10. 02. 2012

PRESS

KOMENTAR DANA - BORISLAV KAŠANSKI

Stolica

Aman, ljudi, imajte milosti...

Upravo mi je to došlo da uzviknem juče ujutru, dok sam kupovao u prodavnici relativno poznatog trgovinskog lanca (ime mu je odlično „leglo" kao prva reč u tekstu) nadomak kuće. Tamo, naime, radnice stoje uz kasu, kucaju i naplaćuju račune. I tako najmanje osam sati. Iz dana u dan. A stolice nigde...
Srpsku verziju kapitalizma, koji mnoge ovdašnje gazde doživljavaju kao robovlasništvo i mogućnost da bez zazora i obzira izrabljuju zaposlene, primorani smo da gledamo svuda oko nas. I nije po tome ova pomenuta trgovina tek izuzetak, već samo dobar primer za ono što nas okružuje.
Pitao sam jednu od prodavačica zašto ne traže stolice. Samo je slegla ramenima, a lice joj se iskrivilo u grimasu koja je predstavljala neku vrstu poruke da se pomirila sa sudbinom i odavno prestala da razmišlja o mogućnosti da bilo šta promeni. Taj napaćeno-nemoćni izraz lica govorio je više od ijedne reči.
Svi oni poslodavci koji bi u Srbiji da rade pošteno, isplaćuju radnicima normalne plate i ne traže od njih da ispuste dušu zbog gazdinog profita u startu su hendikepirani. Jednostavno, ostaju bez ekstraprofita koji na tuđoj muci ostvaruju njihove kolege i vremenom, hteli-ne hteli, počinju da razmišljaju u stilu: „A zašto ne bih i ja, kad svi rade tako."
A onda... E onda dobijamo onaj već pomenuti srpski kapitalizam, dobijamo mobing, maltretiranje, izrabljivanje... Dobijamo radno vreme od 10 ili 12 sati za platu koja ne stigne ni do polovine prosečne srpske, stalno uslovljavanje i ucenjivanje... Koliko samo zvuči paradoksalno što se u Srbiji, u 21. veku, borba za radnička prava svodi na borbu za stolicu. Bilo bi smešno da nije tužno.
I, da ne bude zabune, sve ovo odnosi se samo na takozvani realni sektor. U državnim preduzećima, raznim institucijama, agencijama i kojekakvim još činovničkim uporištima, važe neka sasvim druga pravila. Gledajući njih tamo kako se baškare, ispijaju kafu za kafom i kradu bogu vreme dok ne „zazvoni" za polazak kući, mogu samo da povučem ono što sam rekao o Srbiji i robovlasništvu. Jok, more, za neke je ovde odavno komunizam!
P. S. Izvinjavam se što komentar nije o snegu, ledu, predizbornoj kombinatorici ili nečem drugom aktuelnom, ali pretpostavljam da vam je već preko glave da čitate o tome. A, i mnogo sam se iznervirao u „Amanu"...