17. 03. 2010

PRESS

Komentar dana - Svetomir Marjanović

TV manijak

U Srbiji postoji jedna posebna grupa ljudi koja obožava da se javlja u TV emisije. To su oni koji žive za to da se uključe direktno u program kako bi vaskolikoj naciji otkrili spasonosno rešenje za sve probleme, oni koji znaju pravi recept, oni koji znaju šta to vlast treba da uradi da bi svima nama bilo bolje

Te „javljače" možete videti u svakoj kafani. Oni su naglasniji. To su oni od kojih niko ne može da dođe do reči, koji su na direktnoj vezi sa Obamom, Putinom i Ahmedinedžadom i od kojih Boris Tadić svakog dana traži bar po tri saveta kako da reši ekonomsku krizu. Kakvi su ti javljači najbolje zna Olja Bećković, koja ih u „Utisku nedelje" saseče čim nasluti da će početi da razvijaju sopstvene političke teorije, umesto da odgovore na jednostavno pitanje - za koga glasate?

Ali, čovek sa Interpolove poternice Stanko Subotić Cane, koji se preksinoć direktno uključio u „Intervju sa Jugoslavom Ćosićem" (ne zna se ko koga intervjuiše), nije jedan od njih. Ali, Cane jeste mnogo, mnogo nervozan!

Nije se Subotić javio u program kako bi nam otkrio rešenje za povećanje plata i penzija, ili da s nama iz prve ruke podeli informaciju da li će SAD da napadnu Iran. Ne, on je s nama hteo da podeli svoju muku i kaže nam kako su ga opljačkala dvojica velikih srpskih biznismena! Žali se Subotić da su mu Mišković i Beko uzeli 50 miliona evra (?) kako bi kupili Luku Beograd i „Novosti"!

I nije valjda došlo dotle da je Subotiću zafalilo baš tih 50 miliona evra, a tolike milione je okrenuo kroz cigarete? I što se Subotić nama žali? Možda zbog toga što su njega neka druga dvojica (čitaj braća Šarić) stisla da im vrati pare koje je od njih uzeo, a on te pare nema, jer su ga „opljačkali" u Srbiji. A preko „Future" je izvukao iz ove zemlje više od 20 miliona evra.

Ili je i ovo samo još jedan pokušaj Subotića da pokaže kako je Srbija u stvari puna i prepuna lopova i kriminalaca koji poštenim biznismenima otimaju 50 miliona evra, a da mu se to u Crnoj Gori kod njegovog prijatelja Mila Đukanovića nikad ne bi dogodilo. I da je Beograd, a ne Podgorica, centar pravog kriminala na ovom delu zemljine kugle.

Canetove muke ne bi prošle kod Olje Bećković. Pre nego što bi ga isekla poručila bi mu dođe u Srbiju po svoje pare, ako mu baš toliko trebaju.