Beograd 12. 06. 2011

PRESS

Robijanje na slobodi... Višestruka korist od alternativnih sankcija

Društveno-koristan rad smanjuje gužve u zatvorima

Dosledna primena alternativnih sankcija bi dobrim delom mogla da reši izuzetno teške životne i radne uslove u našim zatvorima. Društveno-koristan rad ne samo da bi rešio problem prebukiranosti zatvorskih ustanova i društvu omogućio značajne uštede, već bi u mnogim slučajevima bio i znatno svrsishodniji

U tridesetak kazneno-popravnih zavoda u Srbiji kaznu trenutno izdržava više od 11 hiljada ljudi iako je njihov optimalni kapacitet nešto veći od 6.000 mesta. Sem toga kontinuirano se povećava i broj onih koji godinama čekaju na početak izdržavanja kazne, što mnogima teže pada nego i sam boravak u zatvoru. Među njima je i veliki broj osoba sa kraćim vremenskim kaznama, od šest meseci do godinu dana, što dovoljno govori o značaju alternativnih sankcija.

Zatvorski dan državu košta 15 evra

- Imajući u vidu da se kazna rada u javnom interesu izriče za krivična dela za koja je zaprećena novčana ili kazna do tri godine zatvora, jasno je da se ova sankcija može izreći samo licima od kojih ne preti veća društvena opasnost - kaže za Press Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

- Takvi su, na primer, vinovnici saobraćajnih nesreća u kojima nije bilo poginulih osoba, kao i počinioci lakših krivičnih dela. Izvršenjem ovakvih sankcija ne samo da se u potpunosti ostvaruje svrha kažnjavanja već značajnu korist ima i država, jer se ostvaruju velike uštede u državnom budžetu - smatra Homen.

Prema njegovim rečima, kazna rada u javnom interesu značajno rasterećuje i smeštajne kapacitete naših zavoda, a samim tim poboljšava i uslove boravka u njima.

- Poznato je da jedan dan boravka u zatvoru državu košta oko 15 evra, dok je nošenje narukvice duplo jeftinije i iznosi oko sedam evra. Kod društveno-korisnog rada takvih troškova nema. Osuđenik ne ide u zatvor, već radi nešto od javnog interesa, čime se ostvaruje višestruka korist - kaže Homen.

Dug prema državi na ovaj način odužuje ili je odužilo oko stotinu osuđenih lica, a osim u Beogradu, kancelarije poverenika za izvršenje kazne rada u javnom interesu, otvorene su i u Novom Sadu, Subotici i Valjevu. Otvaranje sličnih kancelarija očekuje se i u Nišu i Leskovcu, a kazne se najčešće izvršavaju u javnim preduzećima kao što su „Gradsko zelenilo", „Vodovod" ili „Čistoća". Da je reč o višestrukoj koristi, možda najbolje ilustruje primer jednog osuđenika, koji je nakon izdržavanje kazne u jednom komunalnom preduzeću pozvan da u njemu zasnuje i stalni radni odnos.

Zatvori - škole kriminala

Znatno više od same uštede, najveća korist društveno-korisnog rada ogleda se u tome što se uz njega značajno menja i karakter osuđenog lica.

- Osnovna svrha kažnjavanja je da se promeni ponašanje čoveka - ističe psihoterapeut Zoran Milivojević.

- Nažalost, dešava se da neko ko je zbog jednog dela otišao u zatvor iz njega izađe kao još veći kriminalac, jer je u međuvremenu usavršio kriminalni zanat. Zato je dobra ideja da se pruži mogućnost onome ko je učinio nešto loše da se društvu oduži tako što će sada učiniti nešto dobro - kaže Milivojević.

I pored svega, činjenica je da se alternativne sankcije u Srbiji primenjuju u znatno manjoj meri nego što je to potrebno, a tome u prilog ide i mišljenje Helsinškog odbora za ljudska prava. Oni smatraju da bi čak trećina od 11.000 osuđenih osoba mogla da bude oslobođena ili pak da bi se na njima mogla primeniti neka od alternativnih sankcija.

Vlada Arsić