BEOGRAD 20. 02. 2012

PRESS

Verska pozadina krvavog sukoba u Siriji

Asadovi alaviti se bore do kraja ili će biti istrebljeni

Računica: Većinu stanovništva u Siriji čine muslimani suniti, ali predsednik Bašar al Asad pripada manjinskim alavitima, koji strahuju da bi u slučaju pada sadašnjeg režima usledila brutalna odmazda.

Manjinska zajednica alavita, vekovima ponižavana, boriće se do poslednjeg da bi sačuvala vlast u Siriji, suočena sa većinskim sunitima koji njene članove smatraju uzurpatorima, smatraju stručnjaci.
Čak i ako režim Bašara al Asada, koji i sam pripada toj zajednici, bude poražen, alaviti, koje mnogi smatraju i sektom otpadnika od islama, mogli bi da pokušaju da stvore neku autonomnu oblast u planinama i na severozapadnoj obali, ili da biraju između izgnanstva i smrti, ocenjuju poznavaoci prilika u Siriji.

Produbljen razdor

- Alaviti strahuju od odmazde sunita - tvrdi Fabris Balanš, direktor francuskog istraživačkog i naučnog centra o Mediteranu i Bliskom istoku iz Liona.
- Nalazimo se na prekretnici: režim mora da slomi opoziciju, inače će i sam pasti - smatra Balanš.
Tokom desetak meseci koliko traje pobuna u Siriji je, prema podacima nevladinih organizacija, poginulo oko 6.000 ljudi, a između sunita i alavita je produbljen razdor.
- Kako bi spasli sopstvenu kožu, elitne vojne jedinice sastavljene od alavita ili one koje su pod njihovom komandom boriće se do kraja - kako bi kasnije izbegli osvetu sunita, ocenjuje Balanš. Profesor Tomas Pijere sa univerziteta u Edinburgu smatra da „u slučaju svrgavanja Asada postoji opasnost od potpunog uništenja alavitske zajednice" kao odgovor na brutalnost koju sada iskazuje sirijski režim.
Alaviti, koji čine oko 12 odsto sirijskog stanovništva, dugo su bili siromašni građani nižeg reda. Pod otomanskom vlašću jedini alaviti koji su mogli da žive u gradu bili su sluge po kućama.
Sunitski propovednik Ahmad bin Tajimija (1263-1328) govorio je za Alavite da su „najveći neprijatelji muslimana. Sveti rat protiv njih je „božje delo". Alaviti su dobili autonomiju 1920.  tokom francuske okupacije. Ali, 1936. arapski nacionalisti izdejstvovali su dozvolu od palestinskog muftije da alavite proglasi muslimanima. Namera im je bila da pridobiju njihovu podršku u izgradnji buduće nezavisne države.

Prave novu državu

Tokom pedesetih godina prošlog veka sirijski alaviti bivaju primani na vojne akademije, gde stiču visoko obrazovanje istovremeno prihvatajući program i načela Baat partije o sekularizmu i panarabizmu.
- Alavitska zajednica je „procvetala" najviše zahvaljujući državnim udarima (1963 i 1966) koji se nisu dopali sunitskoj buržoaziji u Siriji, koja je bila šokirana činjenicom da „deca žena bez vela" vladaju zemljom.
Ubrzo alaviti napuštaju svoja planinska uporišta i odlaze u gradove formirajući velike zajednice u lučkim gradovima Tartusu, Latakiji, Banijasu i Jablehu, gde danas čine većinu.
Ako Asad padne, alaviti bi mogli da formiraju svoje enklave u Siriji, a prestonica će biti u Latakiji veruju analitičari.

Milojko Božović