BRISEL 22. 02. 2012

PRESS

sastanak u briselu trajao do jutra

Grčka spasena... privremeno

Austrija: Nismo im poklonili 130 milijardi, to je novi kredit ... Tante za kukuriku - Ministri finansija EU posle maratonskih pregovora odobrili vladi u Atini novčanu pomoć. Opasnost od bankrota za izvesno vreme otklonjena, ali je ta zemlja postala poligon za testiranje dosad neviđenih mera štednje

Grčka je izbegla bankrot, bar privremeno. Ministri finansija država članica Evropske unije (EU) postigli su juče ujutru, nakon maratonskog sastanka od 13 sati, dogovor o pomoći za spasavanje Grčke, odobrivši Atini 130 milijardi evra zajma iz evropskih fondova.

Usvojeni sporazum o novom paketu pomoći privremeno će ublažiti finansijske muke i otkloniti opasnost od bankrota, ali će Grčku pretvoriti u poligon za testiranje dosad neviđenih mera štednje i može dovesti do novih masovnih demonstracija u Atini, ocenjuju analitičari.

Ministri EU finalizovali su sporazum kojim su usvojene mere za smanjenje dugovanja Grčke. Helenima će biti odobreno novih 130 milijardi evra, a zauzvrat Grčka do 2020. treba da smanji dugovanja na 120,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Inače, dug Grčke trenutno iznosi više od 160 odsto BDP-a.

Dan za istoriju

Istovremeno, privatni vlasnici grčkih obveznica - banke i osiguravajuće kuće - primorani su na preuzimanje većih gubitaka. Umesto ranijeg dogovora da im otpišu 50 odsto, privatni poverioci „zamoljeni" su da otpišu 53,5 procenata duga, odnosno 107 milijardi evra.

S druge strane, Atina se obavezala na oštrije kresanje budžetskih izdataka.

- Nije preterivanje reći da je ovo istorijski dan za grčku ekonomiju - izjavio je grčki premijer Lukas Papadimos.

Međutim, s druge strane, ekonomski analitičari i dalje su više nego skeptični u pogledu budućnosti Grčke. Mnogi misle da je ovo rešenje samo odlaganje veće krize i potpunog ekonomskog kraha, odnosno bankrota. Pojedini upoređuju tu zemlju sa teškim bolesnicima ističući da su Heleni zasad preživeli, ali da se i dalje nalaze na aparatima za održavanje života.

- Sumnjam da će Grci uspeti da sprovedu strukturne reforme i naprave ogromnu uštedu u budžetu. Očekujem da će im uskoro ponovo biti potrebna pomoć odnosno novi otpis duga - kaže ekonomista Soni Kapur, dok je njegova koleginica Elizabet Afset uporedila Grčku tragediju sa teniskim mečom.

- Grčka je gubila sa 2:0 u setovima i protivnik je u trećem imao tri meč lopte. Međutim, Heleni su uspeli nekako da ih spasu i dođu do đusa. Ali i pored toga nalaze se u velikom zaostatku - kaže Afsetova.

Pojedini ekonomisti ukazuju da je još pod znakom pitanja da li Grčka može da otplati i tako redukovano dužničko breme. Povratak ekonomskom rastu mogao bi da potraje celu deceniju jer će oštri rezovi produbiti recesiju u kojoj je Grčka već petu godinu.

- Posejali smo vetar, sad beremo uragan - izjavio je šef grčke Trgovinske konfederacije Vasilis Korkidis.

Grčki dnevni listovi su „teška srca" pozdravili sporazum bez presedana o spasavanju te zemlje koji su u Briselu postigli ministri finansija evrozone. Mediji u prvi plan ističu teške žrtve koje će morati da podnese grčki narod uz dodatno nadgledanje grčkih finansija od strane Evropske unije. „Ta Nea" piše da će najveći teret podneti srednja i niža klasa.

Plaćaju dugove

Obični građani Atine ostali su ravnodušni na vesti iz Brisela.

- Zar treba da se radujem nakon ovakvog epiloga. Sporazum znači još pozajmica. Novac koji je odobren nije namenjen narodu. Običnim građanima će biti sve teže i teže - kaže arhitekta Valija Roku.

Da se zaista radi o pozajmicama govori i izjava austrijskog kancelara Vernera Fajmana, koji je rekao da je odobrena pomoć „kredit, a ne poklon". Ministarka finansija Marija Fekter istakla je da je doneta odluka o smanjenju kamata na grčki dug, na osnovu čega će Austrija, kako je objasnila, imati manje prihode, ali neće izgubiti novac. Ona je negirala da Austrija zarađuje na pomoći koju daje Grčkoj. 

Branislav Ćukić