07. 03. 2010

PRESS

Komentar dana - Veljko lalić

Matura u Njujorku

Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon poručila je da hitno mora da se zaustavi talas novih migranata u EU i apelovala na Srbiju da svojim građanima objasni suštinu ukidanja viza. I evo već deset dana niko da nam objasni u čemu je suština

Umesto toga, premijer odlazi u Brisel da objasni njima kako je to neka vizna mafija koja pokušava da zaustavi naš put ka EU. Cvetković i njegov belgijski kolega Laterm, ipak, kao nikad ranije, zaključuju da je Srbija najdemokratskija zemlja u Evropi, zbog čega će Belgijanac pod hitno da nam vrati sve navodne azilante.

I zato Cvetković sad, čim stigne u zemlju, treba da objasni nama i tim navodnim azilantima - kakva je to zemlja iz koje se u kontinuitetu beži više od 60 godina. Kakva je to zemlja gde je poslednji veliki naučnik koji se vratio bio Milutin Milanković, zajedno s Karađorđevićima pre toliko godina.

To je suština svih naših viznih liberalizacija. Meni je ove godine 15 godina mature... Što je suština „Fejsbuka", na kojem se s mojim virtuelnim razredom već mesecima dogovaram gde je najjeftinije da proslavimo maturu: u Beogradu ili u Njujorku... Jer, prvi red (bubalice) svi su u Americi, treba da stigne i Džoni iz Kameruna, Neša s Novog Zelanda, a red do vrata, onaj po visini, ceo se smrzava u Kanadi.

Je l' to možda suština belog šengena? Da nema granica, da nije bitno gde živiš. Da svuda možeš da putuješ, jedeš i piješ, oblačiš se, živiš sa svojom plastičnom „viza" karticom. To je globalno selo u kojem živimo, globalni kapitalizam koji je u Srbiju ušao zajedno sa suzavcem 5. oktobra.

Tog dana počeo je naš put ka viznoj liberalizaciji. Goran Svilanović obećao je ukidanje viza 2003. godine. Ali su Šiptar, Zmija, Budala i Pacov, inspirisani političkom mudrušću Aca Tomića, videli drugačiji put za Srbiju. I onda su vize pale tek šest godina kasnije, kada je ostvaren taj njihov san o ustavno i teritorijalno zaokruženoj Srbiji.

A Srbi su nastavili da beže... Sad beže kao akcionari NIS-a i Telekoma. Odlaze ljudi s imenom i prezimenom, dok se vraćaju ovi s nadimcima. I zato je naša poslednja šansa ovih pola milijarde evropske pomoći za nauku. To je poslednja šansa da se vrati Milutin Milanković, a ne Arkan, Giška ili Joca Amsterdam.

I, evo, obećavam, preneću to mojim harvardovcima ovog leta u Njujorku. Na proslavi mature... Zaključili smo. Jeftinije je...