera između stažistkinje i predsednika počela je leta 1962. godine i trajala je sve do Kenedijeve smrti novembra 1963. godine. Mimi Alford, kojoj je devojačko prezime bilo Berdsli, počela je da radi u predsednikovom odeljenju za odnose sa medijima. Nakon što se upoznala sa predsednikom, Kenedi joj je predložio da joj lično pokaže Belu kuću. Mimi Alford tvrdi da ju je Kenedi odveo u sobu Džeki Kenedi, svoje supruge, i da joj je bez reči skinuo odeću. Mimi Alford je oklevala, što je Kenedija navelo da je pita: „Valjda si ovo radila ranije?" Odgovorila je: „Ne." Kenedija to nije zaustavilo.

Mimi Alford Kenedija nije nikada zvala ni „Džon" ni po njegovom uobičajenom nadimku „Džek", i umesto toga obraćala mu se sa „gospodine predsedniče" čak i kada su bili zajedno u postelji. Alfordova je opisala svog bivšeg šefa, velikog bonvivana i plejboja, kao „razigranu" osobu, a seks sa njim kao „raznovrstan i zabavan". Ispričala je da su proveli puno vremena kupajući se u kadi i da je nosila Kenedijeve pidžame. Međutim, Kenedi se sa njom nikada nije poljubio i podvrgavao ju je onome što je nazvala „igra čekanja" - naložio bi joj da ostane u hotelu i čeka njegov poziv.

Podvodio je prijatelju

Gospođa Alford ispričala je i vrlo degradirajući detalj koji baca sasvim novo svetlo na Kenedija.

- Predsednik me je zamolio da se „pobrinem" za njegovog prijatelja Dejva Pauersa, jer je, kako je rekao, „izgledao malo napeto". To se dogodilo prilikom kupanja u bazenu Bele kuće. Znam da me je čikao i znam tačno šta je hteo: izazivao me je da pružim oralni seks Pauersu. Ne verujem da je predsednik zaista mislio da ću to uraditi, ali moram sa stidom reći da sam to učinila. Predsednik je ćutao i gledao - ispričala je gospođa Alford. Ona je takođe rekla da ju je jedne večeri Kenedi primorao da uzme laku drogu amil-nitrit, poznatu po tome što dodatno stimuliše čula pri seksu.

- Rekla sam da neću, ali on mi je ipak stavio drogu pod nos i morala sam da udahnem. Bila sam vrlo uplašena - ispričala je.

Kenedijeva ljubavnica navela je i trenutak koji odslikava Kenedijeve zebnje da će se kubanska raketna kriza 1962. godine završiti nuklearnom katastrofom.

- Rekao mi je: „Više bih voleo da mi deca budu crvena nego mrtva" - navela je.

Mislila je da je trudna

Poslednji put Mimi i Džon videli su se nedelju dana pred Kenedijevu smrt. Susret se odigrao u hotelu „Karlajl" na Menhetnu, a Mimi je u tom trenutku bila verena za svoju ljubav iz koledža Tonija Fenstoka.

- Dugo me je grlio i rekao: „Voleo bih da ideš u Teksas sa mnom." Dodao je i da će me zvati kada se vrati. Ophrvala me je velika tuga. „Predsedniče, upamtite da se ja udajem." „Znam, ali ću te ipak zvati" - rekao je.

Mimi Alford u jednom trenutku bila je uverena da nosi Kenedijevo dete, ali „uzbuna" je brzo prošla. Imala je i priliku da vidi predsednika u njegovom najbolnijem trenutku, kada je preminuo njegov sinčić Patrik Buvije Kenedi.

- Do tada nisam u svom životu došla u situaciju da vidim kako izgleda prava bol. Džon me je pozvao da sednemo na balkon, u toplo letnje veče. Pored njegove stolice bilo je puno pisama saučešća. Uzimao je jedno po jedno i čitao mi, i suze su mu tekle niz obraze. Povremeno je pisao beleške na poleđini pisama, verovatno podsetnik da treba da odgovori na njih - ispričala je. 

Nezadovoljni građani već dve nedelje održavaju proteste i traže da predsednik države Basesku i vlada podnesu ostavke i da se odmah raspišu vanredni parlamentarni izbori. Vanredni izlazak na birališta traže i opozicione partije.

Predsednik Rumunije Trajan Basesku odmah po zvaničnom prijemu ostavke imenovao je Katalina Predojua za vršioca dužnosti premijera. Katalin Predoju (43) je u dosadašnjoj koalicionoj vladi premijera Boka bio ministar pravosuđa. On je ušao u parlament kao nezavisni kandidat za poslanika. Ranije je bio član opozicione Liberalne partije, koju je pre nekoliko godina napustio. U Rumuniji parlamentarni izbori bi redovno trebalo da se održe krajem ove godine.

Više od 100 demonstranata, od kojih su mnogi bili sa maskama, gađalo je farbom predstavništvo britanske HSBC banke u argentinskoj prestonici, a u znak protesta zapaljeno je i nekoliko britanskih zastava.

„Piratski princ"

Policija je sprečila veće incidente, ali strahuje se da narednih dana mogu da se dogode veći neredi jer se očekuje veći broj demonstranata. Radikalna levičarska grupa Kebračo, koja je organizovala protest, najavljuje da će se demonstracije održavati svakodnevno dok je „piratski princ", kako nazivaju člana britanske kraljevske porodice, na vojnoj vežbi na Foklandima.

Lider Kebrača Fernando Esteče pozvao je svoje sunarodnike da bojkotuju britanske firme.

- Britanska imperijalistička politika mora biti iskorenjena. Ovim potezom oni pokušavaju da skrenu pažnju svoje javnosti sa teške ekonomske krize u kojoj se nalaze. Pozivamo argentinski narod da bojkotuje sve britanske kompanije. Ne idite u njihove banke, ne kupujte proizvode koje oni prodaju u našoj zemlji - rekao je Esteče, i najavio da će protesti narednih dana biti masovniji, kao i da se očekuje dolazak oko 500 fudbalskih navijača.

Podrška iz regiona

Inače, britanski princ Vilijem sleteo je na Foklandska ostrva na vojnu vežbu „Rojal er forsa" Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva. Princ Vilijem je pilot helikoptera, a na vežbi će ostati šest nedelja. Kako su saopštili britanski zvaničnici, vežba će se sastojati od simulacija potraga i spasavanja iz mora. Princ Vilijem, odnosno poručnik Vels, sleteo je u britansku bazu zajedno sa još tri člana britanskog vazduhoplovstva. Vežba se odvija usred novih tenzija Velike Britanije i Argentine oko Foklandskih ostrva i u trenutku kada Britanija na Foklande šalje i jedan od najmoćnijih brodova ratne mornarice „HMS Dauntless" („Neustrašivi") u sklopu redovne zamene brodova u vojnim lukama.

Prošlog meseca Argentina je ponovo podigla tenzije u regionu nakon što je uspela da uveri Brazil, Urugvaj i Čile da unutar trgovačkog bloka „Merksur" potpišu rezoluciju kojom bi svakom brodu koji plovi pod zastavom Foklanda bilo zabranjeno da uplovi u neku od luka u tim zemljama. Britanija na ostrvu od oko 3.000 stanovnika još drži 1.000 vojnika. Stanovnici ostrva navodno žele da i dalje ostanu pod britanskom upravom. 

Kada su novinari juče pitali Panetu da li osporava tekst u kojem se navodno prenose njegovi stavovi, on nije želeo ni da potvrdi ni da demantuje pomenute navode.

- Šta ja mislim i šta ja vidim, smatram da je to oblast koja pripada meni i nikom drugom - kazao je Paneta, dodavši da je Izrael javno rekao da razmatra vojnu akciju protiv Irana. U članku „Vašington posta" takođe se navodi da je odlaganje zajedničke izraelsko-američke vojne vežbe možda signal skorog izraelskog napada. Iran će odgovoriti na sve vojne ili pretnje naftnim embargom sprovodeći „sopstvene pretnje", izjavio je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

- Prete nam uz izjave da su sve opcije na stolu, ali svaki rat biće deset puta gori za SAD nego njihove pretnje - rekao je Hamnei.