Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Komentar dana - Rajko Nedić

18. 02. 2012.  - Autor: Rajko Nedić

Sto godina samoće

Devetsto dvanaesta. Većini građana Srbije ova godina gotovo da ništa ne znači. Možda devetsto četrnaesta ili osamnaesta. Učili smo nekada u školi, ali zaboravilo se

Pre sto godina Srbija je pobedila u Prvom balkanskom ratu i oslobodila Kosovo i Metohiju. Srpska vojska posle 500 godina vratila se na Kosmet. I odlučno krenula u završnicu viševekovne borbe za oslobođenje i zaokruživanje države. Što bi rekao Jovan Cvijić, Srbija je tada razmicala svoje granice.

Sto godina kasnije, Kosovo slavi četvorogodišnjicu samoproklamovane države i sto godina borbe za otcepljenje od Srbije. Uloge su se promenile. Sada Albanci polako ali sigurno razmiču svoje granice. Složni i jedinstveni, s ciljem da jednog dana žive u istoj državi.

Šta se dogodilo sa Srbijom? Kako i zašto smo dozvolili da u 21. veku ponovo učimo svoju istoriju, himnu, da se podsećamo koji su to veliki državni praznici? Da se štrecnemo svaki put ne samo kada se pomene Kosmet, nego i Vojvodina i Sandžak? I dok sa gorčinom gledamo kako Albanci obeležavaju dan svoje „državnosti", ni sami nemamo rešenje za južnu pokrajinu. I da nam neko ponudi da sami odlučimo oko Kosmeta, ne bismo znali kako. Premijer i Vlada kažu u EU i Srbija sa Kosmetom, bivši premijer da se za cenu ulaska u EU ne treba odreći Kosmeta, a njegov prethodnik predlaže podelu. Tri premijera, tri različite priče. Slična su viđenja i ostalih političara, intelektualaca, javnih ličnosti, ali i običnih građana. Svako će imati neko svoje rešenje i predlog. Vest o referendumu Srba sa severa Kosmeta ovih dana je trećerazredna po značaju. Da li ovi ljudi treba da slede maticu? Situacija mnogo podseća na onu u kojoj su se neki drugi Srbi našli pre jedne oluje...

Devetsto dvanaesta godina. Zašto je bitno da je obeležimo, da je se setimo? Ne da bi se pravili mitovi i spektakli. Već da bi se neke nove generacije naučile da je nekada postojala ozbiljna srpska država sa jasno zacrtanim ciljevima. Da se više nikada ne ponovi da propadne sve ono za šta su se naši preci borili i stvarali vekovima. Sto godina kasnije izgubili smo jedinstvo, ideje, odlučnost, snagu, dostojanstvo... Zaboravili na sve one koji su živote ugradili u Srbiju.

„Od vitalne je važnosti da se ljudi sećaju svoje istorije kako zbog toga ne bi patili." Rekao je ovo Gabrijel Garsija Markes.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati