Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

komentar dana - Miloš garić

28. 03. 2011.

Kenotaf za generala

Stari Grci su imali jedan poštovanja dostojan običaj. Onima koji su izgoreli, koje su progutali vulkanski krateri, onima koje su rastrgle divlje zveri ili su ih proždrli morski psi, onima koje su razneli lešinari u pustinji gradili su u njihovoj otadžbini takozvane - kenotafe, prazne grobnice. Jer telo je vatra, voda ili zemlja, a duša je alfa i omega, njoj treba podići svetilište... (Grobnica za Borisa Davidoviča)

Miloš Garić

Dragoljub Draža Mihailović, komandant jugoslovenske vojske u otadžbini i vođa četničkog pokreta, još nije sahranjen, iako je od njegove smrti prošlo 65 godina. Njega nije progutao vulkan niti su ga proždrli morski psi, ali ga jesu rastrgle divlje zveri i razneli lešinari, koji za boga ne znaju niti se boga plaše. Evo i dan danas neki od njih, dovoljno slepi od moći i gluvi u svojoj osionosti, protive se tome da se generalu Mihailoviću konačno podigne kenotaf i da se duša ovog čoveka upokoji. Da se u toj istoj grobnici sa njim sahrane i okade sva grozna srpska nesreća i raskol, koji evo još traju i kojih je Mihailović bio samo jedna od nebrojenih žrtava. Žrtva jednaka po ljudskom bolu, ali posebna i grandiozna kao simbol strašne tragedije jednog celog naroda.

A dok Draža ne bude dostojanstveno sahranjen, dok taj prazan grob ne bude obeležen kako dolikuje krštenim ljudima, njegov će fantom lebdeti nad svima nama, sasvim je izvesno. Kao nečista savest, ružno sećanje i zla kob istovremeno. Jer mi smo jako čudni ljudi. Nećemo da gledamo unazad, a bez prihvatanja sopstvenih grešaka i zabluda nemamo u šta da gledamo napred. U strahu od bilo kakve promene i rešenja, najradije bismo da zaustavimo vreme. Pa onda šlajfujemo u mestu. U silnoj želji da sačuvamo taj naš čuveni ponos potpuno smo se izgubili, pa više nismo sigurni ni ko smo ni šta smo...

Zato je priča o Draži Mihailoviću i njegovo decenijsko lutanje po katakombama srpske nesreće paradigma naše sveukupne propasti. I neće moći nijedan političar ništa dobro da napravi dok izgovara rečenicu da ga ne zanima sudbina ovog čoveka. Kao Vučić, koji kaže da nema vremena za to od brige za proizvodnju i standard glasača (!). Zato što je to uvreda za zdrav razum. I kao da gledam visoku mračnu siluetu, kako u crnoj kožnoj odeći komesara, sa sjajnim čizmama i sa kožnom šapkom bez oznake čina, drži ruku na svom pouzdanom „mauzeru". I ponovo puca u već beživotno telo...

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati