05. 02. 2012

PRESS

KOMENTAR DANA - VELJKO MILADINOVIĆ

Nepogoda

U vikendu kada su u Srbiji, Hrvatskoj i celom svetu prva vest zavejani sela i gradovi, u medijima Bosne i Hercegovine, bar u onom federacijskom delu, na prvom mestu po interesovanju je Čedomir Jovanović.

Što je možda i razumljivo, jer sneg i „celzijuski" minus dođu i prođu, dok stav predsednika „cenzusoidnog" - da je Republika Srpska genocidna tvorevina - kao konstantna elementarna nepogoda kruži regionom koji se nekad zvao SFRJ.
Osim što je očigledno da bi Čeda dobio više glasova kao kandidat za bošnjačkog člana predsedništva BiH nego što će moći na izborima u Srbiji (kako napisa jedan sarajevski kolumnista: „Velika hvala i Anđelini Džoli i Čedomiru Jovanoviću, ali zar mi nemamo snage i nekoga ko će intelektualno braniti Bosnu"), zaključak cele ujdurme oko njegovog duela sa Dodikom je da se mnogi u regionu održavaju u političkom životu zahvaljujući potpuno nepotrebnom prizivanju prošlosti.
Dok je sa sastanka trilaterale na Jahorini u srpskim medijima izveštavano o porukama dobrosusedske saradnje i zajedničkim planovima, sarajevski „Dnevni avaz" izveštava da sastanak nije uspeo - jer, prema njima, Tadić nije hteo da prizna da je RS genocidna tvorevina.
Jasno da bošnjački političari svesni da žive u državi gde je nemoguće napraviti vladu više od godinu dana, pa nemaju zašta drugo da se „uhvate". A i Čedi dobro dođe malo tematske promocije na račun ratova. Ali Rat u BiH je, koliko god to teško padalo onima koji su profitirali na temi devedesetih, već uveliko tema istoričara, a ne političara. Ali zanimljivo je da se ova istorijska tema stalno vraća upravo od onih koji su govorili da Srbi ne smeju da budu toliko opterećeni istorijom.
Teza o „genocidnosti RS" zbog zločina u Srebrenici mogla bi da bude održiva u slučaju da Čeda i jarani dokažu da RS ne bi postojala, da nije bilo zločina u Srebrenici. A ne samo da je proglašena pre početka rata, nego je i plan o podeli BiH na dva entiteta Kontakt grupa osmislila pre Srebrenice. Srpska nije pitanje odbrane zločina, nego pitanje ljudi koji tamo žive, i koji ne žele da žive u BiH kakvu su je zamislili u Sarajevu.
I ako se u Srbiji kritika Nikolaidisa i svaka pozitivna izjava prema RS tumače kao mešanje u unutrašnje odnose Crne Gore i BiH, šta je onda tumačenje Čedomira Jovanovića da je gednocidna tvorevina jedan deo međunarodno priznate BiH? I da li bi to ponovio ako dođe na neku državnu funkciju, imajući u vidu da sa tim „genocidnim delom" Srbija ima sporazum o specijalnim vezama, koji nije nacrtan u Beogradu nego u Dejtonu?