Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Grad mrtvih, bolesnih i ljudi bez nade u pustinji - Istina koju nigde do sada niste mogli da proČitate, jer svetske sile ne Žele da se otkriju ovi uŽasi

26. 08. 2012.  - Autor: Vera Vuković

STRAHOTE FALUDŽE

Pakao: Osam godina posle žestokog bombardovanja belim fosforom, Amerika još odnosi žrtve u ovom iračkom gradu. Stanovništvo živi u getu, opasani su kordonima vojske koja im brani da izlaze iz grada kako se ne bi "mešali" sa drugima i raznosili jezive bolesti

s
Dok vi ovo čitate, baš sada, u jednom i od boga zaboravljenom kutku planete lekari vode tešku bitku. U toj bolnici je danas, kao i svakog drugog dana, rođeno dete sa strahovitim deformitetima, neprirodno velikim stopalima, uvrnutim nogama, bez kostiju, bez pojedinih unutrašnjih organa. Lekari veruju da će preživeti, ali je već sada sigurno da nikada neće moći da hoda. Majka leži sklupčana na podu, pati, ali i nije u velikom šoku. To je ovde svakodnevica.
Faludža. Irački grad mrtvih, bolesnih, grad ljudi bez nade. Grad o kom se prećutkuju neispisane istine, grad tuge. Grad koji živi, a bolje bi bilo da je mrtav. Grad u kom je stopa leukemije uvećana 35 puta.
Ipak, jedino što se javno može videti ili čuti o ovom gradu i životu u njemu su - uobičajena svakodnevica stanovništva u ruševinama, gužve u saobraćaju, bolnice i škole koje rade normalno... Sve drugo je tajna. Nijedan medij nikada nije objavio ništa o pravom životu stanovništva osam godina nakon velikog američkog bombardovanja tog iračkog područja. Nikada nijedan zvaničnik nije saopštio da se danas, 2012. godine, svako peto dete rađa sa jezivim poremećajima. Nikada nije izgovoreno da su za to krivi Amerikanci i bombardovanje belim fosforom 2004. godine. Niko ne zna da stanovništvo, recimo, ne sme da uđe niti izađe iz grada bez specijalnih dozvola, da je ceo grad opasan kordonima vojske koja to kontroliše, da ne smeju da primaju goste niti da se „mešaju" sa bilo kim iz nekog drugog grada da se ne bi „raznosila" bolest. Nikada nijedna takva slika nije otišla u svet.
s

Jezivi prizori

A sve je počelo pre osam godina, kada su se meštani ovog grada smrti, kako ga danas nazivaju u Iraku, pobunili protiv američke vojske, nisu poštovali policijski čas, izašli su na ulice i ubili četvoricu Amerikanaca. I to nije bilo sve. Njihova mrtva tela su povešali na najvidljivijem mestu u centru grada poručujući da neće trpeti američki teror. E, ta slika je obišla svet.
Usledio je početak kraja. I to brutalnog. Počeli su sukobi koji su kulminirali borbom u novembru 2004. Faludža je postala simbol revolta i Amerikanci su znali da ga moraju spržiti. Čak i bukvalno, jer beli fosfor kojim su bombardovali grad sagoreva ljudska tela, topi meso do kostiju.
A

Otvorio kutiju opakih tajni

Britanski istraživač Kris Bazbi je svoje ispitivanje nastavio blizu Ilinoisa, gde je pronašao Daga Rokija koji je 35 godina bio američki vojnik i koji i sam boluje od nekoliko malignih oboljenja. Dag Roki tvrdi da se od 1991. godine osiromašeni uranijum koristi u raketama.
- Svrha je bila potpuno uništiti metu, a uranijumsko oružje je bilo jedinstveno u tome jer izaziva sekundarne eksplozije. To oružje izaziva dugoročnu radijaciju - tvrdi oboleli Dag. Vojnici koji su bili sa njim u grupi su umrli. I to svi.

Sukobi su trajali nekoliko nedelja, rakete su pljuštale kao jesenja kiša, oblaci belog fosfora parali su nebo Faludže. Žrtava je bilo na hiljade, mnogo civila je stradalo. Posle pobede, Amerikanci su sproveli jezivu kontrolu stanovništva, pa je svaki građanin bukvalno skeniran (otisci prstiju, oko...). Meštani, koji ni danas nemaju toalete, još tada su imali biometrijske ID kartice.
Pratio se svaki korak, svaki trag, čak i svaka misao. Američki snajperisti godinama su bili raspoređeni na najvišim tačkama grada i sa prstom na obaraču čekali i najmanju grešku. Ubijali su  i kada bi neko zavukao ruku u torbu da izvadi novac i plati nešto na pijaci. Ubijali su i žene. I decu. Zvanično obrazloženje, otprilike, ovako: „Eto, 'taj i taj' građanin Faludže mogao je da izvuče i bombu umesto novca. Kako smo mogli da znamo?"
Onda su sukobi prestali, ali da li je rat i danas zaista završen? Dete sa početka priče je dokaz da nije. Posledice bombardovanja se i sada žestoko osećaju, a svi su svesni da će tako biti još mnogo, mnogo godina.
Dr Hana Ahmed iz lokalne bolnice, u dokumentarnom filmu "Izgubljene generacije Faludže", jedinom koji je makar nakratko ugledao svetlost dana (pogledaj okvir), kaže da u glavi nosi katastrofalne slike.
- Videli smo strahote. Imali smo slučajeve sa ozbiljnim deformitetima, bebe su se rađale bez organa ili sa potpuno smrvljenim nogama. Savetujem majkama da ne rađaju decu - kaže ona.
Američke vlasti, naravno, ni danas ne priznaju da su ubijale belim fosforom. Zvanično, ako iko hoće da poveruje, jeste da su beli fosfor koristili samo za „osvetljivanje meta" koje su kasnije ubijali „dozvoljenim oružjem". Ipak, retki snimci tada napravljeni, pokazuju da je fosfor pogađao direktno mete.
s

Ograničena sloboda

Svesni posledica zračenja, iračke vlasti posle odlaska Amerikanaca kontrolišu ovaj grad. Građanima je dozvoljeno da se kreću samo na ograničenoj teritoriji, mogu da izađu samo uz specijalna odobrenja, decu nikada ne smeju da izvode niti da primaju goste iz dugih delova države. Cilj je da se spreči stanovništvo da se „meša" sa drugim, da se bolest ne raznosi. Surovo, ali istinito.
Da biste ušli u Faludžu, a čitajući ovaj tekst to sigurno nećete poželeti, potrebno je da imate  „garantora", kontrole su rigorozne, a verovatnoća da ćete dobiti dozvolu je kao i ona na „lotou".
A

Snimak skinut sa Jutjuba

Kris Bazbi kaže da je dokumentarni film Feurata Alanija pokušao da postavi na Jutjub, ali da je odmah skinut.
- Mnogima je u interesu da ceo svet, a naročito Amerikanci, ne pogleda ove kadrove jer se tu jasno vidi kakvo je oružje haralo Irakom - kaže on.

I američki vojnici ozračeni

Na jednom snimku do kojih je došao Feurat Alani vidi se oblak prašine posle eksplozije, a u pozadini se čuju američki vojnici koji slave zbog pogođene mete. Nažalost, nisu bili svesni da gledaju u izvor svog budućeg malignog oboljenja.
-  Video sam izgorela tela žena i dece. Fosfor eksplodira i obrazuje oblak. Svako ko se nađe u radijusu od 150 metara od eksplozije, gotov je - priča jedan američki dugogodišnji vojnik u Alanijevom filmu.

Autor pomenutog filma Feurat Alani kaže da je mu pažnju na dešavanja u Faludži skrenuo Abu Junis (32), bivši fudbaler.
- Došao je u Bagdad po mene jer ja nisam mogao da uđem sam u Faludžu. Dobili smo saglasnosti, dokumenta, dozvole, prošli najmanje 20 kontrolnih punktova. Da biste uneli kameru, morate čak imati i naoružanog pratioca - opisuje Alani.
Niko u Faludži nije hteo da istražuje uzroke deformitetata kod novorođene dece, čak ni ministarstvo za životnu sredinu. Samo je jedna studija posle rata objavljena, a ona sadrži zapanjujuću istinu. Takođe, nedavno je i poznati britanski stručnjak koji se bavi uticajem radijacije na ljudsko zdravlje, Kris Bazbi, počeo da istražuje.
- Krenuo sam jednostavnom metodom: „Izvinite, koliko osoba je ovde obolelo od raka?" Došao sam do šokantnog podatka da je recimo stopa leukemije uvećana 35 puta od uobičajene. Ovo su najveće stope rasta oboljenja u svetu - kaže Bazbi.
Lekari za bolesnu novorođenčad imaju samo jedno rešenje i ono je brutalno.
Pretpostavljate koje.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati